Od Albusa do Labuzija

Kandidata grupe gradjana za predsednika Srbije u Vojvodini je docekala unikatna dobrodoslica potencijalnog biraca. Jedna Romkinja porucila mu je: "Da ti kazem, Albus, ti si prvi demokrata u nase selo." Varijacije na temu prezimena nastavljene su potom i u drugim krajevima Republike, za sada zakljucno s Presevskom dolinom. Tamo je Labus postao Labuzi.
       Posle posete Hilandaru, a u okviru predizborne turneje zapocete na Preobrazenje, pod motom "Predsednik svih gradjana", i dalje potpredsednik savezne vlade obisao je proslog petka i subote Jablanicki i Pcinjski okrug. I to, veoma dobro promisljeno, upravo mesta i gradove koji su vazili i vaze za "crvene", s Vranjem na celu. Posebna paznja poklonjena je romskim naseljima, tradicionalno okrenutim levim politickim opcijama, ali i opstinama na jugu, gde vecinsko stanovnistvo cine Albanci (kandidatu Vuku Draskovicu, pokazace se u isto vreme, preporuceno je da Bujanovac zaobidje - iz bezbednosnih razloga).

Peteljke

Lebane, petak, pijacni dan. "Zna on kad ce da dodje." Labus je priznao da se, iako znajuci koliko je Lebane siromasno, ipak iznenadio kada je sopstvenim ocima video bedu: "Jedno je videti na papiru, a drugo je videti uzivo." Rekao je da ce odmah po povratku u Beograd razgovarati "s ministrima Bozom Djelicem i Acom Vlahovicem sta moze da se uradi". Naravno, "bez stampanja para". Dijalog prisutnih: "Reci mu da ti kupi mercedes", "Nemoj, nije bas takoj... Ja cu da gi glasam sigurno". Za Lebane, tog dana mokro i blatnjavo od kise, puno agresivnih muva i osa, neko iz beogradske "delegacije" ocenio je da ima apsolutno odgovarajuci naziv: 'leba - ne. "Prodaju li ovde nesto drugo osim paprika?" "A-ha, peteljke." Kandidat za predsednika rukovao se sa svima s kojima je stigao, saslusao ih sto je pazljivije mogao, ukljucujuci i starijeg coveka koji je zeleo s njim da poprica u cetiri oka. "A, bre, kudej ti?" Sramota ga da o muci prica pred svima.
       Medju okupljenim stanovnicima grada koji se pamti i po dodeljivanju titule pocasnog gradjanina Miri Markovic, gotovo da nije bilo mladih ljudi. Od 8 000 radnika, radi njih 2 000. Mnogo ih je s vise od 15 godina radnog staza. Jadikovke su sinhronizovane: fabrike su zatvorene, ne zna se od cega ziveti. "Industrije su sve radile dok je bio Milosevic. Danas je sve stalo. Deo 'Jedinstva' kao radi, a ostali, ostali za topli obrok", vice vremesni covek. Odgovara komsinica s nekoliko Labusovih programa u ruci: "Cuti, mori. Kude ti unuk?" "U Francusku, pa sta?" "Sa' ce nam vrate stare plate, cekaj malo." "'Oce, bas." "Cuti, mozda ce." Mestane naselja Asanka dotukao je los urbanisticki plan, dva meseca su bez struje. Ni voda nije redovna, nema ni asfalta. "Deca kad god neko naidje, pitaju da l' ide za struju."
       Jablanicki okrug prepoznatljiv je po losim putevima, siromastvu i/ili neiskoriscenim kapacitetima. Industrija nekada osmisljena za veliku Jugoslaviju ne moze da prati danasnjicu. Medjutim, u susednom Vucju situacija je donekle bolja, ekonomicnije se koristi crnica, gaje se i preradjuju kruske i maline. Svejedno, i u Vucju su imali zamerke na zaustavljene pogone i surovost privatizacije. Zapoceta je i rasprava u kojoj je i Labus ucestvovao ostro, bez ocekivanog klimanja glavom, smeskanja i uobicajene fraze da ce, naravno, biti bolje.

