Apel bez pokrića

Juče su sahranjeni Aleksandar Stanković i Ivan Dejanović, dvojica srpskih mladića ubijenih u subotu kod Štrpca, a šef UNMIK Soren Jesen Petersen uputio je apel svima, "a posebno političkim liderima u Beogradu", da prestanu sa spekulacijama o motivu ubistva i prepuste policiji da radi svoj posao. "Uveravam vas da činimo sve što je u našoj moći da dođemo do konkretnih rezultata", tvrdi Jesen Petersen, koji je od subote ponovo izložen rafalima kritika zbog svojih optimističkih ocena bezbednosti nealbanskog stanovništva na Kosovu.

Nepoznate ubice su najbrutalnije demantovale šefa UNMIK, a pred teška iskušenja stavili su i Beograd, posebno Srbe na Kosovu pojačavši strah onih koji sve češće otvoreno zagovaraju nova masovna iseljavanja, kao i bes zbog nemoći međunarodnih faktora da nealbancima osiguraju bezbedno kretanje. Na protestima u srpskom delu Kosovske Mitrovice javno je zatraženo i pravo na samoodbranu, koje, nije teško zaključiti, podrazumeva govor oružja.

Vlada Srbije, koja je proteklog vikenda bila zauzeta proslavom 200-godišnjice osnivanja prve srpske vlade, nije našla za shodno da se vanredno oglasi povodom vanrednog događaja. Ili je procena premijera bila da je dovoljna njegova ocena da odgovornost za "albanski teror nad Srbima na Kosmetu" snose i predstavnici Misije UN, i upozorenje da se "ljuto vara svako ko misli da će terorom nad kosovskim Srbima ostvariti svoje političke ciljeve".

Skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju, u ponedeljak, takođe je osudio teroristički napad na srpske mladiće i naložio predsedniku parlamenta Predragu Markoviću da se hitno obrati Savetu bezbednosti UN. Zaključak odbora je jasan ali su nejasne okolnosti oko održavanja same sednice, održane u Markovićevom kabinetu, bez prisustva novinara i, kako tvrde pojedini poslanici, bez kvoruma.

Petersenov apel o suzdržavanju od spekulacija o mogućim motivima ubica nerealan je koliko i njegova uveravanja da se stanje na Kosovu stabilizuje, da se unapređuju demokratski standardi i bliži trenutak za početak pregovora o trajnom statusu južne srpske pokrajine. Konačno, ni predsednik ni Vlada Kosova, kao ni albanske stranke nisu, bad dosad, za pucnje na četvoricu srpskih mladića tražile bilo kakav alibi. Naprotiv, zločin je najoštrije osuđen kao atak "na bezbednost građana i političke procese u kosovskom društvu". Priština je očito najozbiljnije razumela upozorenje Vašingtona da će sposobnost kosovskih institucija da reše najnovije ubistvo i spreče nova biti "ključni test za sposobnost pokrajine da upravlja sama sobom".