Freedom Rider

Rok muzika za Haua Gelba je ekvivalent slobode. Njegov resital u bioskopskoj sali Doma omladina je pokazao da "bekstvo od slobode" nije neminovnost ljudske sudbine, kako su neki govorili. Ne mora se ona uvek trampiti za grupnu, nacionalnu, korporacijsku ili političku pripadnost, modni trend. Može joj se hrliti u susret, živeti i raditi po sopstvenim pravilima. Za to su potrebni personalni integritet, hrabrost, talenat i vizija. Ispostavilo se da Gelb raspolaže neograničenim količinama ovih sastojaka.

Sa pozicije hipertrofiranog individualizma, odnosno, odmetnika, maverika, heroja i vagabunde, Hau Gelb pristupa rok muzici. Ona je za njega medij koji najbolje reprezentuje avanturu onih koji smatraju da "živeti znači leteti". Kao neprikosnoveni "jahač slobode", iz Vinvudove pesme "Freedom Rider", on jezdi prostorima koji se nalaze sa one strane svakodnevice, životne rutine i uvreženih shvatanja. "Mene ne zanima uspeh, zanima me preživljavanje. Ono izoštrava instikte", rekao je nedavno Silviji Simons.

Oko pola deset Hau Gelb se, kao lik iz neke "palp" novele ili filma b-produkcije, pojavio na sceni. šešir na glavi, metafora kul fazona još od vremena Frenka Sinatre, nagovestio je ono što će uslediti. Pristupio je klaviru kao onaj Beni, koga u jednom filmu tumači Voren Outs, malo preludirao po njemu u maniru svog muzičkog heroja Tilonijusa Monka, a onda nežno uplovio u prvu pesmu. Bila je to numera "The Desperate Kingdom Of Love" njegove ortakinje P. Dž. Harvi.

Tako je počelo jedno nezaboravno veče u Domu omladine tokom kojeg se bioskopa sala naizmenično pretvarala u kabare, pograničnu kantinu, džez klub, električnu garažu, parisku kafeteriju, bitnički sobičak, fakultetsku aulu u kojoj se izlažu najnoviji egzistencijalistički postulati...

Sa prvom pesmom aristotelovska logika je proterana. Na njeno mesto je došla logika sna koja je omogućavala slobodno kombinovanje prizora i osećanja koji su pohranjene iza lica pasioniranih potrošača popularne kulture. Samozaljubljena beogradska publika je Gelbovom harizmom pretvorena u displinovanog učesnika. Nikad nije bila tako koncentrisana, predana i voljna da prati izvođača u nesvakidašnjem putovanju. Kao "sajdvajnder", opasna zmija iz arizonske pustinje, Hau Gelb je, koristeći naizmenično gitaru i/ili klavir, vijugao kroz sopstvenu diskografiju. Na repertoaru su bile pesme iz Giant Sand dana ("Wonder", "Yer Ropes", "Shiver", "Dirty From The Rain"), kao i one sa raznih "off" i solo projekata ("Arizona Amp And Alternator", "Where The Wind Turns The Skin To Leather", "Loving Cup"). Nova, još nedovršena, numera "Fields Of Green" bila je na nivou dobro znanih. Posebnu pažnju je privukla pesma posvećena Danijelu Džonstonu. Da li je "naif-rock" nova oblast u Gelbovim rokerskim ekskurzijama?

Pesme sa aktuelnog albuma „’Sno Angel Like You“ – „Get To Leave“, „Paradise Here Abouts“, „Robes Of Bible Black“ – takođe su bile na repertoaru. Potresni i krhki napev Rajnera Ptačeka «The Farm», izvedena na drugi bis, bio je najuzvišeniji trenutak nastupa.

Kompleksni sentiment, u kojem su se melanholija i fina rezignacija delikatno prožimali, povezao je sve elemente nastupa u jedinstvenu celinu. Kao "ljudski plutonijum", da upotrebimo jednu njegovu davnašnju sintagmu, Hau Gelb je zračio sa scene. Pod tim dejstvom svako je mogao da se otisne na intrasubjektivni trip u potrazi za samim sobom. Jedan fantastični rok koncert se iz pesme u pesmu pretvarao u jedinstvenu spiritualnu seansu.