Mafijasi prave cetvrtu Jugoslaviju

BEOGRAD, ZAGREB - Jedna od najznacajnijih posledica raspada Jugoslavije bez sumnje je zapanjujuca moc lokalnih mafija koje su pod okriljem rata razgranale svoje poslove do neslucenih razmera. Istovremeno, lokalne policije bile su podredjene mafijaskim sefovima, dok medjusobno gotovo uopste nisu saradjivale - zakljucak je istrazivanja koje je sproveo zagrebacki "Jutarnji list" u saradnji s "Blicom".

Zato i nije cudo sto je nedavno ubistvo slovenackog drzavljanina srpskog porekla Georga Rakica, njegove supruge Vesne Pavlin-Rakic i 13-godisnjeg sina Bojana u Rovinju, podstaklo analiticare kriminala u ovim krajevima na povezivanje tog dogadjaja sa zbivanjima na prostorima citave bivse SFRJ. Jer, u liku Georga Rakica i zivotnim epizodama njega i njegove supruge objedinjeno je mnostvo pojmova iz kojih se moze naslutiti da se iza jezivog zlocina u rovinjskom apartmanu krije sve ono sto opterecuje proslost delova nekadasnje federacije. Vojna karijera u JNA i slovenackoj Teritorijalnoj odbrani, poslovna povezanost s ljudima iz Srbije, ranjavanje narucioca ubistva crnogorskog kriminalca Veselina Jovovica u ljubljanskom kaficu Vesne Pavlin-Rakic, poznavanje drzavnih tajni, priblizavanje predsednickih izbora u Sloveniji... poznate su okolnosti u kojima se dogodila smrt Georga Rakica. U kojoj cinjenici lezi motiv brutalnog zlocina u kojem nije postedjen niti 13-godisnji decak - zasad se ne zna.

Ali, vratimo se glavnoj temi. Regionalne okolnosti nastale posle 1990. godine pogodovale su bujanju novih kriminalnih elita. Kriminalci sa svih podrucja bivse multinacionalne drzave uredno su saradjivali za vreme rata, ne hajuci za nacionalnu pripadnost. Posto se oni u ratnim uslovima ipak nisu mogli poslovno okupljati unutar granica bivse SFRJ, sastajali su se u inostranstvu, tacnije u Budimpesti, koja je tokom rata postala glavno mesto susreta dilera iz novonastalih zemalja, svojevrsna berza droge. "Jutarnji list" navodi da su gotovo svi vazniji hrvatski dileri imali tokom rata registrovane firme i kupljene stanove i druge nekretnine u Budimpesti.

Posle prestanka ratnih operacija, glavni krak balkanske rute premesta se opet juznije, i vodi preko Makedonije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Prema podacima Interpola, ovom rutom godisnje prodju na tone heroina, gotovo 70 odsto evropske potrosnje! Krajem sukoba, veoma unosan posao postaje i krijumcarenje oruzja, u kojem su prvenstvo uzeli hrvatski kriminalni krugovi, s dobrim vezama u vojsci i velikim arsenalima rasutim po Bosni. U Bosni je naposletku uhapsen citav niz oficira koji su oruzje krijumcarili za Kosovo, delom ga kupujuci i od bosanskih Srba. Prema dosad otkrivenom, hrvatski krijumcari kupovali su oruzje od Muslimana, Muslimani od Srba, Hrvati od Srba, sve zavisno od trenutnih potreba i zaliha na raspolaganju.

Posle rata, kao predgradje Evrope - dovoljno blizu i dovoljno daleko, idealno mesto za vodjenje poslova i distribuciju dopremljene robe postala je Ljubljana. Osim toga, vecina cigareta Tvornice duvana "Rovinj", koje kupuju svercerske firme, izvozi se preko Kopra, preko kojeg uglavnom idu i posiljke stranih cigareta. Hrvatska, kao zemlja totalno porozne granice, kako navodi "Jutarnji list", idealna je za prevoz svake krijumcarene robe.

