Cena pete brzine

Tridesetogodišnja Maja, koja radi kao pi-ar menadžer u jednoj poznatoj marketinškoj firmi, ispunjava sve kriterijume za zdravstvenog „manekena” – ne puši, ne pije i rekreativno se bavi sportom. Međutim, pre nepuna dva meseca Maja je osetila bockanje, probadanje i stezanje u grudnom košu, a malo potom i snažne tahikardije i aritmije. Na ove simptome nije obratila pažnju sve dok je jednog jutra nije probudio oštar, parališući bol u predelu srca.

Na EKG-u srce je pokazivalo sve simptome normalnosti, a njoj su ipak savetovali da uradi sve biohemijske analize, rendgen i ultrazvuk srca i pluća i spirometriju. Srce je, u međuvremenu, počelo svom silinom da steže grudni koš, ali su lekari uporno tvrdili da simptomi koji najvernije imitiraju anginu pektoris zapravo nemaju fiziološku podlogu, već su nastali kao – posledica stresa.

Stres je bio prvooptuženi i u slučaju tridesetdvogodišnje Ivane, koja je zaposlena u jednoj humanitarnoj organizaciji i koja je pre nekoliko meseci osetila simptome koje podsećaju na astmu, da bi vrlo brzo i bukvalno počela da se bori za vazduh. Nakon jednomesečnog „maratona” na relaciji specijalista urgentne medicine, pulmolog, kardiolog, hematolog, reumatolog, Ivana je dobila sertifikat da je potpuno zdrava, a da će „prodisati” normalnim ritmom kada u svom prenatrpanom poslovnom kalendaru bude pronašla vreme za odmor.

Lekari potvrđuju da su tridesetogodišnjaci sve češći pacijenti u ordinacijama kardiologa, neurologa, pulmologa, sa dijagnozama od kijavice do karcinoma. Drugim rečima, osobe koje se nalaze u najproduktivnijem životnom dobu, u kome zasnivaju porodice i grade karijeru postaju – zdravstveni invalidi. Lekari im najčešće savetuju bolovanje kao odmor od svakodnevice nabijene stresovima, i na recept propisuju sedative – da psihosomatske bolesti ne bi prešle u somatske!

"Dok je čovek mlad, on ne oseća posledice nakupljenih stresova. Naprotiv, živi u „petoj brzini” i potpuno nekritično postavlja pred sebe gomilu obaveza. Međutim, naš nervni sistem ima neki svoj kapacitet skladištenja stresova, kao čaša koja se puni tečnošću. Ali, jednog dana, dovoljna je i jedna kap da se čaša prelije. A kad se prelije, onda se zakuca na vrata kardiologa, neurologa, gastroenterologa", kaže dr Jovana Aleksić, psihijatar.

Stres predstavlja vizitkartu savremene žene i osnovni začin života savremenog čoveka, tvrde eksperti Svetske zdravstvene organizacije. Ovom specifičnom duševnom boljkom i njenim uticajem na fizičko zdravlje su se bavili mnogi istraživači psihosomatske orijentacije, koji veruju da je telo zaista najbolja slika duše. I to ne bez razloga.

Prema američkim statistikama, od 75 odsto do 90 odsto poseta lekaru na neki način je povezano sa stresom, a stres je u bliskoj vezi sa šest vodećih uzroka smrti – bolestima srca, rakom, bolestima pluća, nesrećnim slučajevima, cirozom jetre i samoubistvima.

Ako se ima na umu da je stres jedan od prvooptuženih za nastanak arterijske hipertenzije, bolesti srca i krvnih sudova, ulceroznog kolitisa, bronhijalne astme, bronhitisa, šećerne bolesti, hipertireoze, menstrualnih poremećaja, reumatoidnog artritisa i migrene, lekari smatraju da ne preteruju kada tvrde da je stres uzročnik svih psihosomatskih oboljenja – od kijavice do karcinoma.

Stručnjaci objašnjavaju da nam je priroda podarila „municiju” za borbu protiv akutnog stresa, ali ne i za „rovovski” rat protiv hroničnog stresa – zato stres na duge staze može dovesti do hronične oslabljenosti imunog sistema, a emocionalni stres može doprineti razvoju mnogih bolesti i pogoršanju brojnih stanja. To je ujedno i odgovor na pitanje – zbog čega prebrodimo neke velike životne i emocionalne traume, a iz bitke sa svakodnevnim stresovima izlazimo poraženi.

"Uticaj stresa na razvoj telesne bolesti opisivan je odavno. Poznato je, recimo, da se za vreme ispitnog roka javlja veliki broj akutnih respiratornih infekcija, tipa kijavice i kašlja, a zna se i da ožalošćenost dovodi do bolesti srca i cerebrovaskularnih infarkta. Infektivne bolesti, kao što su tuberkuloza i herpes simpleks, takođe su u vezi sa stresom. Stres je „prvookrivljeni” i za sindrom hroničnog zamora, ali i za hronični lumbalni sindrom", objašnjava dr Dušica Lečić-Toševski, direktor Instituta za mentalno zdravlje i koautor „Knjige o stresu”.

Nauka o duši uči nas da ličnost predstavlja glavnu kariku za razumevanje i predviđanje efekata stresa, zbog čega neki savremeni autori tvrde da postoje „osobe sklone stresu” čiju ličnost karakteriše neprekidna utakmica, kompulsivan rad, nemogućnost opuštanja, ogromna želja za postignućem i preosetljivost. Rezultati različitih istraživanja govore da su najstresogeniji oni poslovi koji podrazumevaju rad s ljudima, jer je međuljudska komunikacija bremenita problemima. Zbog toga se profesija lekara, novinara i menadžera koji se nalaze pod svakodnevnim pritiskom da budu uspešni, brzi i efikasni nalazi na vrhu top liste stresogenih zanimanja.