Odmeravanje kandidata

Sto je blizi dan konacne odluke o prosirenju Evropske unije, to je primetniji skepticizam sadasnjih clanica prema ovoj "istorijskoj prekretnici" koja ce, sasvim izvesno, promeniti i unutrasnju strukturu i nacin delovanja EU. Ukoliko 15. decembra, na samitu u Danskoj, najzad bude i formalno dato "zeleno svetlo" za prijem deset "novajlija", vecinom bivsih komunistickih zemalja "istocnog bloka", ipak nece nestati razlozi zbog kojih se na njihov ulazak i dosad gledalo sa zebnjom.

Pre svega, strucnjaci ukazuju na cinjenicu da ce Poljska, Ceska, Slovacka, Slovenija, Madjarska i tri balticke zemlje (u manjoj meri Kipar i Malta), cak i posle ispunjenja svih, inace veoma strogih uslova za prijem u EU, po svom dostignutom stepenu privrednog razvoja i opsteg standarda ipak ostati daleko iza bogatijih zapadnoevropskih suseda, sto ce ove nove clanove "zajednice evropskih naroda" verovatno jos dugo godina po ulasku u EU (predvidjenom za 2004. godinu) zadrzati na marginama, u statusu "drugorazrednih" drzava. Pored ostalog, recimo, za poljske drzavljane ce i kad udju u EU, bar jos tri godine, vaziti sengenski vizni rezim da bi se, navodno, sprecio (ilegalni) tranzit radnika iz Belorusije i Ukrajine (sa kojima Poljska ima oko 1.200 kilometara dugu granicu). I dok sadasnja "petnaestorka" ocekuje da joj prosirenje pre svega donese veci politicki uticaj i znacaj na medjunarodnom planu, kandidatima se dosta jasno ukazuje da ni posle pridruzivanja nece moci da racunaju na sve one blagodeti koje su siromasnije clanice EU dosad imale (narocito na pristup agrarnom budzetu i fondovima za razvoj nerazvijenih). U Briselu takodje upozoravaju da bi ponovo moglo doci do odlaganja prijema novih clanica, ukoliko Irci i po drugi put glasaju protiv ovakve odluke, ali i ukoliko se (na oktobarskom sastanku u Belgiji) utvrdi da su troskovi prosirenja jos uvek preveliki. Znacajna prepreka briselskim planovima je pretnja Turske da ce anektirati turski deo Kipra ukoliko EU prihvati (samo) grcku stranu ostrva.

Siromasni i bogati kandidati

Iako su obe strane - sadasnje clanice i pretendenti na clanstvo u Evropskoj uniji - svesne svih ovih "otezavajucih okolnosti", pripreme za prosirenje se ipak ubrzano nastavljaju. U analizama "troskova i koristi" od tog procesa strucnjaci sa velikim delom oslanjaju i na podatke statistickog ureda EU, Eurostata, koji je upravo izdao najnoviji statisticki godisnjak o kandidatima za EU (deset zemalja predvidjenih u "prvom krugu" plus Turska, Bugarska i Rumunija) i "buducim kandidatima" iz Jugoistocne Evrope (Hrvatska, Makedonija, Albanija i SRJ, dok je BiH izostavljena zbog nedovoljno informacija). Uporedni pregled za period od 1996. do 2000. godine obuhvata petnaest oblasti: demografiju, obrazovanje, socijalne indikatore, trziste rada, makroekonomske pokazatelje, finansije, poljoprivredu, energetiku, industriju sa gradjevinarstvom, maloprodaju i turizam, transport i telekomunikacije, spoljnu trgovinu, ekologiju, istrazivanja i razvoj i regionalni polozaj (dve potonje su novouvedene).

Za "evroskeptike" posebno je relevantno poredjenje privrednih performansi zemalja-kandidata sa sadasnjim clanicama. Tako, na primer, najveci bruto nacionalni proizvod (BNP) po glavi stanovnika koji imaju Kipar (14.200 evra), zatim Malta (9.900 evra) i Slovenija (9.800) predstavlja samo 63 odsto, odnosno 44 odsto sadasnjeg proseka EU. Bugarska (sa BNP od 1.600 evra po stanovniku) i Rumunija (1.800 evra) dostigle su svega sedam, tj. osam odsto prosecnog BNP "petnaestorke", iako je upravo u ovim zemljama, u periodu od poslednjih pet godina, ostvaren najveci procentualni rast BNP: Bugarska je "startovala" sa 900 evra, a Rumunija sa 1.200 evra po glavi stanovnika (u poredjenju sa, recimo, kiparskih 10.800 evra ili slovenackih 7.500 evra). Medju zemljama evropskog jugoistoka, najvisi procenjeni (zbog razlike u metodologiji) BNP po glavi stanovnika ima Hrvatska (iznad 4.000 evra), zatim Makedonija (1.700) i SRJ (oko 1.600) a najmanje Albanija (oko 1.000 evra).

Najzaduzenija - Malta

Najzaduzenija drzava medju kandidatima je Malta (272,7 odsto godisnjeg BNP), zatim Bugarska (77,4 odsto) i Kipar (75 odsto), a procentualno najmanje duguje Rumunija (21,3 odsto), Poljska (23,3) i Litvanija (25,5 odsto). U apsolutnom iznosu, medjutim, najveci spoljni dug ima Turska (103,75 milijardi evra), pa Poljska (oko 40 milijardi) i Madjarska (22,5 milijardi). Hrvatski dug je bio 9,6 milijardi evra, makedonski 1,25 milijardi a albanski 924 miliona evra (SRJ je izostavljena, ali smo u to vreme, 2000. godine, ovde racunali da iznosi oko 1,2 milijarde evra).

Za strana direktna ulaganja najprivlacnija je Poljska (oko 10 milijardi u 2000. godini), Ceska (oko pet milijardi) i Madjarska (1,8 milijardi evra) dok je najmanje investirano u Kipar (174 miliona) i Sloveniju (190 miliona evra). U regionu Zapadnog Balkana jedino su Hrvatska i Makedonija imale ovu vrstu investicija, i to skromnih 1,2 milijarde, odnosno 138 miliona evra. Evropska unija je za svaku zemlju-kandidata najvazniji spoljnotrgovinski partner, ali procenat ukupnog godisnjeg izvoza koji EU apsorbuje veoma se razlikuje od drzave do drzave. Najveci je u slucaju Estonije (76,5 odsto), Madjarske (75,2 odsto) i Poljske (70 odsto) a najmanji iz Malte, svega 34,4 odsto. Najvise iz EU uvoze Slovenija, Ceska i Estonija (vise od 60 odsto ukupnog uvoza) a najmanje Bugarska i Litvanija (nesto iznad 40 odsto). Medju 13 kandidata, samo tri (Kipar, Malta i Slovenija) imaju deficit u razmeni sa EU, doduse, simbolican.