Dunav vodi u Evropsku uniju

Nakon više od šest godina zastoja u slobodnoj plovidbi Dunavom, ovom evropskom rekom brodovi će ponovo od ove jeseni nesmetano prolaziti pored Novog Sada, jer će se puštanjem u saobraćaj obnovljenog Mosta slobode ukloniti most na baržama. Ovo će sigurno biti evropski događaj, jer Dunav na svome putu od izvora do ušća povezuje deset zemalja i brojne gradove i regione.

Pored ovoga, u Novom Sadu se istovremeno sa završetom radova na obnovi najlepšeg mosta na Dunavu, krajem septembra održava veliki evropski skup, Druga evropska konferencija dunavskih gradova i regija.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši kaže da će učesnici konferencije, koja će se održati od 27. do 29. septembra, izložiti svoju viziju evropskog modela na regionalnom i lokalnom nivou, posebno u pogledu decentralizacije i novih mogućnosti saradnje. Prva konferencija dunavskih gradova i regija održana je u junu 2003. u Ulmu, gde su se predstavnici dunavskih gradova i regiona obavezali da svoje partnerstvo prošire zajedničkim projektima.

Član Izvršnog veća Vojvodine zadužen za regionalnu i međunarodnu saradnju Predrag Grgić kaže da su Novi Sad i Vojvodina aktivno učestvovali u izgradnji te mreže, pa je logično da se Druga konferencija održi upravo ovde, u organizaciji Dunavskog biroa Novog Sada, Skupštine AP Vojvodine i Dunavskog biroa iz Ulma. Pokrovitelji su Pokrajinsko izvršno veće, Privredna komora Vojvodine, Pokrajina Baden-Virtemberg, grad Ulm i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Konferenciju će, kako se predviđa, otvoriti predsednik Srbije Boris Tadić, a očekuje se oko 200 učesnika iz 10 zemalja. Među učesnicima će biti šef Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope dr Erhard Busek, predsednik odbora regiona EU Peter Štraub, predstavnici parlamenata i vlada i Gornje i Donje Austrije, Štajerske, Burgelanda, županije Čongrad, gradonačelnik Ulma Ivo Gener, a prisustvo su potvrdili i gradonačelnici Štutgarta, Linca, Beča, Bratislave, Budimpešte i drugi.

Šandor Egereši kaže da je ideja o organizovanju Druge evropske konferencije podunavskih gradova i regija potekla iz kontakata s predstavnicima dunavskih biroa podunavskog regiona, čije je sedište u Ulmu na čelu s Peterom Langerom. Pre godinu i po, u februaru 2004. i u Novom Sadu je osnovan Dunavski biro, čiji su osnivači Skupština Vojvodine, grad Novi Sad i Privredna komora Vojvodine. Cilj je, ističe Egereši, približavanje naroda, regija i gradova duž Dunava, koji bi tako mogao da nas uvede u Evropsku uniju. On kaže da je članstvo u EU strateški i nacionalni interes cele Srbije i Državne zajednice. Pokrajinska administracija još od oktobra 2000. to zahteva, a tome će doprineti i predstojeća Konferencija.

"Na Konferenciji ćemo imati predstavnike 16 regija i 35 gradova Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, naše zemlje, Rumunije i Bugarske", kaže Egereši. "Skup je značajan zato što dolaskom u našu zemlju učesnici podržavaju naše ciljeve ka približavanju Evropskoj uniji, u čemu mogu mnogo da nam pomognu. Nemačka i Austrija su stare članice EU, Slovačka i Mađarska od prošle godine, Rumunija i Bugarska bi trebalo da uđu 2007, a s njima možda i Hrvatska."

Egereši napominje da je ulazak u EU zadatak broj jedan. Nemačke pokrajine Baden-Virtemberg i Bavarska kao i one austrijske, mogu puno da nam pomognu u jačanju međuparlamentarnih, privrednih, kulturnih i političkih odnosa. One imaju svoje lobi-institucije u Briselu i Strazburu, što nama nedostaje, i to može ubrzati da Srbija i Vojvodina što pre uđu u EU. Sagovornik objašnjava da lobi Baden-Virtemberga, pokrajine najrazvijenije u Nemačkoj, ima svoje predstavništvo u Briselu, gde njih 30-tak radi kao mala ambasada. Ne radi o secesiji nego o interesu te pokrajine, što je u svetu normalna stvar.

