Žrtve bez blagoslova

Iako je opraštanje greha onima koji se pokaju jedan od principa u hrišćanstvu teško bi se moglo oteti utisku da je u današnjem ponašanju Srpske pravoslavne crkve (SPC) potpuno legitimna praksa da se tim "svetim činom" automatski zapostavljaju bol i nepravda nanesena žrtvama tih istih pokajnika. Ovaj manir je očigledan u odbrani i blagosiljanju danas svih "vernika"osumnjičenih za ratne zločine koji su se dokazali u molitvama i veri pavoslavnoj. Pri tome očigledno SPC uopšte ne brine da će opraštanjem osumnjičenih svakog greha, jer je "u ratu sve mogućno" (a valjda i dozvoljeno) od sebe odbiti i sve vernike - žrtve. Ukoliko sveštenici ne misle da su nastradali samo ateisti i antihristi, pa po nekom nepisanom (i nehrišćanskom) pravilu zapostavljanje žrtava je - pravedno.

Ovakav pristup koji je dosad u SPC važio za sve žive (dželate i žrtve) nedavno je primenjen i na mrtve. Učinjeno je to proglašenjem osmorice "mučenika" svecima u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj čiji se poglavar vladika Amfilohije ističe ne samo u crkvenom već naročito u svetovnom životu politike. Među osam zvaničnih svetaca nalaze se trojica sveštenika za koje živi potomci njihovih žrtava svedoče da su za vreme Drugog svetskog rata, kao četnici, ubijali i klali civile. Otkud njima mesto među svecima i "mučenicima" kad svedoci govore da su oni mučili druge ostaje samo da se nagađa, jer SPC o tome ćuti uprkos sve brojnijih dokazima i sve većim polemikama u javnosti, ne samo u Crnoj Gori.

Vladika Amfilohije je možda nedela novih svetaca prevideo ili je ingnorisao, jer kao umešan politički čovek, ma koliko bio i crkveni, računao je da su se i zvanično partizani i četnici u Srbiji izjednačili. Uz to "težinu svetom činu" - može se pretpostaviti - dala je i okolnost da su "crnu popovsku trojku" na smrt osudili i pogubili zbog ratnih zločina zvaničnici iz 1944. što znači komunisti-ateisti. Samim tim za vladiku i SPC su možda sve činjenice i svedočenja zanemarljivi kao nevernički. Ma šta bio razlog, očigledno je da ni u ovom slučaju iz prošlosti, kao i onima iz tek okončanih ratova - blagoslova za žrtve, makar i vernika, u SPC - jedva da ima. Umesto toga na delu je politika : oprost pokajnicima i crkvena zavera ćutanja u (iz druge priče) poznatom stilu -"ostanimo mirni" .