PREGLED STAMPE

Izvor: B92

Petak, 14.07.2000.

22:17

Default images
"Blic news", 14. jul

autor: Aleksandar Tijanic

Krajputas

Sloba ne zna matematiku

Posto je svoj kucni red pretvorio u ustav, Sloba je svojim Srbima i Brdanima najavio da, za sve njih, ulazak u buducnost znaci - skok u nista! Tako je postao jedini vladar na svetu koji je svoje gradane lisio bilo kakvih argumenata za zivot. Da li je to bila dobra racunica nekadasnjeg dobrog bankara? Drugim recima, zasto je poverovao da moze tako lako da dobije neposredne izbore - ili da na brojanju nadoknadi glasove - kad ljudi budu odlucivali o njegovom radnom mestu? Recimo, ja mislim da je to bila kobna, hvala Bogu, greska vladara koji namerava da ovekoveci sopstvenu licnu vlast ulivajuci strah svakom gradaninu koji nepristojno zvecka lancima.

Svako koji poznaje Milosevica zna njegov smisao za humor i satiru. Njegovom karakteru nije dovoljno da narod disciplinovano podnosi sistem koji je uzeo ono najbolje od Mongolije i Vizantije, minus tartarski biftek i teritorije. Ne! On toliko zeli da ponizi svoje protivnike da, uprkos savetima svojih bliznjih, izlaze sebe referendumu. Neposredni izbori, koji ce doci ranije no sto ih opozicija ocekuje, bice svesno izazvani delirijum pijanstva moci, halucinacija snage, simulacija demokratije a iznad svega, ako zatreba, bice to krada nezapamcenih razmera. Dakle, direktna provera emotivno-seksualnih odnosa Srba i Slobe sadrzi jednu veoma mudru i jednu veoma pogresnu racunicu rezima. Buduci da je ovaj plan ekskluzivno Njegov i Njen, a da su svi dvorani pretrnuli jer ce odgovornost za promasaje pasti na njih, elitna garnitura se nada da ce eksplozivna kapisla njihovog sefa izazvati ono zbog cega je i ugradena u ustavni projekat.

Svi, naime, ocekuju da opozicija nece moci jedinstveno da stane iza jednog izazivaca Bengalskog Tigra. Racunica je da ce Vuk svakako hteti da se pojavi na izborima kao svoj kandidat, da ce ostatak opozicije isturiti neko drugo ime, da ce se glasovi protivnika podeliti i time, cak i bez "lepljivog" brojanja, omoguciti sjajnu pobedu dozivotnog predsednika. Ovakva racunica proistice iz dubokog poznavanja Draskovica i Djindica i ona je, principijelno, veoma tacna. Srpska opozicija, tvrdim, nece moci da napravi jedinstvenog kandidata. Nema imena iza kojeg ce iskreno svi stati ne bi li na ustrb svoje sujete uradili dobru stvar za Srbiju. Bolje je tako; bolje je da Srbi zauvek izgube iluziju o ljudima koji proizvode nijanse najgoreg. Time ce misevi sa hormonskim poremecajem, umisljajuci da su slonovi, kao pridruzeni vampiri, da zabodu slamcicu u venu Srba i da se, uz kucanje sa domacinom proslave, pridruze gozbi. Prijatno, ljudozderi!

Slaba strana dvorskog projekta jeste teorijska mogucnost da se protiv Slobe ujedine svi zastraseni od mogucnosti da ostatak zivota provedu skupa sa vladarem koji misli da je Bog. Ako je jednom Jevrejinu pre 2000 godina to poslo za rukom, nema razloga da jednom Srbinu isti projekat ne uspe danas, misli Bengalski Tigar. No, ta je mogucnost tako zastrasujuca da lomeci ostatke otpora, Milosevic zapravo pravi - premijerno - prvu stvarnu opasnost za sebe.

Rec je o malo verovatnoj ali ipak mogucoj situaciji u kojoj Slobin izazivac dobija podrsku 60 procenata onih koji izlaze na izbore, pa na to dolaze albanski glasovi sa Kosova koje stranci lome da ucestvuju na toj festi i na kraju dukanovicevci iz Brda i Primorja koji nece da propuste memorijalni mimohod. Takva neprincipijelna koalicija stvorila bi zalihu glasova koja se ne moze ukrasti, bez obzira na uvezbanost lopova. A ako slobistickim strucnjacima to ipak pode za rukom, onda se rizikuje petostruko veca i zesca reakcija biraca no sto je bila ona u vreme stodnevnog protesta.

