Očekujem milijardu dolara investicija

- U 2005. očekujem najmanje milijardu dolara stranih investicija. To je konzervativna procena, jer očekujem i više. Investicije treba očekivati u prehrambenoj, tekstilnoj, mašinskoj, metalskoj industriji, rudarstvu, kao i visokim tehnologijama, poput softverske - kaže za „Blic“ dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije.

- O značaju stranih investicija govori i podatak da je naš pojedinačno najveći izvoznik „Ju-Es stil“. Ali nama treba mnogo više takvih preduzeća, a to su stvari koje mogu da se promene za godinu-dve dana. Kad sam ‘94. bio u Engleskoj vodili su me da obiđem fabriku „Danlop“, koja je bila u vlasništvu Japanaca. Prethodno je bila gubitnička i vodili su je Englezi. Japanci su za godinu dana napravili čudo i jednu od najuspešnijih fabrika u Engleskoj. Hoću da kažem da su brze promene moguće, samo treba biti hrabar. Šta su preduslovi za te brze promene?

- Temeljne reforme u svojinskim odnosima. Znači, brza privatizacija preduzeća, gradskog građevinskog zemljišta, denacionalizacija... Pored toga, potrebna je demonopolizacija da bi tržište postalo konkurentnije. I dalje su cene previsoke na našem tržištu, i to od početka lanca, od banaka do trgovine. Skupo je, a to znači da naše tržište još nije konkurento, i da nemamo dovoljno ozbiljne igrače na tržištu koji mogu da obore cene. Poseban je problem državnih monopola, koje treba ozbiljno preispitati. Tek tada će ovo društvo progledati u ekonomskom smislu, a to moramo da uradimo u roku od godinu do dve dana. Koji su prioriteti ovog ministarstva?

- Pregovori sa EU u pogledu trgovinskog režima, priključenje STO, politika stranih direktnih investicija, sve su to stvari na kojima radimo. Radimo i na merama za promociju investicija kroz industrijske parkove. To će biti definisane industrijske zone, koje ćemo davati na koncesije od, recimo, 99 godina nekoj firmi, koja će tu napraviti sekundarnu infrastrukturu. Jedna je situacija ako strano preduzeće donese odluku da otvori fabriku u Srbiji, pa zbog proceduralnih stvari čeka godinu do dve dana, a drugo je ako već ima pripremljenu situaciju u industrijskoj zoni i ako od dana odluke do početka proizvodnje prođe svega dva meseca. To je ogromna razlika. To je mnogo jeftinije i konkurentije. A koji su to proizvodi s kojima mi možemo da konkurišemo, šta je to što možemo da lansiramo kao naš brend?

- Prvo moramo da pozicioniramo ko su naši konkurenti. To su Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Moramo da vidimo šta oni rade i da obezbedimo da budemo bolji od njih, odnosno da ponudimo nešto drugačije. To kod nas može biti voda i, recimo, mislim da je „Voda Vrnjci“ najbolja voda u Evropi. Treba promovisati brend „vrnjci“ na međunarodnom planu. Ali treba imati dovoljne količine za velika tržišta i standardni kvalitet. Za to je u principu potrebno da se kod nas udruže konkurentska preduzeća u konzorcijume, ili klastere i grade zajednički brend. Jedino će tako uspeti da se probiju na međunarodno tržište i da postignu uspeh. Osim vode, možemo da ponudimo izvoz i vina, sokove, mesnu industriju. Iz oblasti prehrane možemo da radimo mnogo toga, jer 40 odsto našeg izvoza čine prehrambeni proizvodi. Radite li na merama za smanjenje deficita?

- Podsticanje izvoza podrazumeva strane investicije. Imamo primer USS, ali i drugih , poput „Si end Si“ kompanije koji prodaje u Norveškoj, „Metalca“ iz Gornjeg Milanovca... Dakle, imamo ih, ali nam treba mnogo više takvih. Jesmo li zaista prezaduženi i hoće li 2007. biti problema s otplatom duga?

- To je jedna od stvari zbog kojih insistiram na brzoj reformi cele ekonomije u narednih godinu do dve dana da bismo stvorili privredu koja će moći da servisira dugove. Nadam se da nećemo zapasti u dužničku krizu, ali je zato potrebna odlučnost u reformama. Opasnost od prezaduženosti treba ozbiljno shvatiti, jer ne bi nam bilo prvi put da dođemo u situaciju da ne možemo da otplatimo strani dug. Jesmo li izgubili šansu za neku novu donatorsku konferenciju?

- Donatorsku konferenciju treba praviti kada napravimo neki veći proboj, poput pozitivne studije o izvodljivosti ili obnove aranžmana sa MMF-om. Tek tada možemo da razmišljamo i o tome.