Od izjave do konflikta

Trulezi dakle, ima, itekako. I nerada, prevazidjenih stavova i svakojakog morala i... da se ne nabraja. U takvim drzavama sve moze da postane ozbiljan problem. To je ovde  najlakse. Rec po rec, od sporta do politike i za cas, razliciti stavovi i misljenja prerastu u konflikt, prenesu se na licni plan, stvori se bes i eto ga. Njegovo zlocanstvo - problem. A onda krene njegova produzena ruka pretocena u nasilje. Tek tada oni sto treba da brinu - obrate paznju. Nisu znali, nisu mislili, bili su zauzeti ili nisu bili obavesteni… A opet, svi znaju da u Srbiji i jedna kokoska moze postati predmet svadje i surovog ubistva.

A da ne govorimo o utakmici na Svetskom prvenstvu. Ona je kriva i od nje je sve pocelo. Da nije bilo nje, niko ne bi zvao policiju. I to istu onu sto se po dobrom starom “tampon” obicaju nasla izmedju. Tako su batine isle i ka njima i od njih i preko njih… Podrucje ovog nemilog dogadjaja je Raski okrug, na jugozapadu Srbije u kojem zivi preko 300.000 ljudi. Tacna lokacija je grad Novi Pazar, gde su se dogodili medjuetnicki incidenti, nakon finala Svetskog prvenstva. Pored batina, padale su i teske, reci, zahtevi za ostavkama…Sa druge strane prisutna je bila i strana koja je zelela da umiri, objasni i razume. Najbolji komentar svega, mozda je dao savezni ministar za nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic, ocenivsi da je to “najozbiljniji incident koji se dogodio u Sandzaku u proteklih 10 godina”.

Ljajic tvrdi da se nesumnjivo radi o “pokusaju odredjenih politickih struktura i na srpskoj i bosnjackoj strani, da se homogenizuje biracko telo po etnickoj osnovi, kako bi se onda pojavili navodni zastitnici i bosnjackih i srpskih interesa”. On je naglasio da sve sto se dogodilo govori da je “stepen mrznje i nepoverenja jos zavidno visok”. Mora se, smatra ministar, uciniti jos puno koraka u pravcu vracanja medjusobnog poverenja, sto nece biti nimalo lak niti brz posao. On takodje smatra da Sandzak nece postati novo zariste medjunacionalnih sukoba, ali da postoji mogucnost za sporadicne pojedinacne incidente.

Ministar je bio optimista u proceni smirivanja situacije kada je doslo do sukoba vise stotina Srba, Bosnjaka i policije, obrazlazuci stav da ce  "prevladati politicki razum svih stranaka, jer su i one na vlasti i one u opoziciji izdale dva zajednicka saopstenja, pozivajuci na mir i toleranciju".

Srbija je "vise" moja drzava, nego tvoja?

Podsetimo da su nakon tuce, intervencije policije i prebijanja tri osobe, Srbi zatrazili ostavku  nacelnika novopazarskog MUP-a Suada Bulica, uvodjenje prinudne uprave u SO Novi Pazar, ostavku Dusana Mihajlovica, republickog ministra policije, hapsenje vinovnika sukoba, koji su sprecavali proslavu pobede Jugoslavije i da Vlade Srbije i Jugoslavije hitno preduzmu mere kojima ce se gradjanima srpske nacionalnosti na teritoriji opstine Novi Pazar, i sire na prostoru Stare Raske, obezbediti puna sigurnost i sloboda kretanja. Onda su Srbi iz Novog Pazara zajedno sa Mihajlom, igumanom manastira Sopocani, dosli u Beograd da o problemima razgovoraju sa predsednikom Vlade Zoranom Djindjicem.

Reagovale su brojne stranke, udruzenja i nevladine organizacije u Novom Pazaru. Bosnjacko nacionalno vece Sandzaka i SDA Sulajmana Ugljanina optuzili su Srbe da su organizovali i izazvali incident, nosili cetnicka znamenja i da su ikonografijom i skandiranjem iritirali muslimane u Novom Pazaru. Vecina srpskih stranaka tvrdi, medjutim, da muslimani nisu dozvolili da se u Novom Pazaru proslavi pobeda Jugoslavije, da su izvikivali najruznije parole na racun Srbije, Srba i Jugoslavije i da su nasrnuli na mladice srpske nacionalnosti koji su u svojoj zemlji zeleli da, kao i u svakom drugom gradu u Srbiji, proslave zlatnu medalju svoje reprezentacije.

