Na današnji dan, 31. avgust

12. Rođen rimski car Kaligula, zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290. Kralj Edvard I objavio proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

1422. Umro engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.

1811. Rođen francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana "Gospodjica de Mopen" (1836).

1867. Umro Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika XIX veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela XIX veka.

1876. Dvorska klika smenila turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

1887. Osnovan Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

1888. U Londonu pronađeno telo Meri En "Poli" Nikols, prve žrtve Džeka Trboseka.

1898. Rođen književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1907. U Petrogradu potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.

1920. Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.

1944. Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.

1957. Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.

1962. Trinidad i Tobago postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.

1962. Umro francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno sa Pikasom uveo je likovni izraz "kubizam" (1908).

1969. U avionskoj nesreći poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.

1973. Umro američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina", i "Miran čovek".

1977 - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.

1980. Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog strajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.

1983. U Manili sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina, uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1986. Umro Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.

1986. Umro Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara XX veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkoln centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1991. Uzbekistan i Kirgistan proglasili nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.

1994. Trupe bivšeg SSSR formalno okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

2001. U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.