Da li je danas srpskoj robnoj marki pristupacnija Kanada nego Hrvatska?
Dragan Eric, vlasnik preduzeca"Intermeco," tvrdi daje njegovo iskustvo upravo takvo. A razlog je, obrazlaze, "matematicke" prirode: u Kanadi je srpska kolonija jaka, dok u Hrvatskoj, iz koje je proterano 500 hiljada Srba, nema zainteresovanih za proizvode sa znakom "iz Srbije", a jos manje raspolozenih za njihovu distribuciju.
- Drugo, tesko cete vi u Hrvatskoj naci nekog promotera, kao sto su Hrvati nasli Lepu Brenu i Bobu Zivojinovica ovde da diluju hrvatsku kafu - kaze Eric.
Istovremeno, dodaje ovaj biznismen, robe iz Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja regiona bez ikakvih ogranicenja ulaze u Srbiju.
Susedi, posle otvaranja naseg trzista, nastupaju izuzetno ofanzivno: slovenacka preduzeca smestaju se u Knez Mihailovoj i drugim atraktivnim lokacijama, i ne zale ni da odrese kesu za logisticku podrsku svojim robama: radio i TV stanice, posle duzeg vremena, zapljusnute su reklamama iz zemalja regiona.
- Posto su razvijeniji u svakom smislu, pogotovo u oblasti menadzmenta, jer nisu imali sankcije, nije im problem da jedno vreme, u pohodu na trziste, beleze i gubitke - tvrdi Eric.
(Samo) zastita
Po njegovom misljenju, jedan od nacina zastite domaceg trzista i domaceg proizvoda jeste i "pokusaj formiranja svesti kod domacih potrosaca da kupuju domace proizvode i da im na taj nacin daju sansu da pariraju stranim proizvodjaci".
Upravo zato je, kaze, nedavno, prvi put javno, uputio poruku "Kupujte nase". Ona bi, po njegovoj zamisli, trebalo da preraste u kampanju slicnu akcijama koje se sprovode u zemljama regiona.
Nasi smo, ali nam kese nisu sestre! Tako, sazeto, na inicijativu proizvodjaca odgovaraju predstavnici potrosaca.
- Nismo se ukljucili. I ne znamo da li, uopste, hocemo. Nas pristup je drugaciji. Mi smo za pristupacniji proizvod, i po ceni, i po kvalitetu, iako ne osporavamo takvu kampanju - objasnjava Petar Bogosavljevic, predsednik Pokreta potrosaca Beograda.
Po misljenju prof. dr Predraga Vujovica, direktora marketinske agencije"PRA", takve kampanje, osim sto motivisu gradjane da kupuju domace proizvode, ako se dobro osmisle i urade profesionalno, mogu da rezultuju i povecanjem kvaliteta proizvoda.
- Mislim da Vlada Srbije i Privredna komora u toj kampanji moraju da vrse i pritisak na domace proizvodjace da prihvate kriterijume medjunarodnog trzista i dignu kvalitet proizvoda, kao sto je bio slucaj u zemljama regiona, cije su vlade pokrenule ovakve kampanje kad su njihovi proizvodjaci osetili strah da ce im strane kompanije, zbog kvalitetnijeg marketinga, preuzeti trziste - kaze Vujovic.
U Ministarstvu trgovine Vlade Srbije, medjutim, ne kazu nista. Ministar Milosavljevic je bio "stalno zauzet". U Privrednoj komori Jugoslavije kazu da, nacelno, podrzavaju kampanju, jer je "i to nacin da se afirmise, ali i zastiti, domaci proizvod".
Dok profesor Vujovic smatra da je u ovim uslovima kljucno da domace firme, u strahu od gubitka trzista, prepoznaju kod sebe potencijal da dignu kvalitet proizvoda i usluga, dodajuci da nije pristalica uvodjenja ogranicenja stranim proizvodima, Eric misli da je domacim proizvodjacima neophodan period konsolidacije.
- Mi smo izgubili deset godina u razvoju: "Jugo" je ostao kakav je bio, televizor EI Nis je ostao isti kao pre deceniju, C kafa je ostala ista kao pre 30 godina... Moramo da napravimo dovoljnu vremensku distancu ulazaka stranih proizvoda dok domaci proizvodi ne dodju na nivo da mogu da im pariraju. Zato je neminovno da drzava intervenise - (pre)porucuje Eric.
- Tacno je da je carinska i vancarinska zastita vecine nasih roba, pa i onih strateskih, krajnje nedovoljna - kaze Vojin Grkovic, sekretar Udruzenja industrije u Privrednoj komori Jugoslavije.
To je, otkriva on, jedan od uzroka ogromnog deficita koji Jugoslavija ima u trgovini s inostranstvom, u prosloj godini 2,9 milijardi dolara, a ocekuje se ove godine i vise od tri milijarde dolara.
Medjutim, ekonomski ekspert koji nije zeleo da se predstavi tvrdi da su dosadasnja ogranicavanja uvoza robe, pogotovu one iz susedstva, zavrsavala porazno: rezultat je, podseca, bio takav da je interesovanje za tom robom, zbog zabrane, postajalo jace; sverceri su, najcesce pod okriljem drzave, nalazili kanale za te robe, a drzava je ostajala prikracena za sve prihode, osim pojedinaca koji su "zmurili" i zato dobijali masne provizije.
Cena diktira
Bogosavljevic, u ime potrosaca, potvrdjuje pomenutu ocenu, napominjuci da su ceh takvim akcijama uvek placali potrosaci.
- Setite se samo kako je zavrsila Miloseviceva kampanja za bojkot slovenacke robe - podseca. On smatra da su carinske stope i tako previsoke, sto se direktno odrazava i na cene uvoznih proizvoda. Domaci proizvodi, pak, po njegovoj oceni, su preskupi, skuplji cak i od zemalja regiona s kojima se poredimo. Na primer, psenica, ulje, kukuruz.
I profesor Vujovic upozorava domace proizvodjace da moraju da prihvate ekonomicnije poslovanje kako bi cenom bili konkurentniji. Jer, kako kaze, strani proizvodjaci se upravo cenom bore da osvoje novog potrosaca.
Strucnjaci isticu da strani proizvodjaci, osim "podmazivanja" mocnih uvoznickim lobijima, koje niko nije zeleo da otkriva, trziste osvajaju upravo niskom cenom, kojom stvaraju armiju ovisnika od njihovih proizvoda. U sudaru emocija i zeluca, zakljucuju oni, nije tesko izracunati za koju se racunicu vecina odlucuje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare