Političko lihvarstvo

Pošto je politiku srazmerno lako ogoliti uopšte nije potrebna velika mašta da se dočara šta bi Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić saopštio da su na nedavnoj sahrani dvojice ubijenih srpskih mladića na Kosovu bili zvaničnici Srbije. Umesto optužujućeg "neshvatljivo je da sahrani tragično nastradalih srpskih mladića nije prisustvovao niko od predstavnika državnog vrha niti zvaničnih institucija Srbije. Gde su Tadić, Koštunica, Marković, Drašković?", izdali bi saopštenje tipa "neshvatljivo je da sahranu tragično nastradalih srpskih mladića predstavnici državnog vrha Srbije koriste za ličnu i stranačku promociju. Zar su građani za to birali Tadića, Koštunicu, Markovića, Draškovića?"

Predstavnici PSS su, dabome, u saopštenju istakli svoje prisustvo, tako jasno uočljivo naspram odsustva državnih velikodostojnika. Doduše, nisu baš kazali da je glavom Bogoljub Karić bio tamo, ali zato su poimence prozvali druge. Baš kao i obično poslednjih meseci otkako su političke ambicije lidera PSS narasle, BK-bajka nam prikazuje bezgrešne Kariće i njihov Pokret, naspram njihovih političkih protivnika. Uz stvarne ili izmišljene političke omaške potonjima se povremeno prikači i kakav finansijski skandalčić (taman toliko da se karićevski relativizuju), ospe se po njihovoj bezdušnosti, toliko, je li, naglašenoj u poređenju sa BK-plemenitošću.

Braniti bilo kog državnog funkcionera niti je ukusno, niti je u duhu ovih novina, pa nećemo prebrojavati njihove izaslanike na tužnom skupu kod Lipljana. Suvišno je i ponavljati ono što su njihove službe saopštile reagujući na karićevske paškvile, a posve neukusno pominjati pomoć odaslatu stradalnicima; napokon, niko nema pravo da se politički okoristi na nesreći, posebno onoj koja prevazilazi okvire lične tragedije.

Ukoliko bi bilo koji od prozvanih političkih prvaka prekršio ovo pravilo nesumnjivo bi morao biti na stubu srama. Ne treba, međutim, smetnuti s uma da politički bonton koji važi za Koštunicu, Tadića, Markovića i Draškovića u istoj meri obavezuje i njihove protivnike: pretendent na predsedničku i premijersku stolicu i njegovi poslušnici moraju znati granicu iza koje rivalstvo prelazi u neukost koja se pre ili kasnije ispolji kao političko lihvarstvo. Iako je u politici dozvoljeno mnogo toga, ni u ovoj balkanskoj krčmi nije normalno beležiti političke poene na smrti nedužnih i žalosti njihovih porodica i pritom bezočno prozivati druge što ne čine to isto.