"Pad kursa evra smanjuje inflaciju"

Ovog jutra, gornji kurs je 77,6 dinara za jedan evro, a ekonomisti ocenjuju da je sadašnji odnos dinara i evra posledica mera Narodne banke Srbije, što može obuzdati dalju inflaciju, ali i naškoditi izvozu i spoljnotrgovinskom bilansu zemlje. Sa tim je saglasan i Pavle Petrović, glavni i odgovorni urednik časopisa "Kvartalni monitor".

"Glavni efekat pada kursa evra na građane i na privredu je da se time inflacija smanjuje, obuzdava i to je dobra vest. Dodatno za građane to znači veću kupovnu snagu. Na minus strani za privredu jeste da se sa padom kursa smanjuje konkurentna sposobnost privrede kako one koja izvozi tako i domaće privrede koja konkuriše stranom izvozu i to je potencijalno na srednji rok opasnost ", ocenio je on za B92.

Prema njegovim rečima, kurs je u osnovi određen ponudom i tražnjom i politikom Centralne banke.

"U ovom slučaju banka nije intervenisala, nije menjala kamatnu stopu, tako da je najverovatnije taj kurs rezultat kratkoročnih promena na strani ponude. Sada treba videti tačno koje su to promene. Moguće je da je došlo do transakcija unutar bankarskog sistema u pogledu njihovog kapitala, da se deo kapitala iz evra prebacuje u dinare, ali u svakom slučaju to je jedna kratkoročna pojava", kaže Petrović.

Na pitanje da li je Narodna banka u pravu kada kaže da bi trebalo štedeti u dinarima on je odgovorio da bi gledajući kretanje kursa verovatno, "na horizontu od godinu dana, sigurno bilo bolje štedeti u dinarima, dok je preko tog horizonta već teže predviđati".

Petrović je ocenio da je sistematski pad kursa, kakav je bio s kraja 2005. i tokom 2006. godine, doveo do pada cena nekih uvoznih proizvoda kao što su televizori, DVD aparati i slični proizvodi.

"S druge strane, u godinu dana te promene kursa i ne mogu da izazovu veće promene cene dobara, jer trgovci žele da na neki način izglačaju te promene da ne bi svaki čas menjali cene. To je nešto što se dešava i u razvijenijim privredama", rekao je on i dodao da je veoma teško proceniti šta će se dalje dešavati sa kursom.

"Šira slika govori o delovanju dva faktora. Jedan je veliki uvoz i deficit koji gura kurs naviše, a drugi je priliv kapitala, što u osnovi znači zaduživanje u inostranstvu, i privatizacija što onda kurs gura naniže. Znači, u dejstvu ta dva faktora imaćemo rezultat kretanja kursa. Ali, verovatnoća je manja da će kurs da raste (depresijacija), jer NBS iako samo indirektno deluje na kurs više voli apresijaciju, jer ona smiruje inflaciju", kaže on.

O mogućnosti da benzin pojeftini Petrović kaže da se domaća cena benzina formira na osnovu svetske cene benzina izražene u dolarima. "Postoji određeno pravilo gde ako se ta cena dolaska promeni za neki iznos onda dolazi i do korekcije domaće cene tako da ove manje promene kursa neće direktno voditi promeni cene benzina", objasnio je on.