Milosevic je nudeci neposredne izbore pruzio fantasticnu mogucnost Srbima i pridruzenim narodima da ga ne izaberu; tacnije, svima je ponudio najjevtiniju mogucnost za rastanak. Ni revoluciju, ni kontrarevoluciju, ni gradanski rat, ni seoski ustanak - samo malo inteligencije Srba, malo manje sujete opozicije, malo vise razuma stranaca. Zapravo, plan o vecitosti rezima rusi se pred disciplinovanjem opozicije, strahom Albanaca da odbijajuci federalne i predsednicke izbore ostaju bez podrske stranaca i racunicom Njegosa da je ova vrsta rastanka sa Slobom manje opasna od referenduma ili presadenog unutarbrdanskog rata. Cak i da Srbi ostanu sami sa Milosevicem na tim izborima, brojevi nisu na njegovoj strani. Ovakav rasplet, ponavljam - ma koliko da je fantastican - naterao bi Milosevica, ako ne uspe da falsifikuje rezultat (a ko mu brani?) da ne prizna izbore, da ukine i ovakav ustav te da od tog casa vlada sam, okruzen panikom i nistavilom koja ce ga na kraju usisati.

Znaci, u ocajnickom pokusaju da dokazu kako ima iskustava koja se ne mogu preziveti, svi antislobisti moraju pristati na njegovu igru, na njegova pravila, na njegov semafor i na njegovu arbitrazu. Uzdam se da je politika koja kaznjava svaki pokusaj razbijanja ravnodusnosti prema sopstvenoj sudbini, politika koja je skratila Srbiju za 200 kilometara i dovela granicu na jedan sat od Nisa, rezim koji je napravio da Srbi jednako uzivaju dizuci ruku na sebe kao i kad su je dizali na druge - da takva politika u mraku izbornog boksa mora biti kaznjena od tihe vecine gradana osudenih da umru na rate.

Moze li jedan od ove trojice - Avramovic, Kostunica, Milo - nosen na ramenima ostalih, da pobedi Bengalskog Tigra? To samo vi znate! Ono sto ja znam jeste kako je ovo poslednja prilika da Srbi pokazu da su nadrasli stadijum u kojem su samo zivotarili jer nisu imali hrabrosti da zive. Mi bismo bili bolji samo kad bismo smeli!

NIN, 14. jul 2000.

Pise Stevan Niksic

Milosevic nece u penziju

Prepravke najviseg zakona zemlje, po meri jednog coveka i njegovih politickih ambicija, dugo su i pazljivo pripremane. Kada su konacno realizovane, mnogi su pozurili da kazu kako su iznenadjeni i uvredjeni

Za sada anonimni ustavotvorci, angazovani da uoblice predloge za izmene i dopune postojeceg ("zabljackog") Ustava SR Jugoslavije, koje ce potom kao "svoju inicijativu" potpisati i 6. jula 2000. godine i podneti na usvajanje nekoliko bratskih stranaka u saveznom parlamentu (SPS, JUL, SRS, SNP, SNS), bili su, izgleda, rukovodjeni namerom da Srbiju i Crnu Goru priblize - Americi. I da dosadasnju zajednicu dve republike, SR Jugoslaviju, pretvore u drzavu koja ce imati predsednika izabranog na neposrednim izborima, po americkom modelu, i parlament ustrojen na nacin na koji se to u poslednjih stotinak godina cini u Americi...

"Narod treba da se pita o svemu, a to je najvisi oblik demokratskog odlucivanja", kaze predsednik Srbije Milan Milutinovic povodom upravo usvojenih promena saveznog ustava.

