Novi elementi ugovora EU

Da bi ugovor stupio na snagu, moraju ga ratifikovati sve zemlje članice. Pokušaj da Evropska unija dobije svoj prvi ustav koji bi zamenio dosadašnje ključne evropske ugovore - Rimske ugovore iz 1957, Ugovor iz Mastrihta, Amsterdama i Nice - propao je nakon što je nacrt Ustava odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005.

Novi 'reformski ugovor' neće zameniti prethodne već će ih poboljšati. U ugovoru se ne spominju simboli, zastava i himna EU-a.

Ugovorom će Povelja o temeljnim pravima EU-a, 54 člana o pravima građana - slobodi, jednakosti, ekonomskim i socijalnim pravima - postati obvavezujuća. London i Varšava izdejstvovali su izuzeća, Velika Britanija zbog njoj spornog prava na štrajk a Poljska jer ne želi da u budućnosti bude prisiljena od strane EU-a da menja svoje zakone o porodici i moralu.

Umesto rotirajućeg predsedništva koje se menja svakih šest meseci, biće uvedena funkcija predsednika Evropskog veća koga će birati šefovi država na period od dve i po godine. Rotacioni sistem zadržaće se u Veću ministara. Predsednik će pripremati samite i predstavljati EU na svetskoj sceni.

Uvodi se funkcija Visokog predstavnika EU-a koja će biti kombinacija sadašnje institucije Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost (Havier Solana) i poverenika za spoljne odnose (Benita Ferero-Valdner). Osoba koja će oavljati tu funkciju biće i potpredsednik Evropske komisije i koordiniraće evropske akcije na međunarodnom planu.

Komisija će od 2014. smanjiti broj poverenika kako bi povećala efikasntost. Dok sada svaka zemlja članica daje jednog poverenika, budući broj poverenika biće dve trećine broja zemalja članica.

Ugovor takođe povećava broj političkih područja na kojima će Evropski parlament imati pravo suodlučivanja zajedno sa zemljama članicama. Radi se o osetljivim područjima kao što su pravosuđe, sigurnost i imigracija.

Novim ugovorom broj članova Evropskog parlamenta iznosiće 750.

Nacionalni parlamenti novim će ugovorom takođe prvi put dobiti mogućnost da kažu svoje mišljenje pri donošenju evropskih zakona. Svaki nacionalni parlament dobiće predloge novih zakona kako bi ocenio zadiru li predlozi u njegove nadležnosti (načelo supsidijarnosti). Ako trećina nacionalnih parlamenata bude imala prigovor na neki predlog, on će biti vraćen Komisiji na reviziju.

Što se tiče sistema glasanja, povećava se broj područja u kojima se odluke donose kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno, naročito u oblasti saradnje u pravosuđu i unutrašnjim poslovima.

Ugovor uvodi novi sistem glasanja 'dvostrukom većinom' po kom najmanje 55 posto zemalja članica koje predstavljaju najmanje 65 posto stanovništva mora glasati za novi zakon da bi on prošao. Novi sistem stupiće na snagu 2014. uz komplikovano prelazno razdoblje do 2017. koje je izdejstvovala Poljska nakon čega će se odlučivati isključivo dvostrukom većinom.

Novi ugovor uvodi i nove ciljeve kao što su zajednička energetska politika i strategija borbe protiv globalnog zagrevanja. U pogledu trgovinske politike, pošteno tržišno takmičenje postaje preduslov za dobro funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Uvodi se i klauzula solidarnosti u slučaju terorističkih napada, po kojoj zemlja članica koja je žrtva napada ili neke druge vrste katastrofe može dobiti pomoć drugih zemalja EU ako zatraži.

Ugovor uvodi mogućnost da bilo koja zemlja članica može napustiti Evropsku uniju pod uslovima koje mora ispregovarati sa svojim partnerima.