CESID podneo zahtev za pracenje izbora

Prva domaca nevladina organizacija za posmatranje izbora, Centar za slobodne izbore i demokratiju, podnela je zahtev Republickoj izbornoj komisiji da njenim predstavnicima odobri pracenje predstojecih predsednickih izbora u Srbiji. Iz Skupstine Srbije najavljeno je da bi na sutrasnjoj sednici RIK trebalo da razmatra zahtev CeSID-a za posmatranje rada RIK-a.

Predstavnici CeSida su na pres-konferenciji ocenili da su propisi prema kojima ce biti odrzani predstojeci izbori stari i manjkavi, i da ostavljaju dosta prostora za razlicita tumacenja i za pravnu nesigurnost. Clan Upravnog odbora Cesida Marijana Pajvancic je kao jednu od slabosti izborne regulative navela biracke spiskove, rekavsi da zakonima nije propisano ko kontrolise vodjenje tih spiskova, da nisu utvrdjeni instrumenti nadzora nad vodjenjem spiskova, niti odgovornost i sankcije za one organe koji vode spiskove. "Ono sto je problem to je cist biracki spisak. Ovde ce biti izuzetno vazno da se postuje zakonsko pravilo o jedinstvenom birackom spisku, da se biracki spisak uredi na valjan nacin, da u biracki spisak zaista budu upisani biraci sa birackim pravom i da postoji mogucnost uvida i kontrole jedinstvenog birackog spiska. Ako je 50 posto plus jedan relevantan broj za izbore, i za izlazak i za osvajanje toga mesta, onda morate uvek znati na sta se taj 50 posto plus jedan racuna. Onda je jako vazan totalni broj i on mora biti unapred saopsten, za to postoji obaveza u zakonu, da se javno saopsti broj biraca upisanih u biracki spisak", rekla je Marijana Pavjancic.

Zakonom nije uredjeno sta ce se dogoditi u slucaju da na izbore ne izadje dovoljan broj biraca, odnosno 50 odsto upisanih plus jedan, rekla je Marijana Pajvancic, navodeci, takodje, da zakonodavac nije napravio razliku izmedju raseljenih lica i izbeglica. "Privremeno raseljena lica imaju biracko pravo, to su drzavljani republike Srbije, i to nije sporno da oni mogu da glasaju. Izbeglice, medjutim, biracko pravo nemaju. Oni nisu drzavljani SRJ odnosno republike Srbije, i oni to pravo nemaju. Njih zakon stavlja zajedno, to prosto nije pravno utemeljeno", istakla je Marijana Pavijancic.