Naime, u vreme Dzordza Vasingtona, kada je pisan americki ustav (1787), parlament (Kongres) te zemlje izgledao je nesto drugacije nego danas, vise nalik zabljackom resenju; u jednom od dva doma Kongresa, u Senatu, u kojem nisu neposredno zastupljeni gradjani, kao sto je to slucaj u Predstavnickom domu, vec svaka drzava clanica federacije ponaosob, sa po dva senatora, bez obzira na velicinu drzave, u prvo vreme sedeli su senatori koji nisu bili birani na neposrednim izborima, nego u posebnim za tu priliku izabranim skupstinama u svojim drzavama. Trebalo je da prodje vise od 100 godina da bi Amerikanci, konacno, uvideli da je to resenje slozeno i neprakticno...

Uostalom, Amerikanci se svog ustava nikada nisu ni drzali kao pijan plota, vec su ga menjali kad god im se to ucinilo potrebnim. Prvi put su tako nesto uradili jos davne 1791. godine unoseci u Ustav poseban amandman kojim se garantuju sloboda govora, sloboda stampe i veroispovesti, sloboda okupljanja... Zato je i 1913. godine, bez mnogo natezanja, usvojen jos jedan amandman, sedamnaesti po redu, kojim je predvidjeno da se i senatori, bas kao i clanovi Predstavnickog doma, imaju birati na neposrednim izborima, po dva u svakoj drzavi clanici, i to sa mandatom od sest godina. Sto, prakticno, znaci da jedan senator moze biti demokrata, a drugi republikanac. Dakle, nesto nalik resenju koje su sada predlozili i domaci ustavotvorci za Srbiju i Crnu Goru, eliminisuci ulogu republickih skupstina u postupku izbora poslanika za Vece ("gornji dom") republika...

Svetski rekord

Ipak, najnovije promene Ustava SR Jugoslavije, kao sto je neko vec lucidno primetio, konkurisu za Ginisovu knjigu rekorda, i to (a) po brzini kojom su izvedene (manje od 24 sata od trenutka objavljivanja predloga do njegovog usvajanja!) i (b) po tome sto oni kojih se taj Ustav tice, a to su dve federalne jedinice, Srbija i Crna Gora, kao i gradjani koji u njima zive, nisu uopste dobili priliku da se izjasne o predlozenim promenama... Ko zna, mozda im je time ucinjena i usluga, jer predlagaci ustavnih promena i njihovi predstavnici u Skupstini nisu bili nimalo radi da slusaju bilo kakve prigovore i primedbe. Tako je predsedniku Crne Gore Milu Djukanovicu, koji javno govori da mu se ponasanje saveznih organa ne dopada, jer ne uvazava politicku realnost Crne Gore, a predlozene ustavne promene (kojima bi vlast nominalnog sefa savezne drzave trebalo da bude i dodatno ojacana) jos manje, sa visokog polozaja u Beogradu (Vojislav Seselj) zapreceno je - hapsenjem!

Jedan clan Ustavne komisije Skupstine SRJ, inace potpredsednik Saveza vojvodjanskih Madjara, Laslo Joza potvrdio je da je ta komisija dobila unapred pripremljen tekst, a da za drugacija misljenja jednostavno nije bilo prilike...

Izvrsene promene Ustava SR Jugoslavije nisu, naravno, bile neocekivane. Gotovo istovetne zelje i ambicije Slobodan Milosevic je najavio jos 1997. godine, u vreme kada je bio izabran na sadasnju funkciju, ali se tome tada otvoreno usprotivila Crna Gora. Onda, valjda, nije hteo, ili nije mogao da udje u sukob sa Crnom Gorom, a sada ocigledno hoce, ili misli da moze. Ili, jednostavno, racuna da mu nije nista drugo preostalo ukoliko zeli da i dalje ostane na vlasti...

Prva i najznacajnija promena sastoji se u tome sto je ukinuta odredba postojeceg ustava kojom je bilo predvidjeno da se predsednik SR Jugoslavije, a to znaci Slobodan Milosevic, ne moze ponovo kandidovati za istu funkciju. Sada se on, dakle, moze ponovo kandidovati, i to ne jednom nego jos dva puta... Novinu predstavlja i to sto ce predsednik SR Jugoslavije ubuduce biti biran neposredno, glasovima biraca u Srbiji i Crnoj Gori, a ne glasovima poslanika dva veca Savezne skupstine, kao do sada. Njegov polozaj u odnosu na vladu i skupstinu time bi automatski postao neuporedivo jaci, a otklonjena je mogucnost da predsednik bude smenjen po kratkom i jednostavnom postupku, glasovima saveznih poslanika.

