Beg iz etnickog getoa

Mladi ljudi iz Gracanice, Strpca, juznog dela Kosovske Mitrovice, Gnjilana, Kosovske Kamenice, Zubinog Potoka, Preseva, Dragasa, Novog Pazara, Kraljeva, Novog Sada imali su prilike da se UPOZNAJU, sto je za njih, sigurni smo, veliki dogadjaj. Naime, odrasli su u takvom okruzenju u kojem je svaka vrsta kontakta i komunikacije sa drugim i drugacijim, posebno kada je u pitanju nacionalni prefiks, predstavljala pravu jeres

"Ovde se sada i ne zna ko je sa Kosova, a ko je iz Srbije. Na ovakvim susretima jasno se vidi da i sa jedne i sa druge strane postoji veliki broj 'normalnih ljudi', kojima nije bilo ni do rata niti do bilo cega sto se izdesavalo, koji zele da zive normalno, da se saradjuje...". Ovim recima Direktor novosadske nevladine organizacije Centar za regionalizam Aleksandar Popov otvorio je skup "Civilni dijalog s Kosovom - prvi korak", koji je odrzan na Palicu, kraj Subotice, od 30. avgusta do 2. septembra.

Rec je zapravo o nastavku slicnog skupa odrzanog u Beceju, pocetkom jula meseca, samo sto su se ovaj put na istom mestu nasli predstavnici omladinskih NVO sa Kosova, iz Srbije i iz Vojvodine. Na zalost, zivimo u takvim vremenima u kojima je vec sama cinjenica da su Srbi i Albanci seli da razgovaraju, ma o cemu, velika vest. Jos kad se Albanci ohrabre na put u Srbiju, ili Srbi na Kosovo, vest postaje jos znacajnija. Ali, stvari su takve kakve jesu i od toga se, za sada, pobeci ne moze. Zbog toga Centru za regionalizam, pristinskoj nevladinoj organizaciji Majka Tereza i Misiji OEBS-a na Kosovu sve pohvale za zajednicku organizaciju ovakvih sastanaka.
Mladi ljudi iz Gracanice, Strpca, juznog dela Kosovske Mitrovice, Gnjilana, Kosovske Kamenice, Zubinog Potoka, Preseva, Dragasa, Novog Pazara, Kraljeva, Novog Sada imali su prilike da se UPOZNAJU, sto je za njih, sigurni smo, veliki dogadjaj. Naime, odrasli su u takvom okruzenju u kojem je svaka vrsta kontakta i komunikacije sa drugim i drugacijim, posebno kada je u pitanju nacionalni prefiks, predstavljala pravu jeres.

Nakon kasnjenja od cetiri sata, zbog uzasno napornog puta od Pristine do Subotice, iscrpljeni ucesnici seminara imali su tek toliko snage da kazu ko su i sta su i odakle dolaze.

Od Severa Dzigurskog, iz udruzenja Itaka (Becej, Vrsac, Kula, Kosovka Mitrovica) culi smo da je povezivanje nevladinih organizacija stvar na kojoj treba istrajavati. "Smatram da Vojvodina ima jako velikih slicnosti sa Kosovom, pre svega zbog multietnicnosti i multikonfesionalnosti, zbog cega je povezivanje na relaciji Vojvodina - Kosovo veoma zanimljivo", smatra Dzigurski.

Biljana Nedeljkovic iz humanitarne organizacije Simonida (Gracanica) kratko je rekla da bi se jedino dijalogom i razmenom misljenja moglo doci do nekog sporazuma izmedju Srba i Albanaca.

Slicno misljenje iznela je i Ljuljeta Prekazi, iz nevladine organizacije Sanrajz (Zora) iz juznog dela Kosovske Mitrovice. "Samo kroz dijalog mozemo nesto postici za nasu buducnost. Mislim da insistiranje na dijalogu nije nesto opasno za nas. Mladi u juznom delu Mitrovice su uvereni da je suzivot moguc", sigurna je Prekazijeva.

Vlada Petrovic iz omladinske organizacije Kvart (Kraljevo) pobornik je misljenja da je edukacija mladih uslov svih uslova za buducnost ovih prostora. "Tek kroz edukaciju, mladi ljudi ce sutra moci da izbegnu greske pocinjene u proslosti. Raditi na toleranciji, strpljenju, razumevanju i uvazavanju druge strane, druge osobe, raditi na nenasilnoj komunikaciji - to je osnova za buducnost", smatra Petrovic.

