Bend koji je pao na Zemlju

Mercury Rev su se doimali kao bend koji je pao na Zemlju iz kosmičkog beskraja da propoveda neku „višu istinu“, koja regularnim ljubiteljima rokerskih artefakata nije dostupna zbog njihove notorne usmerenosti na uobičajeno i svakodnevno.

Tačno u pola deset na spomenutom platnu se pojavio natpis „Show is about to begin“. Usledila je projekcija omoto ploča koji kao da su pozajmljeni iz diskoteke ovog potpisnika – Husker Du, The Replacements, Tim Bakli, Džek Niče, Dejvid Bovi itd. Onda je došla muzika… Zatim smo svi „odlepili“, kulise realnosti su nestale, kao helijum laki glas Džonatana Donahjua nas je poveo na „para-psihodelični“ trip po nadnaravnim prostorima koji perzistiraju u glavama sanjara, filosofa, pesnika, kontrakulturalnih martira – svih onih koju su spremni da odbace „jaram stvarnosti“ i otisnu se, sa hrabrošću srednjovekovnih portugalskih moreplovaca, u avanturu i istraživanje.

Savršen zvuk, fenomenalna svetla, bespogovorna izvođačka veština i iznenađujuće čvrsta rokerska vera, učinili su da se, na prvi pogled, pretenciozni i glomazni artistički koncept pretvori u rokersku svetkovinu kakva nije viđena u ovom gradu. Kada su na red došle pesme sa albuma „Deserter’s Songs“, koji ovde ima kultni status – „Holes“, „Endlessly“, „Opus 40“, ovog puta u tandemu sa Dilanovom „Gotta Serve Somebody“ i naročito „Goddess On A Hiway“ - svi zajedno, bend i auditorijum, elegantno su odlebdeli, po zvezdanoj prašini, ka okeanskom osećanju, koje se nalazi na početku svega.

Jedan od vrhunaca koncerta bilo je izvođenje numere „Spiders And Flies“ sa albuma „All Is Dream“. Ova pesma je inače savršena „singer-songrajterska“ tvorevina. Način na koji je modifikovanu u astralnu simfoniju dobar je put za razumevanje artističke infrastrukture ovog sastav. Mercury Rev inspiraciju za svoje muzičke avanture pronalaze u najudaljenijim konotacijama aranžmana koje su Džek Niče i Van Dajk Parks radili za velike rokere, od Nila Janga do Brajena Vilsona. Odatle se otiskuju na pustolovni paraglajding iznad imaginarne teritorije koja je istovremeno mitska rokerska zemlja i utopijski predeo.

A možda su stvari jednostavnije, kao što nagoveštava poslednji stih iz pesme “The Dark Is Rising“ kojom su Mercury Rev okončali svoj beogradski nastup: „In my dreams, I'm always strong“. Kao što je govorio jedan naš pesnik „silaženje s uma“ ima lekovito dejstvo. San, podsvest, onostrano, neuhvatljivo i daleko mogu biti mirno, sigurno i lekovito skrovište. Naročito sa muzikom ovog sastava u ušima.