Optuženi ili svedok-saradnik

Bagzi, nadimak američkih gangstera dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka veoma je važan u Srbiji 21. veka. Istina, prema nekim informacijama, koje verovatno u skorije vreme ili nikad neće biti proverene, naš Bagzi - Dejan Milenković (1970) bio je interesantan i pojedinim bezbednosnim agencijama SAD kao što je DEA (za borbu protiv droge), dok je bio u pritvoru u Grčkoj.

Na Milenkovićevoj premijeri u sudu početkom ove nedelje bila je veoma vidna razlika u njegovom fizičkom izgledu u odnosu na tek uhapšenog Milenkovića, osunčanog grčkim suncem. Uplašen izgled, i izostajanje pozdrava sa drugim optuženima, pa i sa publikom, bili su veoma upadljivi. Pojedine kolege su primetile još jedan detalj, koji možda može u nekom razumevanju stvari biti od pomoći - Milorad Ulemek Legija, prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sa osmehom i klimanjem glave pozdravio je Milenkovićevu suprugu Jasnu.

Nakon Milenkovićeve sudske premijere, čini se da je jedino jasno da "bitka za njegovu dušu" još traje. Osnovno pitanje takve bitke, koja je za Milenkovića od sudbinskog značaja, je da li će biti svedok-saradnik ili optuženi. Ukoliko se ne opredeli da bude svedok-saradnik, znači da će se prikloniti drugim optuženim za ubistvo premijera Đinđića, prevashodno pripadnicima JSO i njihovom komandantu.

Šta se dešavalo s Milenkovićem, dok je bio u grčkom pritvoru - može samo da se nagađa. Tako je jedna od priča da je Milenković snimljen kada su ga ispitivali pripadnici jedne policijske službe, koja nije grčka, a ni srpska. Navodno, Milenković je tada govorio o sastanku, kome je prisustvovao i na kojem je dogovoreno ubistvo premijera Đinđića.

Milenkovićevi beogradski dani, naročito pred ubistvo premijera Đinđića, poznati su srpskoj javnosti. Milenkovićev manevarski prostor na sudu veoma je sužen, a čini se iz njegovih reči pred sudom, kada kaže "kako ću se izjasniti to je moja stvar" da to i on shvata. On je jedini optuženi koji je uhvaćen na delu kod hale Limes (Beogradske arene). Pitanje, kako je moguće da nakon njegovog hapšenja, premijer Đinđić bude ubijen 19 dana kasnije, je ono na koju srpska javnost čeka odgovor. Bagzi nije sigurno osoba koja, čak i da reši da priča istinu, može da da odgovor na to pitanje. Ukoliko odluči da se pridruži optuženima, ili kako bi neki rekli, ako nadvlada "strah od Legije", Milenković bi mogao da ispriča neku svoju verziju o atentatima na premijera što njemu ne bi pomoglo, ali bi možda pomoglo prvooptuženom. Milenković mali manevarski prostor može da traži i kroz iskaz o poslednjim danima Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. Kao što je poznato, prilikom policijske akcije u Meljaku kada su ubijeni Spasojević i Luković, treća osoba čiji su otisci pronađeni u kući bila je Milenković. Takođe je na suđenju dosad nesumnjivo utvrđeno, a potvrđeno iskazima optuženih Saše Pejakovića i Predraga Maletića, da se Milenković zajedno sa Spasojevićem i Lukovićem krio u kući Maletića, nakon atentata. Milenković još može da govori o Ljubiši Buhi Čumetu, za koga je radio pre nego što je prišao Spasojeviću. Očekivanja ostalih optuženih u vezi s ovim su verovatno velika, jer Milenković može da optuži svedoka saradnika za razne nepodopštine.

Postojala je još jedna mogućnost za Milenkovića: saradnja sa sadašnjom vlašću o čemu svedoči transkript razgovora između Milenkoviića i njegovog tadašnjeg branioca, u kojem navodi da je postignut dogovor s ministrom Draganom Jočićem. Prema tom transkriptu namera je bila da se Milenković instruira da optuži Ljubišu Buhu za ubistvo Momira Gavrilovića, pripadnika DB, a da se zatim preko Buhe optuži prethodna vlast.
Predsedavajući sudskog Veća sudija Marko Kljajević, koje sudi Milenkoviću i za ubistvo premijera i za pripadništvo zemunskom klanu, zabranio je sve kontakte s Milenkovićem, osim sadašnjem braniocu Nikoli Gavriloviću. Sudija Kljajević je izdao i posebnu naredbu prilikom prebacivanja Milenkovića iz Grčke, kojom je zabranio bilo kakvo njegovo ispitivanje.
Ni u Specijalnom tužilaštvu nisu tražili da kontaktiraju s Milenkovićem. Prema nekim tumačenjima, tužilac čeka da Milenković načini prvi potez. Danasu je rečno u Specijalnom tužilaštvu da Milenković može da dobije status svedoka saradnika ukoliko ponudi "nešto dragoceno". Konačna odluka o dobijanju statusa svedoka saradnika biće na Veću sudije Kljajevića, koje na predlog tužilaštva, uz saglasnost Milenkovića, taj status može da mu dodeli.

Prema dosad raspoloživim saznanjima, može se zaključiti da kod Milenkovića preovlađuje "strah od Legije", ali do 9. marta kada je zakazan nastavak suđenja za ubistvo premijera Đinđića ima još dosta dana. Advokat Gavrilović, poslovično ćuti o Milenkovićevom statusu. Inače, advokat Gavrilović brani kapetana JSO Nenada Bujoševića optuženog za ubistvo četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali i za ubistvo Ivana Stambolića.

Milenkoviću se, osim pokušaja ubistva premijera Đinđića kod hale Limes, na teret stavlja i učestvovanje u atentatu od 12. marta. Tereti se da je prikupljao podatke o kretanju Zorana Đinđića, što je potvrdio svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk i optuženi pripadnik BIA Branislav Bezarević. Osim ovoga Milenković se tereti i na drugom suđenju u Specijalnom sudu da je kao pripadnik zemunskog klana učestvovao u više ubistava, otmica i terorističkih akcija. Sudeći po tom spisku optužbi, on je bio čovek od poverenja u zemunskom klanu i bio je na gornjim prečagama hijerarhijske lestvice.

Oba tasa vage na kojoj Milenković meri svoju budućnost su veoma teška, tako da mu izbor nije lak. Za staus svedoka saradnika, osim ponude tužilaštva, njemu su sigurno potrebne i jake garancije države, koja je možda imala druge planove za njega. S druge strane, većina njegovih kolega iz zemunskog klana, osim mlađanog Dušana Krsmanovića i pokojnih Spasojevića i Lukovića je na slobodi. Kada bi Milenković, recimo, postao svedok saradnik to bi verovatno bio veliki problem za slobodne "zemunce", ali i ukoliko bi se priklonio odbrani JSO to bi ga takođe moglo okrenuti protiv njegovih kolega iz Šilerove. Sam Ulemek je na suđenju napravio otklon prema Spasojeviću. Zasad najozbiljniji argument na tasu u korist stausa svedoka saradnika je četrdesetogodišnja robija koja je, prema tumačenju pojedinih pravnih stručnjaka, s obzirom na težinu dokaza protiv Milenkovića, prilično izvesna. Mogućnost da Milenković ispriča punu istinu bez statusa svedoka saradnika prilično je neverovatna.