Malobrojni novinari koji su dosli da isprate ovaj skup (pored Bulevara, tu su bili jos novinari Radija Dojce Vele i Slobodna Evropa, TV produkcije Urbans, lista Danas i agencije Beta) nisu mogli da sakriju znatizeljne poglede, kojima su pokusali da uoce koliko se mladi ljudi "etnicki mesaju". Profesionalna deformacija, sta li, tek posto zivimo u naopakom svetu, nije nam promaklo da su se ucesnici skupa na Palicu nakon vecere razisli u setnju kraj jezera - u etnicki i regionalno cistim skupinama?! Ipak, prespavana noc kao da je uradila svoje, pa su rad po radionicama, obilazak Palica i Subotice, koja je slavila svoj rodjendan, doprineli su da pocne "mesanje" i razmena kontakata. I da povratak u Pristinu bude puno prijatniji i zanimljiviji jer su, zaboga, poceli da medjusobno komuniciraju mladi Albanci i Srbi sa Kosova.
"Medjusobna komunikacija je veoma vazna stvar. Mi smo ovde da bismo se videli, upoznali, da bi ovo bio tek prvi krug razgovora. Vi cete tu pricu dalje siriti po Srbiji i po Kosovu. I to ce sada biti kao kada bacite kamicak u vodu, pa se pocnu siriti koncentricni krugovi, uvlacicete nove ljude, nove nevladine organizacije u ovu saradnju, i na taj nacin cemo doprinositi da se stanje polako normalizuje i da pocnemo da dobro komuniciramo", ocenio je Aleksandar Popov smisao celog ovog skupa.

Po njemu, najteze ce biti da se otklone psiholoski zazori i barijere kod ljudi, jer su tragovi zlocina koji su pocinjeni na Kosovu jos uvek veoma veliki i dugo ce trajati. "Ali, na nama je taj veliki zadatak da rusimo psiholoske barijere i da ljude polako priblizimo jedne drugima", rekao je Popov, od ranije javnosti poznat kao antiratni aktivista i kao inicijator povezivanja nevladinih organizacija iz SRJ, Hrvatske i iz Bosne i Hercegovine.
Zef Salja iz pristinske organizacije Majka Tereza takodje je primetio da su posledice rata jos uvek veoma prisutne na Kosovu. "To i ne treba da cudi, jer je u ratu ubijeno 13.000 ljudi, a 3.500 se vode kao nestali. S druge strane, danas su Srbi na Kosovu koncentrisani u enklavama, situacija u Kosovskoj Mitrovici je losa. Nas cilj je da prevazidjemo trenutnu situaciju i da se vratimo stvarnosti, jer zivot tece dalje", optimista je Salja.

Bugarin Vladimir Mitev, iz Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a na Kosovu nastojao je da bude realan. "Polazeci od sadasnje situacije na Kosovu, jasno je da ovaj proces nece biti nimalo lagan, ali moramo da uverimo ljudi da treba da dodju na ovakve sastanke, da je bezbedno ukljuciti se u ovakve dijaloge", kazao je Mitev.

U neformalnim razgovorima sa ucesnicima skupa mogli smo cuti i da itekako postoje delovi Kosova iz kojih nevladine organizacije, bilo srpske ili albanske, nikada ne bi pogledale preko plota i pokusale da komuniciraju jedni s drugima. U tim delovima, receno nam je, vec i sama pomisao da Albanac progovori srpski ili Srbin albanski granici se sa ekstremnim i po zivot opasnim sportom.

Bilo kako bilo, ne moze se pobeci od istine i od jos uvek veoma svezih rana. Lepo je sto se nevladine organizacije udruzuu, umrezavaju, saradjuju i komuniciraju, ali, i u slucaju Kosovo-Srbija stojimo pred izvesnom opasnosti da se ne ponove slucajevi Srbija-Bosna ili Srbija-Hrvatska. I sa nevladinim organizacijama iz tih drzava ovdasnje NVO odrzavale su kontakte, i to veoma ceste, cak i u vreme rata. Time su ljudi iz civilnog sektora pokazali ne samo da nesto rade i zele da se promeni stanje apsurda u kojem zivimo, vec i da poseduju ogromnu dozu licne hrabrosti. Godine su prolazile i saradnja se nastavljala, ali onaj Popovljev kamicak nije davao ocekivani broj koncentricnih krugova.