Umesto jednog, relativno cisto izvedenog modela "skupstinskog sistema", ili sistema "skupstinske vladavine", SR Jugoslavija ce tako preko noci dobiti "predsednicki sistem" koji sam po sebi, naravno, ne znaci ni manje ni vise demokratije, ali koji svakako najvise pogoduje predsednickom kandidatu autokratskih i diktatorskih ambicija. Narocito u uslovima, poput nasih, gde prakticno nema nikakvih institucionalnih i demokratskih sredstava za kontrolu (predsednicke i druge) vlasti...

Pobednik, ipak, neizvestan

U tome, mozda, lezi kljuc ove price: ukoliko na jesen budu upriliceni kakvi-takvi savezni izbori i na njih izadje udruzena opozicija Srbije, pobednik bi, verovatno, bio unapred poznat. Jer, sudeci prema verodostojnim sondazama javnog mnjenja, prednost opozicije u Srbiji u odnosu na stranke rezimske koalicije jeste i dalje ne samo velika nego se iz dana u dan povecava, kako se smanjuje broj neopredeljenih biraca... Drugim recima, opozicija bi osvojila vecinu u saveznom parlamentu i sadasnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic mogao bi lako odmah da bude smenjen, bez obzira sto mu predsednicki mandat traje do kraja jula sledece godine. Potom, prema dosadasnjem ustavnom resenju, on vise ne bi mogao da se kandiduje za predsednika SR Jugoslavije...

Milosevic je, istina, i dalje politicar sa pojedinacno najboljim rejtingom u Srbiji (za njega bi sada glasalo oko 24 odsto biraca), sto je - po svemu sudeci - i navelo autore predloga ustavnih promena da predvide da se predsednik ubuduce bira neposredno. Sada to mnoge analiticare navodi da poveruju kako ce Slobodan Milosevic uskoro, najkasnije vec na jesen, zakazati savezne i predsednicke izbore u isto vreme, da ce se sam na tim izborima ponovo kandidovati za predsednicku funkciju, jer mu ne pada na pamet da produzava neizvesnost i ceka sledecu godinu, ili da se zamajava idejama o nekakvom svom "Putinu", te da ce najverovatnije pobediti svakoga ko mu se suprotstavi... Na prvi pogled, ali samo na prvi pogled, predlozena i usvojena ustavna resenja zaista najvise odgovaraju Milosevicu... On je dva puta uzastopno (na ovaj, ili onaj nacin) pobedjivao na neposrednim izborima za predsednika Srbije i moze se, stoga, pretpostaviti da bi - kao favorizovan kandidat, uz pomoc medijskog monopola, neogranicenih finansijskih izvora i ogromnog aparata zaduzenog za izbornu manipulaciju - imao dobre izglede da pobedi i na sledecim saveznim izborima... Tim pre sto bi udeo birackog tela Crne Gore, ciji se vecinski deo (olicen u vladajucoj koaliciji "Da zivimo bolje") odmah energicno usprotivio ovakvom resenju, u ovom slucaju bio sveden na svega 6,25 odsto u odnosu na biracko telo Srbije... Ali, ako bi, kojim slucajem, udruzena opozicija u Srbiji prihvatila i ovaj izazov, a narocito ako bi joj se u tome pridruzili i politicki saveznici u Crnoj Gori, odnosno ako bi oni bili u stanju da se okupe oko jednog zajednickog kandidata, Slobodan Milosevic bi bio - potucen.

Znajuci to, stvarni inicijator ustavnih promena je verovatno bio prinudjen da se najvise pozabavi nacinom na koji ce, najpre, isprovocirati vlasti u Crnoj Gori i staviti ih u polozaj da nemaju drugog izbora osim da te promene jednostavno odbiju a time, automatski, podeliti i demokratsku opoziciju u Srbiji, spremnu da se solidarise sa Crnom Gorom i suoci je sa dilemom: prihvatiti ponudjeni izazov, izaci na izbore i tako fakticki priznati i legitimitet ustavnih promena izvrsenih na sumnjiv i uveliko sporan nacin, ili te izbore bojkotovati... Mozda je, cak, racunao da ce zvanicna Crna Gora reagovati nervozno i ishitreno, i da bi na taj nacin, eventualno, bili stvoreni uslovi za proglasenje vanrednog stanja u toj republici.

