Pocelo ulepsavanje Beograda

Kada je o zavrsetku radova na kolovozima rec, rekonstrukcija centralne gradske ulice Kralja Milana, nece biti zavrsena u predvidjenom roku. Umesto u prvim danima septembra, prema recima potpredsednika gradske vlade Aleksandra Spasica, radovi u Kralja Milana bice zavrseni sredinom meseca, dok ce obnova Terazija biti okoncana pocetkom oktobra. Medju razlozima za kasnjenje je velik broj kisnih dana, koji zaustavljaju radove, ali i brojni zahtevi gradskih komunalnih preduzeca da obnove instalacije koje se nalaze ispod kolovoza.

"Vodovod zeli da popravi dotok vode na Terazijski greben, cime bi se resio problem vodosnabdevanja ovog dela grada za narednih 12 godina i ne bi dolazilo do nestanka vode ni u najsusnijim i najlosijim uslovima. Onda se javilo Gradsko zelenilo sa zeljom da promeni drvored, a to je opet zahtevalo posebno projektovanje vodovoda,  objasnjava za Radio B92 Aleksandar Spasic.

Vodilo se racuna, prema recima Spasica i o najsitnijim detaljima. “Na primer, da oluci ne odvode vodu sa krovova na trotoar, vec da se ona posebnim cevima uvodi u kisnu kanalizaciju", kaze Spasic.   

Vest da ce radovi jos potrajati, nije obradovala mnoge, a posebno vlasnike i zaposlene u brojnim okolnim trgovinama, jer je zbog otezanog prilaza, promet u vecini radnji u ulici Kralja Milana opao, negde i do 50 odsto. Takav je slucaj i u knjizari ‘Sumadija’. "Ima razlike u prometu, promet je opao, niko nam ne ulazi u knjizaru, a sezona je i deca su krenula u skolu. Nekim danima promet se prepolovi. Obicno imamo oko 14 - 15 hiljada dinara pazara, a ovih dana pazar je oko 7 hiljada", kazu prodavacice iz ove knjizare. 

Iz gradske vlade traze razumevanje. Potpredsednik IO Aleksandar Spasic istice da je rekonstrukcija bila neophodna, jer je poslednja obnova kolovoza i trotoara u ulici Kralja Milana obavljena davne 1978. godine. Bilo je neophodno obnoviti brojne podzemne instalacije, a sa druge strane jugoslovenska prestonica zasluzuje i lepo gradsko jezgro.

Plocnici umesto asfalta

"Pored svega toga, hteli smo da isprobamo i nove sisteme i nove tehnologije, recimo poplocane trotoare, koji se u Evropi vec uveliko koriste, a prakticniji su. Mnogo je lakse kada se neka  instalacija ispod kolovaoza pokvari, samo podici nekoliko ploca i nakon intervencije vratiti ih na mesto, nego seci asfalt, koji kada je jednom isecen ide u nepovrat. Onda sledi nalivanje asfalta sto, em izgleda ruzno, em je skuplje i manje efikasno", istice Spasic, dodajuci da je iz gradske kase za rekonstrukciju ulice kralja Milana i Terazija izdvojeno 123 miliona dinara, odnosno nesto vise od 2 miliona evra.

I dok teku ovi ipak vremenski kraci radovi u Ulici kralja Milana i na Terazijama podsetimo da se i dalje gradi cuveno zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorista koje je vecim delom izgorelo u pozaru 1997. godine. Nekada je to bio dvorski manjez podignut 1267. godine, koji je u dva navrata pretvraran u pozoriste, 1927. i 1947. godine. Rok za zavrsetak radova je kraj ove godine, ali materijalni problemi i strajkovi radnika verovatno ce pomeriti rok za podizanje zavese u pozoristu.

Izgleda ipak da je ulepsavanje Beograda tek pocelo i da ce potrajati jos dugo. Jer treba srediti trotoare, kolovoze, pesacka ostrva, javne garaze, mesta za kontajnere, a o fasadama da se ne govori. Sive i zapustene lepotice iz proslosti valjda ce docekati da budu obojene, osvezene i ulepsane. Izvrsni odbor Skupstine Beograda doneo je odluku o revitalizaciji fasada koje su pod zastitom drzave. Tako se sada u Knez Mihajlovoj, Zmaj Jovinoj i drugim ulicama u opstinama Stari grad i Vracar obnavljaju fasade koje su pod zastitom drzave. Posle njih na red ce mozda i doci i one koje nisu pod zastitom drzave, ali jesu za renoviranje i ulepsavanje. Dok se prestonica doteruje sto ce sasvim sigurno potrajati godinama, i kostati veoma mnogo, vreme je da se “dotera” i kultura zivljenja u gradu. I ne samo u Beogradu, vec u svakom pa i najmanjem mestu u Srbiji.