Bal

Osim takoreci zurke u zutoj zgradi Doma kulture "Zika Ilic Zuti", sa sve kafom i socom po podu, u Leskovcu je, pred razigrano Vlasotince, opor utisak ostavila poseta Dispanzeru za skolsku decu. I tamosnjem osoblju podeljene su olovke i bedzevi s predizbornim porukama. Nekoliko medicinskih sestara okupljenih u hodniku prizemlja, dok se Labus penjao na donekle sredjeniji sprat, snishodljivo su najavile da ce "raspodela" biti obavljena u ponedeljak. Ubrzo im se pridruzila koleginica, s krpom u rukama i razocaranim tonom zbog kratkog zadrzavanja kandidata u jednoj ordinaciji. "Za sta sam ja brisala?" Ali, mada je cist, domu zdravlja ne bi pomoglo ni da su ga okrecili.
       Dakle, Vlasotince, rodno mesto "groma" i "plemenke", bilo je pravo osvezenje posle tuznih Lebana. U toku je bio cuveni Vinski bal, repriza Guce za one koji su pre nekoliko nedelja uzivali u sumadijskom rokenrolu. Pet orkestara napravilo je odlican stimung i - zabava je pocela. Niko nije ni primetio automobil s radikalskom zastavom, rumenim vozacem i pojacanom muzikom, nalik cirkuskim razglasnim kolima, koji je provejao bas kao i u Lebanu. Razglas su mu zagusile trube.
       Zato su svi culi aplauz koji je iznenada okruzio Labusa i najblize saradnike. Sta se desilo? Naleteli su na promotere Srpskog pokreta obnove, ljubazno se pozdravili s njima i pitali za zdravlje. Zoran Jovanovic, SPO-ovac iz Leskovca, zatim je izjavio potpuno van konteksta: "Najjaci smo i red je da ih dobijemo." Gospodja do njega dala je naglasak tome da oni nose kineske trenerke, da se ne rasipaju novcem kao DOS, "mi ne mozemo da se otvorimo za Vinski bal".
       Onda je vesela kolona, predvodjena zapregom s dva hladnokrvna bika i puno grozdja u gepeku, krenula put hotela u cijoj je basti pevao i Luis, ali i gradonacelnik srdacno pozdravio potpredsednika savezne vlade, iznenada pridoslog guvernera NBJ Mladjana Dinkica i zamenika Generalstaba VJ generala Vladimira Lazarevica, poreklom iz obliznje Babusnice (sedeo za drugim stolom). Romi su opet bili perjanice radosti. "Ce dodje jos neki predsednik? Da se pozdravimo." Labus je saopstio da nikada nigde nije primljen tako kao u Vlasotincu. Na poklon je dobio prazno burence. "Shvatio sam poruku", uzvratio je i zahvalio, primetivsi, valjda posle ocajnog Lebana, da Vlasotince ima puno dece, mladih, familija na okupu. Inace, u Vlasotincu je "postao" - Balbus.
       Sutradan, Presevo i Bujanovac. Potpredsednik savezne vlade cekao je gradonacelnika Rizu Haljimija da izadje iz zgrade opstine. I izasao je. Posle produzenih pet minuta. Labus ni u jednom ni u drugom gradu nije ulazio u drzavne institucije; s Haljimijem je, i pred novinarima i nasamo, razgovarao u restoranu "Viktorija", sa slikom Sindi Loper u pozadini. Lajtmotiv ove posete bilo je podvlacenje cinjenice da je savezna vlada vise novca izdvojila za tri opstine na jugu nego za razvoj poslova izvoza. Usledila je setnja pijacom, gde je kandidat razgovarao podjednako i sa Srbima i s Albancima. "Zdravo, gospodine! Trebalo bi malo cesce da svracate u Presevo", rekao mu je Srbin.

Beba

Vranje, pocetak govora omela je romska svadba. Labus je ponovio da ne obecava lovorike, kule i gradove. Posle centra, romsko naselje. Odbor za docek spremno je cekao na omanjem "trgu". Deca masu programom Labusa i (pravilno!) uzvikuju njegovo prezime. "Hocemo Labusa, hocemo Labusa, Labus, Labus!" "Tako ti je to, pijacni dan. A i svima ce se ovako radovati", komentarise prolaznik. "Daj, bre, taj upaljac", krece pomama. "Alo, alo, nej se gurate!"
       Clanovi obezbedjenja hteli su da uljudno podele propagandni materijal, olovke, kackete i bedzeve. Nisu uspeli. Bitka je uhvatila maha, programe su zaboravili, odleteli su u vetar i kisu. Jagma je bila tolika da se jedino snasao i odbranio mladi bracni par koji je cak tri bedza okacio na bebinu benkicu. Nju niko nije dirao i trgao. Besna tamnoputa lepotica od otprilike sest godina namrstila se: "A za mene nista nema?" Stranu joj drzi drugar, jednako rezigniran. Pocinje da vristi: "Vuk Draskovic! Vuk Draskovic!" Momentalno se pridruzuje i baba s traktatom o carobnoj Milosevicevoj eri. Ima jak glas. "Leleee! Dosta, mori, majke", kori je sin.
       Trka je tek pocela, Vojislav Kostunica upravo polazi na predizbornu turneju. Na terenu su i ostali. Sto se Labusa tice, posmatraci kazu da se jos uci neposrednosti koju vec vidjeni igraci savladjuju levom nogom. Upuceniji ce primetiti da, bez obzira na obrazovanje i funkciju, Labus previse govori o ekonomiji uprkos nadleznostima predsednika Srbije, kome su ingerencije na tom polju tanusne. "Pravo je osvezenje cuti i videti nekog novog. A i Labus je strucan, stvarno deluje fino, ima manire, pitomo lice", zakljucuje Milos Vukovic, odnedavno Vranjanac. Ali, na osnovu dvodnevne setnje po "crvenim" i siromasnim delovima Republike (tokom koje je kandidat DOS-a nazvan i Lamba, Lambi, Labud...), potvrdjeno je, mnogo su bolje prolazile olovke i upaljaci, nego podsetnik o ostvarenim obecanjima, stalozen glas i pitomo lice.