Pregovori sa EU počeće u oktobru

Jasno je da ukoliko Srbija i Crna Gora ne ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, neće biti značajnog i osetnog napretka u procesu daljih evropskih integracija. Ali, pretpostavimo da ako pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) počnu u oktobru, treba napomenuti da u studiji o izvodljivosti postoji stavka u kojoj piše da ukoliko u bilo kom trenutku Evropska komisija proceni da SCG ne ispunjava svoje obaveze i ne sprovodi reforme, EK može da predloži zemljama članicama EU da se pregovori o SSP prekinu ili suspenduju, ocenio je za „Blic“ Žozep Ljoveras, šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu.

Upitan da li je realno očekivati da pregovori o SSP počnu u oktobru, Ljoveras za naš list kaže:

- Svesni smo velike političke simbolike otvaranja pregovora u oktobru. To nije nemoguće, ali je veoma ambiciozno, i na kraju će zavisiti od odluke država članica EU. Što više pozitivnih koraka SCG preduzme u nekoliko narednih nedelja, više će argumenata imati naše države članice da ubrzaju proces davanja mandata za početak pregovora o SSP. Koje još uslove SCG treba da ispuni za početak pregovora?

- EU očekuje kontinuiran proces ispunjavanja obaveza i nastavak u sprovođenju reformi. To znači postizanje pune saradnje sa Tribunalom, bolje funkcionisanje izvršne vlasti i parlamenta, poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina, nastavak reformisanja javne uprave, uključujući nezavisnost sudstva i nastavak ekonomskih reformi. Da li će pregovori početi i ukoliko Ratko Mladić ne bude izručen Tribunalu?

- Mladić nije jedini, tu su i Karadžić i drugi. Ne bih da prejudiciram kakva će biti odluka članica država EU. Očigledno je da će koraci vezani za izručivanje Mladića i drugih Hagu veoma pomoći u ubrzavanju procesa evropskih integracija. Kako će eventualna nezavisnost Crne Gore uticati na pregovore ?

- Naše viđenje je da pregovori o SSP treba da budu prioritet i da u tom pravcu treba da bude usmerena sva energija, jer će od toga imati koristi svi građani i, naravno, Crna Gora. Stičete li zaista utisak da je sva energija usmerena na pregovore, a ne na sticanje nezavisnosti?

- Želeo bih da pozovem sve političke snage u Crnoj Gori, i zagovornike nezavisnosti i zagovornike državne zajednice, da ne tretiraju nezavisnost, ma kako ona bila legitimna, kao pitanje koje će voditi produbljivanju podela u crnogorskom društvu, i kao činjenicu da podeljenost vodi brže ka SSP. Pitanje budućeg referenduma jeste osetljivo, ali treba izvršiti podrobnu analizu, uključiti diskusije i merenje argumenata za i protiv, ali ne treba svu energiju usmeriti na to, a na štetu evropskih integracija. Ne želim da prejudiciram šta će biti krajnja odluka građana Crne Gore, ali treba jasno reći da ne postoje tehnički argumenti koji bi u ovom trenutku ukazivali na to da će Crna Gora brže ući u EU ukoliko to bude činila samostalno. U odnosu na Srbiju, kako kosovski problem utiče na dalju evropsku integraciju?

- U interesu Srbije je da Kosovo bude politički, ekonomski i socijalno stabilno, a ne da bude Kosovo koje preti da postane crna rupa. Nestabilno Kosovo nije dobro za dalje evropske integracije SCG, kao ni za ceo region. U interesu Srbije je da bude konstruktivna i pozitivna, da u prvom redu radi na postizanju stabilnosti i da sarađuje u vezi sa budućim rešenjem kosovskog pitanja. Očekujemo objektivan izveštaj Kaija Eidea i, kada i ukoliko budu počeli pregovori o konačnom statusu, Srbija mora da bude veoma konstruktivna i angažovana. Samo gledanje u prošlost neće doneti rešenje. Kreativno razmišljanje, gledanje napred i spremnost na kompromis biće od suštinskog značaja. Ukoliko pregovori o statusu budu dugo trajali, koliko će to usporiti evropsku budućnost Srbije?

- Treba raditi paralelno na oba procesa. Za nalaženje rešenja za problem Kosova treba uložiti mnogo rada odmah i u narednih nekoliko meseci. Nemamo informaciju koliko bi trajali pregovori o konačnom statusu, a pitanje modela je i dalje otvoreno. Važno je da Srbija i kosovski Srbi u taj proces budu uključeni konstruktivno.