Iako je saveznim Zakonom o odbrani uslovljeno da se vanredno stanje moze proglasiti u slucaju "nemira vecih razmera koji prete da nasiljem ugroze ustavni poredak i teritorijalnu celovitost zemlje", za ovdasnje prilike ne bi bilo nista neobicno da se takva odredba "elasticno protumaci". Na primer, u slucaju da zvanicna Crna Gora odluci da bojkotuje savezne izbore, ili da pokusa da spreci njihovo odrzavanje na teritoriji te republike... Vanredno stanje, prema vazecim propisima, proglasava Savezna skupstina, a ukoliko ona ne moze da se sastane, savezna vlada. Tada predsednik Jugoslavije neposredno komanduje vojskom, a pod komandu federalne vojske - kaze zakon - stavljaju se i republicke policije... Mada to, zaista, zvuci kao najgora varijanta, iskustvo uci da ni najgore varijante ne treba unapred iskljucivati...

U svakom slucaju ako bi opozicija u Srbiji i vlasti u Crnoj Gori bojkotovale naredne predsednicke izbore, to bi, verovatno, najvise obradovalo Slobodana Milosevica i njegove politicke sledbenike. Sadasnji rezim u Srbiji, uostalom, ima i veliko iskustvo sa izborima koje bojkotuje vecina biraca, steceno najpre na Kosovu, gde su lideri tamosnjih Albanaca svojim upornim bojkotom drzave Srbije i izbora koje ona organizuje redovno omogucavali Milosevicevoj Socijalistickoj partiji Srbije da na osnovu neznatnog broja srpskih glasova uknjizi po tridesetak dragocenih mesta u republickoj skupstini... Sada bi tako, u slucaju da vladajuca koalicija u Crnoj Gori odluci da bojkotuje sve naredne federalne izbore, ukljucujuci i federalne predsednicke izbore, sto trenutno izgleda vrlo verovatno, Milosevic i njegovi sateliti automatski mogli da racunaju na sve mandate u toj republici, sto znaci 50 od ukupno 178 poslanika u oba veca Savezne skupstine. Ukoliko bi se pak bojkotu pridruzila i udruzena demokratska opozicija u Srbiji, Milosevic bi zaista bio na konju... Bio bi, verovatno, zadovoljan i nekim polovicnim resenjem, recimo da naredne savezne (parlamentarne i predsednicke) izbore bojkotuje samo neka od vecih opozicionih stranaka u Srbiji, poput SPO-a, a da se ostali opozicioni glasovi raspu u dve-tri zasebne korpe...

Kome vlada?

Sledeca promena tice se savezne vlade, cija je - bar formalna - moc znatno umanjena time sto je umesto dosadasnjeg "kancelarskog" modela, u kojem je premijer (izabran u skupstini) mogao sam da imenuje i smenjuje ministre po sopstvenoj volji, predvidjeno da skupstina bira i razresava svakog ministra ponaosob. Slicno resenje postoji i u sadasnjem ustavu Srbije. Ali, svakome ko se upusti u spekulacije o tome zasto je, na jednoj strani, moc predsednika savezne drzave znatno ojacana, a moc predsednika savezne vlade smanjena, treba savetovati da se ne opterecuje doktrinarnim i teorijskim razlozima, nego da se odmah zapita: koga je Slobodan Milosevic predvideo za to mesto? Mozda Vojislava Seselja, ciji su politicki apetiti u poslednje vreme znatno porasli, bas kao sto je i mogucnost koalicionih partnera da kontrolisu i sputavaju njegove ambicije, ocigledno, smanjena? Uostalom, zar epizode sa dugo najavljivanim zakonom o borbi protiv terorizma, do kojeg je rezimskim strankama levice bilo veoma stalo, ili sa toliko zeljenim ordenom narodnog heroja za predsednika Milosevica, koje do sada nije bilo moguce realizovati bez Seseljevih glasova u Saveznoj skupstini, nisu same po sebi vrlo recite?

