Govor jugoslovenskog predsednika na Samitu UN

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je u ponedeljakbu Johanesburgu da su najpreci zadaci u Jugoslaviji obnova i razvoj privrede, izgradnja pravne i demokratske drzave, borba protiv kriminala, korupcije i medjunarodnog terorizma, rehabilitacija zivotne sredine i ukljucivanje zemlje u regionalne i globalne integracione procese. Kako je saopsteno iz kabineta jugoslovenskog predsednika, Kostunica je na Samitu UN o odrzivom razvoju rekao da su najbitniji drzavni zadaci i obnova vladavine prava i dobra vladavina, kao i obnova unistene infrastrukture privrede, razvoj socijalno orjentisane trzisne privrede, socijalne i ekonomske pravde. "Nas poseban interes je ukljucivanje u programe medjunarodne saradnje u sva tri segnmenta odrzivog razvoja - ekonomskom, socijalnom i u oblasti zastite zivotne sredine", naglasio je Kostunica.

"Najveci rizik po zivotnu sredinu predstavljaju hemijske materije mutagenih, toksicnih, teratogenih i kancerogenih osobina koje se sporo razradjuju, kumuliraju u bioloskom materijalu i ukljucuju u lanac ishrane", upozorio je predsednik SRJ.

On je naglasio i da su medjunarodna izolacija i deset godina oruzanih sukoba ostavili "ozbiljne posledice" po nacionalnu privredu. Jugoslovenska privreda je, kako je rekao Kostunica, "izgubila deceniju razvoja i danas se mukotrpno oporavlja suocena sa izazovima razorene privredne infrastrukture, usitnjenog trzista i iz osnova izmenjenog medjunarodnog okruzenja". "To je razlog zbog koga znacajan deo stanovnista danas zivi na granici siromastva, ukljucujuci i oko 700.000 izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivse SFRJ, cije su mogucnosti da pronadju zaposlenje, odgovarajuci smestaj i uslove za podizanje svoje dece krajnje suzeni", rekao je jugoslovenski predsednik, naglasivsi da smanjivanje medjuanrodne humanitarne pomoci izbeglim i raseljenim licima poslednjih godina za SRJ predstavlja "dodatno opterecenje". Kostunica je ocenio da mondijalizacija, kao istorijski proces, ima svoje pozitivne ali i negativne aspekte, koji se svode na "vestacko i nasilno brisanje kulturnih osobenosti" i "prebacivanje bremena razvoja na pleca drugih, preko prljavih tehnologija i stetnog otpada".