Zarobljeni u svojim malim, ksenofobno-paranoicnim sredinama, zaustavljeni u proslosti, prehranjeni stereotipima i predrasudama, prosecni Srbi/Crnogorci/Hrvati/Bosnjaci/Albanci nastavili su da zive u svojim novostvorenim etnickim getoima, zaziruci od preskakanja zida, da se vidi da i s druge strane zive ljudi, isti kao oni. Koncentricni krug uglavnom se zatvorio na onim istim NVO i na onim istim ljudima, koji su i u vreme ratova pronalazili nacine da stupe u komunikaciju sa "drugima".

Nikakva mudrost nije zasto je to tako. Sam predstavnik OEBS-a Vladimir Mitev na palickom skupu primetio je da na Balkanu mnogi lideri zive upravo od podela medju narodima i tome zahvaljujuci opstaju na vlasti, nesposobni da se uhvate u kostac sa stvarnim problemima, poput onih ekonomskih. A dogod zvanicna drzavna politika ne zeli da eksplicitno dokaze da jeste za saradnju sa komsijama, dotle ce ovdasnji ulizicki mediji da ignorisu pokusaje takve saradnje ili da o tome izvestavaju preko volje.

Dogod je tako, Popovljevi "normalni ljudi" ostace u katakombama, dok ce na svetlu dana naci(onali)sti nekaznjeno bljuvati svoju mrznju i stupidarije. Sto ne znaci da treba odustati od borbe protiv gluposti i ludosti, pa makar "Civilni dijalog s Kosovom - prvi korak" i slicni skupovi i ostali samo na pokusaju.

ABDULAH FERIZI, NANSEN DAJLOG, KOSOVSKA MITROVICA

Komunikacija ce ujediniti Mitrovicu

* Od kada postoji Nansen dajlog i cime se bavite?

- Poceli smo s radom 1. aprila 2001. godine u Mitrovici. Tu radi nas cetvoro, dva Albanca iz juznog dela Mitrovice i dva Srbina iz severnog dela grada. Pokusavamo da stvorimo prostor za promenu misljenja ljudi sa razlicitim tackama gledista. Nas rad je jako interesantan i za njega je potrebno puno vremena i truda, ali mislimo da je to jedna od boljih opcija za buducnost naseg grada.

Ucesnici nasih dijaloga su uglavnom mladi ljudi od 16 do 34 godine. Mislimo da je veoma vazno da oni uzmu ucesca u razvoju civilnog drustva u Mitrovici i na Kosovu uopste. Mislim da to nije toliko zanimljivo za starije generacije i cini mi se da to njima, koji u glavama jos uvek imaju komunisticko obrazovanje, nije lako da razumeju. Za mladje ljude to je pravi izazov i mislim da oni prihvataju izazov.

Zeleo bih da dodam da na nasim seminarima nije sve lepo i slatko, vec potpuno drugacije, jer zivimo i radimo u podeljenom gradu, sa dve podeljene etnicke zajednice. U oba dela Mitrovice postoji veoma jak animozitet, pa ljudi vide ovu vrstu seminara kao veoma dobru priliku da se sretnu sa drugom stranom i da izraze svoje misljenje o problemima koji postoje.

Ali, za nas i nije toliko vazan motiv tih ljudi da ucestvuju u seminaru, vec nam je vazno da mogu da budu na seminaru i da se tamo medjusobno srecu. Sve ostalo zavisi od njih. Za sada smo zadovoljni nacinom kako se odvijaju nasi seminari.

* Da li su takvi seminari opasni po ucesnike, jer oni se nakon susreta opet moraju vratiti u svoj deo podeljenog grada?

- Mogu da govorim samo sa aspekta juznog dela grada. Generalno, albanska zajednica vidi ovakav nacin komunikacije kao pozitivnu stvar, upravo zbog cinjenice da je grad podeljen i da postoji veliki broj interno raseljenih lica, odnosno ljudi koji su ranije ziveli u severnom delu Mitrovice, tamo imaju kuce i zele tamo da se vrate, iako sada zive u juznom delu grada. Dakle, svaka komunikacija sa severnim delom grada, sa Srbima, smatra se kao nesto dobro, upravo zbog misljenja da je to korak napred ka ponovnom ujedinjenju grada.

Ipak, voleo bih da su ovde i moje kolege iz severnog dela Mitrovice, pa da pricaju u svoje ime. Generalno mi imamo problema sa motivacijom ljudi iz severnog dela grada da ucestvuju na seminarima. Ljudi na severu kao da smatraju da su sami sebi dovoljni. Oni misle da je ono sto se desava u severnom delu grada za njih dovoljno i da nema potrebe za komunikaciju sa jugom, sto nije slucaj sa juznim delom grada. Dakle, za nas iz juznog dela grada nije opasno baviti se ovakvim vidom delatnosti.