Rak dojke: faktori rizika

Izvan vaše kontrole

Pol: Žene imaju mnogo više verovatnoće da dobiju rak dojke. Muškarci čine samo 1%-2% svih slučajeva. Rana menstruacija (pre 12 godina starosti) uvećava rizik, dok rana menopauza smanjuje rizik.

Starost: Rizik raste s godinama, naročito ukoliko ste prošli kroz menopauzu (preko 75% novih slučajeva javlja se kod žena preko 50 godina starosti). Rak dojke sve više dobijaju i mlađe žene, sa 20 i 30 godina.  

Genetika: Ako ste nasledili genetsku mutaciju kao što su BRCA1 ili BRCA2, rizik dobijanja raka dojke može biti uvećan za čitavih 80%.

Ali, imajte u vidu – samo 5% svih pacijenata sa rakom dojke imaju jedan ili više identifikovanih faktora rizika.

Rasa: Kod belih žena rizik dobijanja raka dojke je viši u odnosu na žene crne rase, Hispanoamerikance, Azijate i američke Indijance. (S druge strane, kod žena crne rase stopa smrtnosti je znatno viša u poređenju sa bilo kojom drugom rasom.)

Istorijat bolesti u porodici: Rizik je povećan ukoliko imate srodnika u prvom stepenu srodstva (majka, ćerka, sestra) kojem je dijagnosticiran rak dojke. Ukoliko je ta osoba dobila rak dojke pre menopauze ili na obe dojke, rizik je još viši.

Lična istorija bolesti: Ako ste imali rak dojke u prošlosti, rizik je povećan. Istorijat benignih (nemalignih) bolesti dojke takođe povećava rizik.

Dobre vesti

Ostali faktori rizika koji su pod vašom kontrolom su sledeći:

Pušenje: Prestanak pušenja uvek smanjuje rizik.

Alkohol: Konzumiranje velikih količina alkohola povezuje se sa povećanim rizikom od dobijanja raka dojke.

Izloženost radijaciji: Izloženost visokom stepenu radijacije povećava rizik. To se odnosi i na slučajnu izloženost (rizik je, na primer, pronađen kod žena u Japanu koje su preživele atomsku bombu krajem Drugog svetskog rata), kao i na terapije sa visokim stepenom radijacije (u predelu grudnog koša) tokom lečenja od različitih oblika raka, kao što je Hodžkinsova bolest. Izloženost "normalnoj" radijaciji (i mamogramima) do sada se nije pokazala kao faktor rizika.  

Način života: Umanjena fizička aktivnost, gojaznost, ishrana sa visokim unosom masti, u pojedinim studijama se povezuju sa rakom dojke, ali za sada nema direktnih dokaza da bilo koji od ovih faktora zaista uzrokuju rak dojke.

Terapija zamene hormona (HRT)

Postoje kontroverze u vezi sa mogućom vezom između raka dojke i terapije zamene hormona (HRT)

HRT, u obliku zamene estrogena (ERT), počela je da se prepisuje 1940ih da bi se ublažili neprijatni efekti koje menopauza proizvodi kod pojedinih žena. Ta terapija je promovisana kao način da žena produži mladost jer eliminiše dosadne navale vrućine i sprečava suvoću vagine. Nekada se verovalo da kod žena smanjuje rizik od srčanog udara, osteoporoze, i drugih bolesti koje se kod žena javljaju s godinama.

Problemi su nastali kada je otkriveno da žene koje uzimaju estrogen češće obolevaju od raka materice. Odgovor na ovo otkriće bio je da žene koje još uvek imaju matericu treba da dobijaju dodatni prosestrogen. 

Tokom 1990ih, rezultati Studija o stanju srca i zameni estrogena/progestina (HERS) pokazali su da žene koje primenjuju HRT terapiju imaju uvećani rizik od srčanog udara tokom prve godine primene HRT.

U međuvremenu, Ženska zdravstvena inicijativa (WHI) započela je 1993. sa eksperimentima o dugoročnim efektima terapije estrogenom/progestinom (HRT) kod žena koje su prošle menopauzu, kao i o terapije samo estrogenom (ERT) kod žena koje nisu više imale matericu. Preko 27,000 žena između 50 i 79 godina starosti učestvovalo je u eksperimentima, pri čemu su neke dobijale hormonsku terapiju, a druge placebo (supstancu bez farmakološkog dejstva). Godine 2000. i 2001. objavljeno je da terapija zamene hormona nosi veći rizik od srčanog udara, moždanog udara, kao i zgrušavanje krvi.

U 2002, Ženska zdravstvena inicijativa je prestala sa jednim brojem eksperimenata o kombinovanoj terapiji, jer su istraživači utvrdili da žene koje dobijaju terapiju estrogenom/progestinom (HRT) nešto češće dobijaju srčana oboljenja, moždani udar, zgrušavanje krvi i rak dojke. Oni su zaključili i da su ti rizici štetniji od dobrobiti koje donosi HRT, kao što je manji rizik od osteoporoze/krhkih kostiju i raka debelog creva.

Ove godine Ženska zdravstvena inicijativa je, takođe ranije nego što se planiralo, prestala i sa eksperimentima o terapiji samo estrogenom. Naučnici su utvrdili da terapija samo estrogenom (ERT) ne sprečava srčana oboljenja, kao i da verovatno povećava rizik od moždanog udara, baš kao i terapija estrogenom/progestinom HRT.

I šta sad?

U eksperimentima o HERS i WHI proučavali su se efekti ovih terapija na zdrave žene koje su prošle menopauzu i koje su hormone dobijale tokom dužeg vremenskog perioda. Odluka da li treba ili ne primenjivati HRT treba da se donosi od slučaja do slučaja, nakon detaljnih konsultacija između žene i njenog lekara. Najnoviji trend je da se HRT terapija primenjuje kratko, i to kod žena koje imaju ozbiljne simptome menopauze.

Rak dojke i HRT

Tokom 1997. u Švedskoj se započelo sa prijavljivanjem za eksperimente o Terapiji zamene hormona nakon raka dojke i proučavanju zdravstvenih posledica te terapije (HABITS). Cilj eksperimenata je da se utvrdi efekat dvogodišnje primene HRT terapije na žene koje imaju istorijat raka dojke.

Krajem 2003, i ti eksperimenti su ranije obustavljeni nakon što je primljeno samo 345 žena. Prestalo se sa prijavljivanjem novih pacijenata, a ženama koje su već počele s terapijom savetovano je da PREKINU da uzimaju lekove prepisane u okviru HRT. Na osnovu podataka koje su za tako kratko vreme prikupili, naučnici su zaključili da je 26 žena, od 174 koliko ih je primalo HRT, ponovo dobilo rak dojke, u poređenju sa samo 7 žena od 171 koje nisu dobijale HRT.