Kako pisati CV i kako se obući

Nema baš veliki broj studenata tu sreću da odmah po završetku studija nađe posao u svojoj struci. Da se to ipak dešava pokazuje primer Tanje Mišković, koja je posao počela da traži pred završetak studija ekonomije, a danas radi u revizorskoj kući KPMG. To, međutim, nije slučajno. Naime, ona je prošlog proleća posetila sajam zapošljavanja: "Između ostalog, tu je bio i štand KPMG-a, gde sam predala svoj CV. Tada nam je rečeno da se može desiti da nas kasnije pozovu na razgovor. Negde u septembru sam dobila prvi poziv".

Sajmove zapošljavanja organizuje Asocijacija studenta ekonomije svakog proleća i do sada je zahvaljući tim sajmovima posao našlo oko 200 studenta, kaže Aleksa Nikolić iz Asocijacije: "Dolaze najrazličitije firme, tu su i one iz oblasti medicine, iz ekonomije i one koje traže pravnike, tako da svako može da pronađe posao".

Međutim, sajmovi, kao i prijava u službu za zapošljavanje ne treba da budu jedini načini da se nađe posao. Tu su oglasi u dnevnim novinama, konkursi i veb sajtovi, ali i omladinske zadruge.

Takvih zadruga samo u Beogradu ima oko stotinu, a iako se zovu omladinske, one nude posao i starijima od 30 godina. Procedura dobijanja posla je jednostavna, navodi Aleksandar Milić iz Omladinske zadruge Bulevar: "Zadrugari kod nas ne čekaju svako jutro posao, već naša služba iz tri poslovnice kada stignu zahtevi od većeg broja poslodavaca, oni se analiziraju. U našoj kadrovskoj bazi postoji upit koji profil najbolje odgovara za taj posao. Kontrolišu se i preporuke".

Manje je poznato da postoje i ljudi koji za potrebe svojih klijenata – raznih kompanija, traže nove radnike. Oni se zovu lovci na talente i dobro znaju šta poslodavci traže. Tako recimo, stručnjak za talente Sonja Cagronov savetuje da radna biografija – odnosno CV – ne bude preopširan i pun detalja: "Oni koji traže posao napišu ključne stvari, tri do pet, ne više, one koje najbolje odslikavaju njihovo znanje, umeće i ono što su doprineli organizaciji u kojoj su radili, a isto tako da napišu šta su oblasti koje se mogu nazvati njihovim oblastima ekspertize, računovodstvo, mreža kontakata, znanje više jezika".

Kada stigne poziv na razgovor za posao kod potencijalanog poslodavca, veoma je bitno šta obući jer on na osnovu toga stiče prvi utisak, kaže Cagronov: "Ukoliko smo, recimo, neuredni ili neadekvatno obučeni, može se pomisliti da nam mesto gde smo došli nije dovoljno važno, tj. da smo oni koji profesionalno konkurišu za radna mesta. Isto tako važi i obrnuto. Biti nakinđuren može ostaviti negativan utisak".

Ona objašanja da ljudi koji traže posao treba da usvršavaju svoje znanje, da govore jezike, jer su to novi standardi poslovanja koje sve više poslodavaca zahteva.

Pošto je, međutim, starijim od 35, odnosno 45 godina, sve teže da dobiju posao, o problemima sa kojima se oni, kao i invalidi susreću i načinu na koje je država predvidela da ublaži taj problem možete da saznate u subotu na sajtu B92.