Konacno, neposredni izbori za poslanike u Vecu republika Savezne skupstine, kao garanta ravnopravnosti dveju republika clanica jugoslovenske federacije, predvidjene clanom 1. saveznog ustava, umesto dosadasnjih izbora u skupstinama republika, prema misljenju vecine domacih pravnih eksperata moze da znaci samo fakticko ukidanje te institucije. Odnosno, uspostavljanje dvaju paralelnih veca gradjana... Treba li uopste podsecati da su svi temeljni principi postojeceg ustava bili dogovoreni konsenzusom vladajucih partija u Srbiji i Crnoj Gori jos u aprilu 1992. godine, uoci konstituisanja SR Jugoslavije i da se njihovo menjanje jednostranom odlukom zato ne moze kvalifikovati drugacije nego kao politicko i pravno nasilje... Naravno, neko ce mozda reci da je i sam "zabljacki ustav" svojevremeno bio pisan u tajnosti i usvojen navrat-nanos, te da mozda ima i neke logike u tome sto se on sada na ovakav nacin menja... Ali, onda su bila ratna vremena, pa su za takav narociti postupak mozda i postojali kakvi-takvi razlozi... Ipak, potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije i istaknuti pravnik Dragor Hiber smatra da "politicko i pravno nasilje" ovoga puta prevazilazi cak i nacin na koji je svojevremeno bio donet "zabljacki ustav"...

Brojanje glasova

Ideja o promeni toga ustava izneta je prvi put (1997) posle otkrivene izborne kradje, masovnih protesta i posrednicke misije Felipea Gonzalesa, dakle politicke drame okoncane usvajanjem lex specialis-a u Skupstini Srbije. Ali, onda su, cini se, jos postojali i neki posebni obziri o kojima je i Slobodan Milosevic morao da vodi racuna... Danas je situacija ocito drugacija. Stoga ne treba iskljuciti ni mogucnost da na nekoj od sledecih sednica savezne skupstine bude izmenjen i postojeci izborni zakon, kojim je predvidjeno da na savezne izbore treba da izadje bar 50 odsto gradjana da bi oni bili validni. Time bi, i u slucaju da opozicija i vecina biraca u Srbiji i Crnoj Gori bojkotuje izbore, pobeda favorizovanog predsednickog kandidata bila dodatno osigurana... Pogotovu ako se u medjuvremenu nastavi i sa gusenjem preostalih nezavisnih medija...

Kako bilo da bilo, nema nikakve sumnje da su prepravke najviseg zakona zemlje, po meri jednog coveka i njegovih politickih ambicija, bile dugo - makar tek diskretno - najavljivane i pazljivo pripremane. Kada su, konacno, prosle nedelje realizovane, "blic postupkom" za manje od 24 sata, mnogi su pozurili da kazu kako su iznenadjeni i uvredjeni, kao da su zaista verovali da se aktuelni predsednik SR Jugoslavije sprema za politicku penziju. Stoga ovo sto se dogodilo i nije neka narocita ustavno-pravna tema za strucnu raspravu, nego samo dodatni povod da se trazi odgovor na pitatnje: ako izazivac, zaista, poziva na izbornu utakmicu, zasto mu ne omoguciti da se prebroje glasovi?

"Glas javnosti", 13. jul 2000.

pise: Zorica Vulic

Ko je ovaj covek?

Otac Sava Janjic

(Svedok)

Pocetak - rodjen je 1965. u Dubrovniku. Potice iz mesovitog braka.

Detinjstvo - jos kao dete porodica mu se preselila u Trebinje, odrastao je u mirnom i zelenom okruzenju.

Nacionalnost - Srbin. "Izgleda da gde god ima Srba, tu ima i problema. Kad nas uopste ne bude bilo, valjda ce sve biti u redu... Srpski narod mora biti mudar. Umesto zuba, trebalo bi vise da pokazujemo pamet", navodi otac Sava.

