Razno
Na današnji dan, 10. septembar
Danas je sreda, 10. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
10.9.2025.
23 min
Utorak, 15.02.2005.
12:47
Dinkićeva brza pruga
Zahvaljujući predusretljivim železničarima, javna preduzeća Srbije od danas su i zvanično u tranziciji koja se stručno zove restrukturiranje.
Nedeljna, srazmerno laka, pobeda resornih ministara nad železničarima nije delovala idilično mada su, za razliku od upornih avio-mehaničara koji su spremni da štrajkuju sve do stečaja Jata, oni bili kooperativniji, pa su zadovoljni ponudom odustali od najavljenog protesta. Štura vest kaže da su se predstavnici tri reprezentativna sindikata Železničko-transportnog preduzeća Beograd sporazumeli s nadležnim ministrima o garantovanoj ceni rada, što je i bilo predmet sporenja.
Ostatak informacije govori o tome da se ta cena rada garantuje samo onima koji ostanu u ŽTP. Za 2,5 hiljada onih koji se od 18. februara prijave za dobrovoljni odlazak iz firme, predviđeno je oko sedam miliona evra otpremnine. Dvesta evra po godini staža. Ukoliko se prijavi dovoljno prekobrojnih, do kraja godine plata preostalima može biti povećana za 13 odsto, taman da se anulira zvanična inflacija. Rezime nedeljnih pregovora može biti gorak: sindikalci su, suočeni sa 13 odsto obećanja, pristali na 2,5 hiljada (samo)viška. Rezime, međutim, može biti i i manje gorak - zaposleni u ŽTP Beograd krenuli su širom otvorenih očiju u dugo najavljivano restrukturiranje. Hteli to oni ili ne, tranzicija zahteva modernu železnicu, ali onu koja ne podrazumeva samo teledirigovane lokomotive i brze pruge (obećane pre Miloševića, a pod Miloševićem malo-malo pa potezane), već i odgovarajuće ljude, angažovane tačno na onim mestima gde treba i u meri koja je i neophodna i dovoljna za kvalitetan rad.
Svako ko se usudio da pođe vozom zna da je železnica naprosto nefukcionalna kao i ostala javna preduzeća, te da joj je neophodno temeljno prekrajanje. Kako bez vozova, makar i zastarelih, nema železnice, logično je da prvi rez mora biti po ljudima, sa ili bez njihove saglasnosti. Ko hoće da izvlači analogije setiće se EPS i jama s podzemnom eksploatacijom. Takođe, svako ko razmišlja o Evropi, zna da ekonomski preduslovi integracija nisu podložni vremenskoj rastegljivosti kao politički - za kvalitetno restrukturiranje neophodni su vreme i novac. Srbiji manjka i jedno i drugo pa je neočekivani i to usaglašeni i reprezentativni zaokret železničara od pretnje štrajkom do dobrovoljnih odlazaka nesumnjiva pobeda Mlađana Dinkića, toliko ubedljiva da deluje kao - brza pruga.
Nedeljna, srazmerno laka, pobeda resornih ministara nad železničarima nije delovala idilično mada su, za razliku od upornih avio-mehaničara koji su spremni da štrajkuju sve do stečaja Jata, oni bili kooperativniji, pa su zadovoljni ponudom odustali od najavljenog protesta. Štura vest kaže da su se predstavnici tri reprezentativna sindikata Železničko-transportnog preduzeća Beograd sporazumeli s nadležnim ministrima o garantovanoj ceni rada, što je i bilo predmet sporenja.
Ostatak informacije govori o tome da se ta cena rada garantuje samo onima koji ostanu u ŽTP. Za 2,5 hiljada onih koji se od 18. februara prijave za dobrovoljni odlazak iz firme, predviđeno je oko sedam miliona evra otpremnine. Dvesta evra po godini staža. Ukoliko se prijavi dovoljno prekobrojnih, do kraja godine plata preostalima može biti povećana za 13 odsto, taman da se anulira zvanična inflacija. Rezime nedeljnih pregovora može biti gorak: sindikalci su, suočeni sa 13 odsto obećanja, pristali na 2,5 hiljada (samo)viška. Rezime, međutim, može biti i i manje gorak - zaposleni u ŽTP Beograd krenuli su širom otvorenih očiju u dugo najavljivano restrukturiranje. Hteli to oni ili ne, tranzicija zahteva modernu železnicu, ali onu koja ne podrazumeva samo teledirigovane lokomotive i brze pruge (obećane pre Miloševića, a pod Miloševićem malo-malo pa potezane), već i odgovarajuće ljude, angažovane tačno na onim mestima gde treba i u meri koja je i neophodna i dovoljna za kvalitetan rad.
Svako ko se usudio da pođe vozom zna da je železnica naprosto nefukcionalna kao i ostala javna preduzeća, te da joj je neophodno temeljno prekrajanje. Kako bez vozova, makar i zastarelih, nema železnice, logično je da prvi rez mora biti po ljudima, sa ili bez njihove saglasnosti. Ko hoće da izvlači analogije setiće se EPS i jama s podzemnom eksploatacijom. Takođe, svako ko razmišlja o Evropi, zna da ekonomski preduslovi integracija nisu podložni vremenskoj rastegljivosti kao politički - za kvalitetno restrukturiranje neophodni su vreme i novac. Srbiji manjka i jedno i drugo pa je neočekivani i to usaglašeni i reprezentativni zaokret železničara od pretnje štrajkom do dobrovoljnih odlazaka nesumnjiva pobeda Mlađana Dinkića, toliko ubedljiva da deluje kao - brza pruga.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare