Jevropa

Ukratko, ljudi imaju više posla i veću kupovnu moć. Za početak je to više nego dosta. Ne da nam mira Slovenija, koja je i ovoga puta u zbiru najbolja. Nekada smo “iskreno” brinuli kako će Slovenija opstati kad ostane izvan Jugoslavije, a desilo se da su prošli mnogo bolje, dok smo mi, kao čuvajući Jugoslaviju, pa SCG, pa naše “heroje”, ostali na Ničijoj zemlji.

Možda bi nam lakše bilo da Slovenci ne navaljuju kod nas za vikend da se jeftino i dobro provedu. Postoji izreka da trezan Slovenac oponaša Austrijanca, a pijan Srbina. Dobra kombinacija, zar ne? Pogledajmo šta ozbiljno iza toga stoji. Ovih dana je predsednik Privredne komore iz Trsta, Antonio Paoleti, digao pravu paniku kako Slovenija buja, a najrazvijenija regija Italije i jedna od najrazvijenijih u EU, Friuli Venecija Đulija, čiji je Trst glavni grad, preko još postojećeg graničnog plota gleda kako im sused nedostižno odlazi u bolju budućnost.

“Pojedini sektori”, kaže on, “a pre svega transport, trgovina, zanatstvo, neki delovi industrije i servisi jenjavaju kod nas, a kod njih napreduju, naročito posle ulaska te zemlje u EU”.

Slovenija je za dve godine u Uniji uspela da poveća BDP (po kupovnoj moći) od 79,1 na 82,5 odsto proseka starih članica EU. Od deset novoprimljenih po tome je samo Kipar ispred nje sa 84,6 odsto evropskog proseka, ali smanjivši zaostajanje za “starom” Evropom samo za 1,8, dok je Slovenija smanjila za 3,4 procentna poena.

Predsednik evropske Komisije za ekonomiju Hoakin Almunia je nedavno u Srazburu pozdravio Sloveniju kao najuspešniju novu članicu u prilagođavanju prelasku na evro. Ostali su dobili po pregršt primedbi šta sve treba da urade kako bi sa Slovenijom zajedno 1. januara 2007. mogli da punopravno pređu na evro. Litvanija po toj oceni neće biti u stanju ni do kraja 2007. da se pridruži ostalima.

Odnos deficita i BDP Slovenije je 1,5 odsto, a toleriše se do tri odsto. Pri tome, Italija, Grčka, Francuska i Nemačka nikako da se udenu u tu granicu po Mastrihtu. Po istom osnovu dozvoljeno je članicama da imaju ukupan dug do 60 odsto BDP, a slovenački iznosi manje od polovine tog procenta. Inflacija u Sloveniji iznosi za nas, a i mnoge evropske zemlje, nedostižnih 2,6 odsto. I ko onda ne bi želeo takvu zemlju u sopstvenoj zajednici?

Najveća natezanja oko ulaska u EU imala je Slovenija zbog ljubomornog sprečavanja da stranci mogu kupovati nekretnine u njoj. I to je otklonila. Stručnjaci su procenjivali da će približno 25 odsto kupovina na tržištu nekretnina apsorbovati stranci. Ispostavilo se da je za dve godine taj procenat jedva došao na pet odsto. Prodato je ukupno 1.167 kuća, stanova i placeva.

Na prvom mestu su Britanci (399) kupovinama u planinskim predelima, a na drugom Italijani (265) kupovinom kuća i stanova na moru. Treći su Austrijanci (178), pa Nemci (153), od kojih su se Slovenci najviše plašili, verujući da će ih preplaviti. Eto, dakle, i ono što je moglo biti bauk evropeizacije pokazalo se da nije ni osrednja pretnja, čak ni za zajapurene nacionaliste.

Nije baš da je Slovenija prošla bez primedbi u Srazburu. Natrljan joj je nos da, uprkos lepoj stopi rasta  od pet odsto i već nabrojanim uspesima, ipak zaostaje u procesu privatizacije. Slovenija ima jak argument da su privatizacije jedan od najčešćih uzroka kriminala, a da njihova zemlja, posle Danske, drži drugo mesto sa najmanje kriminala u Evropi. Rečeno joj je i da mora energičnije kresati penzije.

To džangrizanje pomodnih ekonomskih autoriteta liči na profesora koji odličnom đaku mora da zanoveta - koliko da se zna ko je ko.Ključni parametri Slovenije bolji su nego u dobroj polovini “starih” članica, a primedbe se odnose na ono što Slovenci smatraju pravom kako da kroje svoju sudbinu. Možda je to i deo njihovog socijalnog, ili socijalističkog nasleđa, ali i argument za veći stepen zadovoljstva građana, umesto zadovoljstva posednika kapitala.

A onda se gotovo u isto vreme sučelimo sa mučnom raspravom na TV o “evropeizmu” Nikolaja Velimirovića i vidimo na ulicama podbule povratnike sa Ravne Gore sa sve šajkačama, kokardama i Čičinim slikama, kojima je njihov uglađeno bradati današnji vođa rekao da nema drugog puta sem u Evropu. Malo je onih koji neće u Evropu. Čak i ekstremna desnica i levica, nacionalisti i jurodivi bi u nju, ali - ako bi oni mogli da je prekrajaju po svom ukusu.