Kamere i u vrtiću

Roditelji tako mogu da, svaki put kad požele da saznaju šta im deca rade, odu na Internet-sajt vrtića i to i saznaju. Vesna Maraš, vlasnica vrtića, kaže da se na uvođenje kamera u obdanište odlučila zato što je, posle 23 godine rada s decom, shvatila da roditelji žele da znaju šta deca rade u vrtiću.

"Sobe u kojima borave tri grupe dece povezane su kamerama, a roditelji mogu da gledaju šta se događa kad požele. Nekoliko mališana ima po jednog od roditelja koji po nekoliko meseci rade u inostranstvu, u Parizu, Los Anđelesu i Abu Dabiju, pa im je to prilika da vide dete", kaže ona.

Suprug vlasnice vrtića Prvoslav Maraš postavio je male kamere, a na Internetu nabavio program koji omogućava gledanje postalo moguće i tako je sve počelo. Decu ne može da gleda svako jer su roditelji dobili šifre za pristup.

"Kada smo uveli kamere, roditeljima je sve to bilo interesantno, pa je prenos išao tokom celog radnog vremena. Kasnije smo odlučili da to vreme ograničimo na nekoliko sati, dok traju aktivnosti i ima šta da se vidi. Deca su često napolju, u obližnjem parku, pa je besmisleno da kamere budu uključene dok se igraju ili spavaju", kaže Vesna Maraš.

Vaspitačica Slađana Golinger kaže da su deca u početku bila uzbuđena i obraćala pažnju na kamere, a posle su se navikla. Deca se, svesna da roditelji mogu da ih posmatraju, trude da ih ne obrukaju, a na posebnu tablu bivaju okačene slike onih koji se lepo ili ružno ponašaju.