S obzirom na tadasnji prekid u saradnji izmedju republickih policija, saznanja o medjusobnoj povezanosti zlocinaca stizale su do javnosti tek poput glasina s ulice, a neretko su ova dogadjanja bila prekrivena velom spijunskih tajni. Naime, za sve novonastale drzave karakteristicna je bila pre svega uska povezanost raznoraznih tajnih sluzbi sa velikim dilerima droge, krijumcarima cigareta i ljudi, svercerima oruzja.

Upravo posao sa cigaretama, koji je ovo podrucje u poslednjih 12 godina pretvorio u svercerski raj, najociglednije ilustruje kako je bratstvo i jedinstvo cvetalo i u najgorim ratnim godinama. Kao sto je vec poznato, Stanko Subotic Cane, Jugosloven cije ime se redovno dovodi u vezu s poslovima vezanim za cigarete, svetom je putovao sa hrvatskim pasosem u dzepu. Kako tvrdi "Jutarnji list", policijski oficir koji mu je izdao pasos revnosno je zapisao kako ga izdaje na preporuku Ljube Cesica Rojsa, generala Hrvatske vojske i turbonacionaliste.

Vremenom postaje ocigledno da ima jos ljudi koji su tokom rata razmahali svoje poslove ne obaziruci se na granice i ratove. Ime jednog od njih dospelo je nedavno u javnost, obasutu kolicinom njegovog bogatstva, drskosti i politicke moci. Rec je o Tinu Bralu, hrvatskom trgovcu kafom i cigaretama, koga su nedavno vlasti BiH javno optuzile za krijumcarenje, podmicivanje i podrivanje carinskog sistema BiH. Bralo je otvoreno priznao kako je snabdevao Srbiju, Crnu Goru i BiH ovim artiklima tokom rata, te da je u poslu sa cigaretama saradjivao i s ljudima oko Subotica.

Ocigledno je da su se lokalne kriminalne grupe najbrze prilagodile trzisnom razmisljanju i prirodnim prednostima svojih zemalja: Srbija osigurava robu, Hrvatska prevoz, a Slovenija poslovnu logistiku. Pritom se potrebe pojedinih trzista dobro namiruju u medjusobnim kontaktima, a pojedini krvavi obracuni su odraz povremene zbrke u knjigovodstvu.

Povezanost vlasti i kriminala

Ono po cemu su u svetu poznati svi sastavni delovi bivse SFRJ, cinjenica je da su svi pravi mafijasi usko povezani s vladajucim strukturama i da rade pod njihovim patronatom - tvrdi zagrebacki "Jutarnji list". Taj dnevnik navodi da "to od ovih prostora cini balkansku vetrometinu u koju iole iskusan poslovni covek sa Zapada ne zeli da investira ni cent". Javnost o svemu sve zna, ali zbog zasicenosti svakodnevnim sokantnim informacijama zbog kojih u svetu padaju vlade, niko nema volje da se ozbiljnije pozabavi kritikom kriminalizovanog sistema, pise "Jutarnji list". - Ono sto frustrira policijske inspektore koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala jeste struktura nedodirljivih ljudi. Ti policijski operativci su jedini "srecnici" koji dolaze u kontakt s tim ljudima, ali ubrzo dobiju po prstima jer im neko "odozgo" munjevitom brzinom posle hapsenja nekog iz povlascene grupe, obicno javi da u interesu nacionalne sigurnosti pusti osumnjicenog. Zbog toga u Hrvatskoj strada takozvana "treca liga" kriminalaca. To su osobe za koje se mogu prikupiti dokazi da su licno ucestvovali u iznudama, svercu droge, pucnjavama i slicnim prljavstinama. Ljudi iz "prve lige" su izvan domasaja hrvatskog zakonodavstva, a ako i dodju na stranice novina, po pravilu je to rezultat politickih odstrela do kojih dolazi posle smene vlasti. Medjutim, i tada, posto tokom visemesecne zatvorske dijete skinu desetak kilograma, uglavnom uz smesak izlaze na slobodu, tvrdeci da su zrtve politickih zavera - pise "Jutarnji list".