Poklonu se u gene (ne) gleda

Dragan Veselinov, republicki ministar za poljoprivredu, potpisao je 3. septembra ove godine ugovor o primanju poklona od SAD. U pitanju je sojina sacma, a Veselinov je ugovor potpisao s Robertom Normanom, zamenikom americkog ambasadora.

Veselinov je tada rekao da je sojina sacma ispravna, da je registrovana na evropskom trzistu, kao i da ta ponuda nece uticati na postojece cene.

Zanimljivo je, prvo, sto je nas republicki ministar ugovor potpisao sa zamenikom americke ambasade. Zasto se ambasador Vilijam Montgomeri nije pohvalio donacijom vrednom citavih 5,5 miliona dinara?

Drugo je mnogo vaznije: da li je sojina sacma zaista ispravna i, sto je najvaznije, genetski modifikovana?
- Amerika nema sanse da nam pokloni genetski neizmenjenu sojinu sacmu, pogotovo sto je takva sacma izuzetno skupa na njihovom trzistu. SAD ima i ispravnu sojinu sacmu, a da li je njihov poklon genetski modifikovan, znace se kad bude stigao u nasu zemlju - kaze za "Glas" prof. dr Miroslav Malesevic, pomocnik saveznog ministra za privredu i unutrasnju trgovinu, zaduzen za poljoprivredu, i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Koliko opasno?

Prema njegovim recima, sojina sacma moze biti ispravna u smislu ukusa, mirisa i mikrobioloski i da zadovolji sve kriterijume fito-sanitarne inspekcije, ali to jos ne znaci da genetski nije modifikovana.

- Kao sto se zna, prosle godine smo od Amerikanaca dobili na poklon 50 hiljada tona genetski modifikovane sojine sacme. Prvo su nam nudili 25 hiljada tona sojine sacme i isto toliko kukuruza, takodje modifikovanog, ali smo mi trazili da nam isporuce sve u sojinoj sacmi. Tako su i uradili. U to vreme, (modifikovana sojina sacma je stigla u avgustu, prim. nov.) klima u zemlji je bila takva da smo morali da je primimo, najvise zbog naseg trzista, na kome nije bila dovoljno sacme. U Saveznom ministarstvu poljoprivrede, u kome sam i ja radio, a koje je kasnije ukinuto, vodila se burna polemika o tome da li da se poklon primi ili ne. Mnoge firme, koje su zelele uvoz takve stocne hrane, cak su i lobirale u Ministarstvu, jer su u pitanju bile velike pare. Pod njihovim pritiskom, sojina sacma je, na kraju, uvezena. Nasa greska je tada bila sto u burne polemike nismo ukljucili i nutricioniste i zdravstvene radnike - navodi danas Malesevic.

On kaze da je vecina strucnjaka protiv uvoza genetski izmenjene sojine sacme. Medjutim, kod proslogodisnjeg uvoza preovladalo je misljenje manjeg broja strucnjaka da takva soja ne moze da bude opasna po covekovo zdravlje.

- Oni tvrde da se modifikovana sojina sacma kroz crevni trakt stoke razlaze do aminokiselina, koje nisu opasne po okolinu. Medjutim, pokazalo se da se ipak ne razlaze do potpune razgradnje - tvrdi Malesevic.

I dok se sojina sacma uvozi slobodno i nekontrolisano, modifikovana soja se po zakonu ne sme uvoziti.
- U Srbiji je locirano nekoliko parcela na kojima se upravo takvo bilje ilegalno gaji. To su neka mesta u Banatu, juznoj Backoj, zapadnom Sremu, Macvi... Modifikovana soja, koja je uvezena prosle godine, uklonjena je sa tri do cetiri hektara zemlje, ali dosad nijedan kilogram nije unisten. Na saveznom nivou ne postoji inspektor koji bi kontrolisao gajenje modifikovane hrane, dok su inspektori na republickom nivou to odbili da urade, pravdajuci se da je to posao saveznih organa. Mogu i da tuze

Republicko ministarstvo poljoprivrede je u pravu sto to odbija da radi, ali na saveznom nivou postoji zabrana primanja novih ljudi. Takodje je i ukinuto ministarstvo poljoprivrede, u okviru kojeg bi bili poljoprivredni inspektori koji bi se iskljucivo bavili kontrolom proizvodnje modifikovane hrane. Za razliku od soje, zbog nedorecenih propisa modifikovana sojina sacma se moze uvoziti. Stavise, mnoge firme mogu da tuze nase ministarstvo privrede ukoliko im zabrane uvoz i da cak dobiju odstetu - tvrdi nas sagovornik.

U maju prosle godine donet je Zakon o uvozu i gajenju modifikovane hrane, ali, kaze Malesevic, koji je i sam protiv uvoza modifikovane hrane, da Savezni zavod za biljne i zivotinjske genetske vrste do dana danasnjeg nije doneo tehnicke propise, a to je trebalo da uradi najkasnije sest meseci od donosenja zakona.

- Po saveznom zakonu, prosle godine je konstituisan Nacionalni savet za biolosku bezbednost, koji treba da odlucuje o tome da li neka modifikovana hrana, bilo za ljude ili stoku, moze da se uveze ili ne. Pored donacija americke vlade, nasa zemlja je prosle godine uvezla izmedju 80 i 100 hiljada sojine sacme koja je u razlicitom stepenu modifikovana. Nacionalni savet je uvek davao pozitivno misljenje o uvozu ovakve stocne hrane. Najgore je to sto tri registrovane laborotorije u zemlji, na sertifikatu koji daju za uvoz sojine sacme, napisu samo to da li je ona modifikovana ili ne, a zna se da ta i druge vrste hrane mogu biti modifikovane od jedan do 100 odsto. Ovakav sertifikat najvise odgovara firmama koje uvoze sojinu sacmu. U Evropskoj uniji je, recimo, dozvoljeno da se gaji hrana koja je modifikovana do jedan odsto. U nasem okruzenju sve zemlje su donele zabranu o uvozu i gajenju modifikovane hrane, pa ne znam, zasto to ne bi vazilo i za nasu zemlju - pita se Malesevic.

"Veliki " poklon Amerike trebalo bi uskoro da stigne u nasu zemlju. Dolazak sojine sacme ce se najverovatnije poklopi s njenom proizvodnjom u nasoj zemlji.

Koliko je dobrodosao, kao sto profesor Malesevic kaze, znace nasa pokolenja.