Verska opredeljenost - pravoslavna. "Trudim se da ne verujem da jedan episkop i pravoslavni hriscanin svesno moze da podrzava politiku Slobodana Milosevica, pre bih rekao da je rec o zabludi i nedostatku rasudjivanja. Postupci Njegove svetosti, narocito njegovog "svemocnog" savetnika episkopa backog Irineja Bulovica koji ga redovno dovodi pred Milosevica, sablaznjavaju nas narod. Nazalost, pojedini episkopi ovih poslednjih godina nisu prepoznali vreme u kome zivimo i dopustili su da jedan bezbozni rezim instrumentalizuje Crkvu za svoje politicke ciljeve. Istorija ce naci za svakoga odgovarajuce mesto. Ne usudjujem se da razmisljam o odgovornosti pred Bogom koju nose oni koji su dozvolili da vuci raspude Hristovo stado", upozorava ovaj monah.

Obrazovanje - osnovnu i srednju skolu zavrsio je u Trebinju. Studirao je engleski jezik.

Karijera - u manastir Crna Reka dosao je 1989. kad je njegov iguman bio sadasnji episkop rasko-prizrenski Artemije. U ovom manastiru proveo je nekoliko godina. Kad je bratstvo odlucilo da ide na Kosovo, u manastir Decane, posao je i on. Namera im je bila, videlo se "iz aviona", da povrate duhovni ugled zaduzbini kralja Stefana Decanskog (manastir je izgradjen izmedju 1327. i 1335. a posvecen je Vaznesenju Gospodnjem). Po poslusanju, 1994. otac Sava bavi se kompjuterima. Uspeo je da Crkvu priblizi novoj tehnici maksimalno, toliko je ovladao Internetom da ga strani novinari nazivaju "cubermonk". Zahvaljujuci njemu tokom citave NATO agresije i kosovske krize svet je imao informacije koje se nisu mogle naci na drugom mestu. U medjuvremenu, postao je sekretar vladike Artemija. Zajedno s njim i Momcilom Trajkovicem putovao je svetom pokusavajuci svetskim mocnicima da objasni "kosovsku pravdu i beogradsku krivdu". Cinjenica da je bio i ostao na svetoj zemlji Lazarevoj ucinila ga je svedokom mnogih dogadjaja. "I pre pocetka 1998. bilo je jasno da je cela Drenica naoruzana, da je Metohija, narocito zaledje Decana i Peci, pod oruzjem... Najveca greska Milosevica jeste sto je protiv albanskih separatista i terorizma primenio silu kojom je trebalo da unisti teroristicki pokret i obeshrabri albanski narod da ne podigne ustanak", nabraja. Tvrdi: "Dok su u Decanima tenkovi razarali stari deo grada, u Peci se pilo po kaficima". Posle svega, konstatuje: "Zapad se ponasao kao slon u staklarskoj radnji. Nastao je haos. Sad Evropa optuzuje Ameriku, Amerika Evropu, Unmik krivi Kfor, Kfor Milosevica, Milosevic ceo svet... Stradaju kosovskometohijski Srbi koji su 10 godina manipulisani, ponizavani, dovodjeni na mitinge, kao stoka tovareni u vagone, pljuvani po Beogradu jer su dosli da brane rezim, ponizeni i ostavljeni od onih kojima su verovali, sad ostali na milosti Bozjoj". Clan je SNV Kosova i Metohije.

Stranacki angazman - "SPC u pogledu politickog stava nije jedinstvena i ne moze se govoriti o stavu Crkve, vec o stavovima pojedinih episkopa. Sveti arhijerejski sabor je na zasedanju podneo zahtev za smenu Slobodana Milosevica i formiranje vlade nacionalnog spasa. Ali, jedna grupa episkopa "minira" ovu odluku i zbunjuje narod svojim postupcima i recima. Do sada su vise puta donosene odluke o distanciranju prema rezimu. Posle toga pojedini episkopi odlaze Milosevicu na noge i ponistavaju znacaj tih odluka", kaze ovaj protosindjel koji je prvi javno zatrazio od patrijarha Pavla i episkopa backog Irineja da se izvinu srpskom narodu zbog, kako veli, "podrske Milosevicu".

Zanimljivosti - spreman da stvari nazove njihovim imenom, nije omiljen bas u svim krugovima.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Podeli: