Veliki finansijeri daju minimum 500.000 evra

Ozbiljni finansijeri stranaka obično daju između 500.000 i milion evra u gotovom na ruke poverljivim stranačkim ljudima za finansiranje predizborne kampanje. Protivusluge biznismenima dolaze kasnije, kada stranke uđu u Skupštinu ili dođu na vlast, i do sada se nije dogodilo da neka partija naruši odnos tako što će se oglušiti na zahteve svog finansijera.

Ovo je za „Blic“ ispričao jedan od poznatih srpskih biznismena.

Proteklih dana ni stranke, a ni Republička izborna komisija nisu želeli da otkriju odakle je došao i na šta je potrošen novac u predizbornoj kampanji. Tako će do daljnjeg ostati nepoznato ko je sve i sa koliko novca podržavao stranke u trci za novi saziv Skupštine Srbije, koja je okončana 21. januara. Pravi finansijeri se, tvrdi sagovornik „Blica“, skoro po pravilu ne nalaze među prijavljenim donatorima. Čak i kada im se ime pojavi na tim spiskovima iznosi su, skoro u zapetu, u skladu sa zakonski propisanim sumama od 320.000 za privatna lica i 1.200.000 dinara za firme. Takođe, troškovi koje su stranke prijavile u većini slučajeva iznose tačno onoliko koliko zakon dozvoljava, odnosno oko 68 miliona dinara, iako stručnjaci tvrde da su velike kampanje morale da koštaju barem dva ili tri puta više.

Srpski moćnik koji želi da finansira neku stranku sve završava dogovorom bez ikakvih pisanih podataka.

- Novac se, u principu, daje na ruke i na poverenje ljudima iz stranaka. Nema tu ugovora i niko ne zaboravlja novac koji je primio. Obično, kao protivuslugu, dobiju prednost u javnim nabavkama, tenderima. Takođe, stranke vraćaju dug prilikom izglasavanja zakona koji idu naruku finansijerima ili pak neizglasavanjem onih zakonskih rešenja koja im štete - objašnjava sagovornik „Blica“. On navodi da, pored velikih, postoje i manji finansijeri koji obično pomažu lokalne odbore stranaka. Manji odbori se takođe pomažu novcem ili rešavanjem sporednih problema kao što je nabavka benzina ili opremanje izbornih štabova.

Iako postoji Zakon o finansiranju stranaka, prostora za štelovanje stranačkih izveštaja, kada su u pitanju troškovi kampanja, ima i previše. Upravo zbog toga bi RIK ili stručnjaci koje on izabere trebalo da obrate pažnju na izveštaje koje su podnele partije. Međutim, od 19. februara do danas članovi RIK nisu ni pogledali izveštaje koje bi javnost rado probistrila.

Stranke i RIK su proteklih dana i pored apela javnosti, nevladinih organizacije i poverenika za informacije Rodoljuba Šabića ostale gluve na zahtev da se izveštaji objave i što pre proveri tačnost podataka koji su navedeni. Portparol RIK Miodrag Petrović za „Blic“ tvrdi da će se to dogoditi tek posle sednice koja bi trebalo da bude održana u petak.

- Tada ćemo konstatovati ko je sve dostavio izveštaje. Moraće da se donese i odluka da li će izveštaje proveravati stručne službe ili nezavisna revizorska kuća - kaže Petrović.

Odgovor na pitanje zašto RIK ne objavljuje izveštaje, iako oni moraju biti dostupni javnosti, dala je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

- Podaci nisu javni zato što stranke pokušavaju da prikriju svoje finansijere.

Ona ističe da transparentno finansiranje stranaka, koje je moguće proveriti u svakom trenutku, predstavlja srž borbe protiv korupcije. Međutim, kako ona kaže, zakon koji se primenjuje ima mnogo nedostataka.

- Tu na delu vidite šta znači kada se zakon samo formalno donese: u realnosti je teško sprovodiv i predstavlja običnu masku. Slično je i sa izveštajima o imovini funkcionera. Čemu popunjavanje prijave koju Odbor može da proverava samo ako neko izrazi sumnju, a ta prijava je istovremeno nedostupna javnosti. Bez javnosti nema kontrole vlasti. Sa druge strane, imate i primer da imovinu stranaka proverava Odbor za finansije Skupštine Srbije. U

njemu upravo sede te iste stranke. To je besmisleno - tvrdi Barać.

Ona kaže da finansijeri za novac od stranaka dobijaju bukvalno sve i da se biznismenima svaki iznos koji ulože u neku stranku višestruko vraća.

- Ako, recimo, Skupština usvoji antimonopolski zakon, a instituciju koja treba da ga sprovodi učini totalno nestabilnom i zavisnom, to će koristiti monopolistima koji će i dalje zarađivati. Zato i ne žale kada daju novac za kampanje - navodi primer Barać.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije smatra da Zakon mora korenito da se promeni.

- Moraju da postoje jasna procedura i nezavisna institucija koja će proveravati poslovanje stranaka. U suprotnom, i dalje ćete imati slučajeve da se borba protiv korupcije primenjuje selektivno. Tako se iz fioke izvlači samo podatak da Bogoljub Karić nije platio dva miliona evra poreza. Zbog toga što nema dostupnosti podataka nije jasno da li i ostali veliki biznismeni nisu obavezni da plaćaju porez, dok se ne zamere državi ili vladi kao što je to Karić uradio - zaključuje Barać.