I kad bi se tako nastavilo, vrzinom kolu ne bi se video kraj. Ipak ima i malo upadljivijih reakcija u koje spada i saopstenje Stranke srpskog jedinstva i objasnjenje lidera stranke i predsednickog kandidata na predstojecim izborima. Stranka je zatrazila “da se nacelnik policije u Novom Pazaru Suad Bulic, zvani Buco Turcin, smeni sa tog mesta zato sto nije dozvolio Srbima da proslave peto jugoslovensko svetsko zlato u kosarci, kao sto su to ucinili Bosnjaci kada je Turska osvojila trece mesto u fudbalu”.

Pelevic je zahtev opravdao navodeci da na tako odgovorno mesto treba da dodje covek koji ce podjednako stititi Srbe i Bosnjake i objasnivsi da su “Srbi u Raskoj razocarani sto u svojoj drzavi ne mogu da proslave pobedu svoje reprezentacije”. Nejasno je da li je on to reagovarao sa svim Srbima ili sa svim predstavnicima Srba. I kako zna koji jesu, a koji nisu Srbi. Nejasno je i koja je to “svoja” zemlja. “Jer Srbi u svojoj drzavi, ne mogu da proslave…”. Ta ista drzava je necija potpuno, a za druge je malo manje, potpuno njegova? Ili u stvari niko nije vlasnik te drzave? Ili neko ima vise, a neko manje prava na nju? Ili je mozda cine svi njeni gradjani, sa svim svojim pravima, duznostiam i obavezama?

A onda je "moja" drzava privremeno odvojena od porodice

I to nije sve. Ove upadljive reci bude asocijaciju na jos neke, takodje nedavno izrecene izjave. Njih je izrekao politicar, vrlo visok nosilac, vrlo visoke drzavne funkcije i predsednicki kandidat. A za sada je nejasno da li je to njegov licni,  zvanicni stav ili predizborni stav.

Vojislav Kostunica, prosle nedelje u Malom Zvorniku rekao da je Republika Srpska kao deo porodice, samo privremeno odvojen od Srbije. Uz napomenu da izborna groznica vlada u Bosni, vazno je obratiti paznju i na to da je zvanicno Sarajevo, preko svoje ambasade u Beogradu zatrazilo objasnjenje Kostunicine izjave. Reagovale su i mnoge strane iz BiH, a visoki predstavnik Pedi Esdaun reagujuci mirno i diplomatski naveo je da Kostunicinu izjavu ne treba uzimati ozbiljno, jer je moguce da je rec o lapsusu ili pogresnoj interpretaciji. Esdaun naglasava da se ova izjava potpuno razlikuje od Kostunicinih zvanicnih stavova iznesenih tokom nedavnih susreta sa clanovima Predsednistva BiH, a to je ono na sta se treba oslanjati.

Na kraju, “dodatno” pojasnjenje dao je sef izbornog staba Vojislava Kostunice, Dragan Marsicanin. On je izjavio da izjava predsednickog kandidata DSS-a ne moze biti sporna u Srbiji i da je dugorocni, istorijski interes srpskog naroda sjedinjavanje Srbije i Republike Srpske.

"Kao neki cilj, kao neka ideja, kao nesto cemu se stremi, kao sto su nekad Istocna i Zapadna Nemacka stremile da se ujedine. Dakle to je nesto sto je, dugorocno. Istorijski interes srpskog naroda. Da li ce ikada biti realizovan – to je sasvim drugo pitanje, u zavisnosti od okolnosti, politickih prilika, odnosa snaga i drugih okolnosti”, rekao je Marsicanin, a gradjani su se odjednom mozda osetili u poznatoj ulozi neobavestenih.

Skoro da niko nije znao da je to nacionalni interes. Ako je to taj nacionalni interes. Ili strategija. Niti je neobavestenog gradjanina neko pitao, niti je vidljivo da ono sto podrazumeva nacionalnu strategiju i nacionalni interes u Srbiji ili Jugoslaviji uopste postoji. I da li je bas ujedinjenje taj interes?

Mozda je neko pomislio da bi nacionalni interes Srbije trebao da podrazumeva opsimenjavanje nepismenih, obrazovanje svih, razvoj kulture misljenja, zivljenja,  izvoz zdrave hrane, privredni napredak, razvoj fizike, ocuvanje i razvoj duhovnog bogatstva u eri globalizacije, zajednicki zivot ljudi na kontinentu… 

Ili je interes da za 100 ili 200, 300 godina Srbija i Republika Srpska budu ujedinjene?