Novi talasi u balkanskoj muzici

Nakon spektakularnog nastupa na proteklom Egzit festivalu u Novom Sadu pred četrdeset hiljada fanova sa celog balkanskog prostora, Darko Rundek, legendarni lider novotalasane hrvatske grupe „Haustor“ ponovo je u žiži aktuelnim albumom „Ruke“ koji je „Metropolis“ postavio na domaće tržište. Krosover pletenica jezika, ritmova i melodija nedoljivog balkanskog „šmeka“ prethodnica je Rundekovog koncertnog predstavljanja u Beogradu predviđenog za kraj novembra.

Stupili smo u kontakt sa Darkom Rundekom koji ekskluzivno za „Blic“ kaže:

„Na snimanju sam filma „Ruševine“, u Sloveniji, po skriptu Janeza Burgera i Ane Lasić, čini mi se prvog sinemaskopa ovdje. Snimamo delom u Ljubljani a delom na Vreščici, visoravni kod Kopra. Dodeljena mi je glavna uloga stranog redatelja koji živi i radi u Ljubljani zadnjih petnaestak godina, koji je tamo i oženjen. Na kraju, dobija slavu i pare ali izgubi ženu i najboljeg prijatelja. Zaista i imam iskustvo kazališnog redatelja što je dobro jer je reč o vrlo realističnom skoro dokumentarnom filmu. Predstava koju tokom filma režiram odigrava se na jednoj visoravni, počinje oko tri ujutru da bi se završetak poklopio sa izlaskom sunca.

Zvuči komplikovano obzirom da se u okviru filma režira i pozorišna predstava!?

- Da, to je čudo, skoro kao film u filmu…

Da li su vas angažovali i za saundtrek?

- Ne, u ovom filmu samo glumim. Inače sam ove godine uradio muziku za film Snežane Tribuson, „Ne dao Bog većega zla“, jedan topao film o Jugoslaviji šezdesetih, trebao bi doći i do vas.

Još na albumu „Haustora“, „Treći svijet“, vorld muzika je bila zastupljna ali je album „Ruke“ vaš najdosledniji takav. Ovog puta, umesto regea i latina baratate balkanskim motivima mada ste poslednjih godina birali život u Parizu pre nego učešće u balkanskom kolopletu?

- Vorld mjuzik trend svakako je došao uticajem Saherovog etnološkog nerva još dok smo svirali zajedno. Njega je interesovala muzika sveta pa smo tragali za pločama sa takvom muzikom. Poslednjih devet godina utjecaj dolazi iz Pariza u kome sam živeo i koji je nekakva prestonica ove vrste muzike. I „Apocalipso“ album je imao balkanski štimung. Pokušao sam i čini mi se napravio jednu vrlo iskrenu ploču, pojačao instrumentarijum da muzika bude transparentnija, manje dekorativna. Producent sam ovog albuma pa ću i u Francuskoj potražiti izdavača, napraviti i francusku verziju takođe. Nikad ništa konkretno ne očekujem od novog albuma, niti pravim muziku da bih zadovoljio publiku ili kritičare ali ovaj je album rađen u novim(balkanskim) okolnostima pa donosi neku svježinu. Sad je očito balkanska zbilja manje apokaliptična ali svi su prošli kroz jako teška vremena koja su svuda ostavila traga. Nakon velikih bura i nakon propadanja i katastrofa obično dolazi do naglog, prirodnog perioda obnove i novog elana. Nažalost mislim da se to u našim slučajevima nije dogodilo, vađenje iz mraka još ide sporo.

Kako se sećate „novog talasa“ osamdesetih ako izuzmemo nivo vlastitih imena? Jedan makedonski autor naziva vas „apostolom novog talasa!“

- Taj period je za mene bio zaista inspirativan, kao i za veći broj drugih autora, pa ga se sećam sa puno topline i veselja. Tada sam bio u pravim godinama da i sam tome nešto doprinesem. Svako je odigrao određenu ulogu. Ako sam bio „apostol“, ok, ne zvuči loše. Bilo je to lijepo vrijeme, jedino mi je žao da mnogi ljudi koji su u njemu sudjelovali više nisu živi.

Kako objašnjavate da svetskom scenom dominiraju tehno i komercijalizovana tzv. vorld muzika i činjenicu da je letošnji Exit imao više posetilaca od budimpeštanskog „Pepsi-Sigeta“?

- Ljudi uvijek smisle nešto novo na čemu bi mogli svirat, ljudi se igraju. Osobno nisam neki veliki slušalac niti fan tehno muzike, ali i sam znam kako je zavodljivo bit sa tim spravama…Nešto što liči na stilove današnjeg tehna radio sam još osamdesetih u „Haustoru“ na ritam mašinama. Nešto mi je, dakle, manje zabavno to slušat nego ga radit. Kad je riječ o komercijalizaciji vorld mjuzik scene, čini mi se kako se muzika stalno mora osvježavati jer je folklorni element gotovo neiscrpan.

Jedan ste od pionira uspostavljanja kulturnih veza između Hrvatske i Srbije, kada ćete koncertno predstaviti novi album u Beogradu?

- Sve, u životu i poslu, radim, ono, „step-baj-step“. Još i ne razmišljam o promotivnim nastupima u Srbiji dok radim na filmu čije je snimanje u toku. Krajem novembra, tad bih došao u Beograd. Pre sam za to da sviram u nekom manjem prostoru, više dana, dok ima publike nego za neki veliki koncert; za onu sam, „fejs-tu-fejs“ varijantu, da se vidim sa svim tim ljudima izbliza.