Inside American Education

ZA

Što je nivo obrazovanja niži, to je u gorem stanju, smatra Sowell. U skladu sa tim, on najoštrije kritike upućuje na račun američkih osnovnih škola, dok o postdiplomskim studijama ima veoma visoko mišljenje. Na svim nivoima obrazovanja, medjutim, postoji trend manjeg rada, srozavanja kriterijuma i zamene tradicionalnog gradiva psihoterapijom a kritičkog mišljenja politički korektnim klišeima. To kao krajnji rezultat proizvodi ljude koji su lenji i nadobudni a ne znaju ništa.

Od nekih primera kojima to Sowell ilustruje čitaocima će se dići kosa na glavi. U mnogim osnovnim školama, tvrdi Sowell, savladavanje tradicionalnog gradiva je zamenjeno ”višim” ciljem razvijanja cele ličnosti što se, između ostalog, sprovodi putem časova edukacije o smrti koji od dece zahtevaju da u mrtvačnici izaberu svoj kovčeg, pogrebnu muziku, epitaf te napišu svoje oproštajno pismo. Po bizarnosti malo zaostaju časovi seksualnog obrazovanja i prisila učenika da javno kritikuju svoje roditelje.

Sowell smatra ne samo da su ovakvi nastavni programi fantastično gubljenje vremena, već i da ne proizvode rezultat koji nameravaju.

Suprotno predviđanju da će seksualno obrazovanje u školama da smanji broj neželjenih trudnoća tako što će mlade uputiti u tajne kontracepcije, na primer, uvođenje seksualnog obrazovanja je povećalo i broj trudnoća i broj abortusa, i to Sowell, po profesiji ekonomista, potkrepljuje podacima. Sowell lavira između dve vrste objašenjenja za ove pojave. Deo uzroka je sistemski, konkretno u zakonima koji od nastavnika u školama zahtevaju da budu licencirani od strane učiteljskih fakulteta te u činjenici da je nastavnike veoma teško otpustiti.

S obzirom da je kadar na učiteljskim fakultetima katastrofalan a njihovi programi besmisleni, u njih se upisuju i na njim opstaju samo najgori studenti, što dovodi do toga da u školama predaju najgori kadrovi koje je pri tom skoro nemoguće otpustiti, smatra Sowell. Deo uzroka je ideološki, i tu Sowell, vodeći američki konzervativni intelektualac, nudi niz provokativnih mada u nekoj meri nepovezanih ideja, koje je daleko bolje razradio u svojim knjigama”The Vision of the Anointed” (Basic Books, 1996) i, posebno, ”A Conflict of Visions” (Basic Books, 1986).

Sowell, na primer, smatra da multikulturalizam proizvodi antagonizam, a da insistiranje na posebnostima raznoraznih manjina svodi istinsku toleranciju prema svakom pojedincu na niz banalnih stereotipa. Sowell je veliki protivnik pozitivne diskriminacije, koja manjinskim studentima dopušta upis na fakultete za koje nisu akademski dorasli, i koji zbog toga na njima manje nauče, imaju lošije ocene i ređe diplomiraju, što ima pogubne posledice i po njih i po to kako ih drugi vide.

PROTIV

”Istina o američkom obrazovanju” pokriva ogroman broj zanimljivih i komplikovanih tema, za koju je relevantan ogroman broj podataka. Knjiga pruža jedan njihov mali fragment, zbog čega čitalac ostaje u nedoumici o rasprostranjenosti fenomena o kojima Sowell govori.

Ovo dodatno komplikuje činjenica da su mnogi od podataka koje Sowell navodi kao jasan dokaz propasti zapravo dati van konteksta, pa je nemoguće proceniti njihov realan značaj. Koliko je stvarno strašno što trećina sadašnjih američkih sredjoškolaca ne zna za ulogu Abrahama Lincolna u ukidanju ropstva je nemoguće reći dok ne znamo šta su sve znali – i nisu znali - njihovi prethodnici. Koliko je strašno to što više od polovine poslodavaca tvrdi da su nezadovoljni kadrom koji izlazi sa univerziteta je takođe teško proceniti ako se podatak ne uporedi sa utiscima poslodavaca u državama sa drugačijim sistemima, kao što je, na primer, Srbija.

SVE U SVEMU

“Istina o američkom obrazovanju” je dinamična i lako razumljiva, a provokativna do šokantnosti. Knjiga sadrži ogroman broj važnih argumenata, statistika i anegdota koji se u diskusijama o obrazovanju retko čuju, a na koje bi svaki predlog reforme morao da se osvrne, makar samo da bi ih odbacio.

Drastični primeri koje Sowell navodi ne dokazuju da je američki sistem propao, ali pružaju uvid do kakvih posledica, pa makar i u retkim slučajevima, može da dovede dobrozvučeća filozofija škole kao mesta gde se neguje kreativni potencijal a ne mesta gde se buba. Ti primeri nisu dati u ”Slobodnoj deci Samerhila”.

S druge strane, Sowellova kritika često zvuči katastrofičarski i to u meri da se i on pita kako je moguće da rezultati tako lošeg sistema nisu lošiji nego što zapravo jesu. Ta opservacija, međutim, ne kvalifikuje njegovu ocenu tragičnog stanja, osim na višim nivoima obrazovanja. Stoga ostaje nejasno na koji način navodna ogromna degradacija znanja na nižim nivoima biva delimično kompenzovana na višim, što mora biti, budući da i on sam tvrdi da je na tim, višim nivoima, degradacija manja.

"INSIDE AMERICAN EDUCATION" U SRBIJI

”Istina o američkom obrazovanju” je velika šansa za zagovornike reformi u Srbiji da nešto nauče na tudjim greškama, ili makar razmotre mogućnost greške u reformi.

A Sowellova beskompromisna kritika pozitivne diskriminacije, dvojezične nastave i multikulturalizma će malo kog čitaoca u Srbiji ostaviti ravnodušnim, tim pre što se neki od ovih stavova ponekad uzimaju kao dokaz specifično srpske zaostalosti, dok su zapravo deo političkog mejnstrima razvijenih, demokratskih zemalja.