"U razgovoru s njihovim šefom misije (oni će, inače, biti naši domaćini na predstavljanju Vojvodine u Briselu), shvatio sam da svih 30 ljudi pojedinačno ima svoj zadatak: jedan lobira za obrazovni sistem, drugi za privredni, treći za kulturni... ", kaže Egereši. "Nama je neophodno, ne samo Vojvodini, nego celoj Srbiji, da imamo takve institucije kao što imaju Nemci, od kojih bismo imali mnogo koristi."

Na konferenciji će biti organizovano više sesija i debata će se voditi o interregionalnoj saradnji, privrednim i saobraćajnim mogućnostima Dunava, ekologiji i turističkim projektima, te multikulturalnosti podunavskog regiona. Prošle nedelje Egereši je u Budimpešti razgovarao s predsednikom Odbora za spoljnu politiku mađarskog parlamenta Žoltom Nemetom, koji je prihvatio našu inicijativu od pre dva meseca da se na Konferenciji dunavskih gradova i regija održi sastanak svih predsednika parlamentarnih odbora za spoljnu politiku podunavskog regiona, što će i politički biti veoma značajno.

Predrag Grgić ukazuje da su gradovi i regije koji će učestvovati ujedno naši najjači spoljnotrgovinski partneri: Hrvatska, Mađarska, Nemačka i Austrija obuhvataju 70 odsto našeg uvoza i izvoza. Samo još nedostaje Italija, pa da zaokružimo 90 odsto spoljnotrgovinskog bilansa. Značajna je i pozicija gradonačelnika Novog Sada i Beograda, jer, kako objašnjava, uz sve uvažavanje drugih krajeva Srbije, glavninu srpske privrede predstavljaju Beograd i Vojvodina. Organizator skupa je i Privredna komora Vojvodine, tako da ekonomija mora biti važna tema razgovora. Predsednik Boris Tadić je u razgovoru s Egerešijem rekao da će predstojeća konferencija biti ove godine najznačajniji skup u Srbiji. To je jasan signal svima da se ne radi samo o interesu grada Novog Sada i Vojvodine, već cele Srbije. “To je naš nacionalni interes, jer imamo priliku da uspostavimo brojne nove odnose u privrednom i političkom smislu i ojačamo naše pozicije”, kaže Egereši.

Prohodan Dunav je evropski događaj, jer su podunavske zemlje u proteklih šest godina izgubile ogroman novac zbog stajanja i sporog prolaza brodova.

Sledeći strateški korak je izgradnja novog drumsko-železničkog mosta umesto porušenog Žeželjevog. S obzirom na visoku cenu izgradnje, zavisimo od evropskih institucija, jer se nadamo da će EU učestvovati u finansiranju tog projekta. Tu je i obnova mosta kod Bogojeva, za koji Srbija treba da obezbedi polovinu novca, dakle, oko 350.000 evra, što je za nas mnogo. Na red čeka i kompletiranje saobraćajnog Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, za šta vlada Srbije planira jedinstvenu koncesiju do Požege, iako je Evropa dala prioritet međunarodnom putnom pravcu E-75. Tim pre što je na deonici od Horgoša do Novog Sada urađena eksproprijacija, tako da bi kilometar puta ovde bio najjeftiniji u Evropi.

Grgić napominje da su Hrvati za tri godine izgradili 390 kilometara puta od Zagreba do Splita s tunelima, a mi ne možemo od Subotice do Beograda, gde je sve pripremljeno i – ravno. Egereši dodaje da će Mađarska do kraja ove godine završiti autoput do granice, pa preostalih 120 kilometara do Beške treba završiti pod svaku cenu. Strateški interes Vojvodine je da ima pravi autoput, i to je važno za celu Srbiju zarad povezivanja s Evropom. I o tome će se razgovarati na predstojećoj konferenciji.