Dva veka Gledstona

Srbija je u subotu, na dan kada pravoslavci praznuju Veliku Gospojinu, obeležila dva veka od formiranja prve srpske vlade po oslobođenju od turske vlasti - Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog. Bila je to prilika da se podvuče crta i konstatuje koliko se ova država primakla civilizacijskim vrednostima i normama. Neudobne drvene klupe u kojima su sedeli prvi ministri, u selu Veliki Borak kod Barajeva, simbolizuju činjenicu da neki ljudi u Srbiji tako žive i danas, smatra predsednik Narodne skupštine Predrag Marković. On je konstatovao da je najznačajnije što je prva vlada učinila bilo to što je "odvojila Srbiju od Azije".

Nije vladama i premijerima uvek bilo lako da obavljaju državni posao koji, smatra se u Srbiji, treba raditi lagano, jer "nikad ne može da se završi". Ovdašnja varijanta Damoklovog mača podrazumevala je smene, izolaciju i, neprirodnu smrt. Ubijeni su prvi ljudi izvršnog tela Karađorđe Petrović, Ivan Stambolić i Zoran Đinđić. Poslednja dvojica glavom su platila uverenje da mnogo državnih poslova, ipak, može da se završi, na dobrobit ljudi koji u toj državi žive.

Vodile su vlade ratove, a mitološko je opšte mesto da su svi bili oslobodilački. U onim skraja prošlog veka, rekao je Slobodan Milošević, "Srbija nije učestvovala", a njena vlast počinila je u ime naroda najstrašnije zločine u Evropi posle Drugog svetskog rata. Bivši premijer (1993 - 1994) Nikola Šainović odgovara pred Haškim tribunalom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Nisu svečanosti mesto za kukumavčenje zbog problema koje (probleme) opisuju reči siromaštvo i kriminal. Nekako je, ipak, u okolnostima, blago rečeno, krize izvršne vlasti, zaparalo uši to što je aktuelni predsednik manjinske vlade Vojislav Koštunica rekao da su vlade trajale "mahom nešto više od jedne godine" (njegova traje nešto duže) i da monografija izdata ovim povodom govori o "valjanosti tadašnjih načela i vladavini prava". U okolnostima, dakle, u kojima se jasno vidi grčevita borba Koštunice i njegovog kabineta da sačuvaju "neprincipijelnu koaliciju", jednog poslanika više, iz koje god stranke bio i po bilo koju cenu.

Svečanost i slikanje s decom, jasno vidljiva manjina u parlamentu, neostvarene ustavne ideje. Hipokrizija koja, valjda, uvek ide uz političare? Ili, rekao bi čovek koji je pet puta bio premijer, "Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston!"