Šljiva: Propalo blago

Davne 1897. godine prvi izvozni posao Srbije sa Amerikom bio je izvoz suve šljive. Tada je izvezeno 30.000 tona, u vrednosti od 30 miliona dolara. To je spaslo budžet zemlje.

Danas je situacija mnogo gora. Izveze se tek oko 2.000 tona. Prema istraživanjima koje su sproveli Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije i dr Stojan Jevtić, Srbija ima oko 42 miliona stabala, što odgovara površini od oko 150.000 hektara.

Istovremeno, u ukupnoj strukturi svih rodnih stabala pod voćem, šljiva apsolutno dominira i to sa udelom većim od 50 odsto. Prosečan prinos iskazan po rodnom stablu iznosi oko devet kilograma. Mora se istaći da prinosi značajno variraju u zavisnosti od klimatskih faktora i sortimenta i još kada se uzme u obzir i činjenica da je domaća šljiva u dužem periodu izložena masovnom napadu virusa šarke, to značajno govori o tome koliko je nestabilna situacija u proizvodnji šljive u zemlji.

U periodu od 1947. do 2005. godine, proizvodnja šljive iznosila je 421 hiljadu tona, odnosno 38 kilograma po glavi stanovnika godišnje. To je, prema podacima do kojih su došli Stanković i Jevtić, najveća prozvodnja u odnosu na sve ostale zemlje u svetu.

U periodu od 1990. godine do 2005. godine u proizvodnji šljive ostvaren je prosečan prinos od 9,2 kilograma po stablu, sa variranjima po godina koja se kreću od 4,7 kilograma po stablu u 2002. godini do 13,4 kilograma po stablu u 2003. godini. Ukupna prozvodnja šljive ima rast po prosečnoj stopi od od 0,39 odsto godišnje.

Smanjenje broja rodnih stabala i povećanje ostvarene proizvodnje, ukazuju na to da se proizvodnja šljive povećava u periodu od 1990. do 2005. godine.

A šljivovica?

Perspektiva buduće proizvodnje šljive i prerađevina od šljive zavisiće od mogućnosti plasmana na svetskom tržištu. Izvoz je uslovljen kvalitetom i standardima koji moraju da se ispune, ukoliko se želi veća i značajnija prodaja ove voćne kulture i njenih prerađevina na sve probirljivija tržišta visokoplatežnih zemalja.

Za sada je izvoz Srbije pretežno orijentisan na svežu i suvu šljivu, robne oblike u koji se šljiva može najviše plasirati na inostrana tržišta, jer do sada u Sbiji nisu razvijani ostali vidovi industrijske prerade, odnosno nije proširen asortiman. Treba istaći da zvanična statistika spoljne trgovine ne evidentira posebno spoljnotrgovinski promet rakije šljivovice, i pored toga što se najveći deo sveže šljive preradi u rakiju.

Sveža šljiva se danas plasira pored tržišta bivših jugoslovenskih republika i na tržišta Austrije i Nemačke. Kad je reč o suvoj šljivi, podaci govore da se izvoz ove prerađevine kreće oko  2.000 tona godišnje.

Država je još 2002. godine počela da subvencionira zasade šljiva. Da bi se dobila sredstva, potrebno je da sadni materijal koji se koristi bude sertifikovan po određenim standardima i da se ispoštuje određena gustina zasada. Minimalna površina je pola hektara, a maksimalna do 50 hektara. Neophodno je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, dokaz o nabavci sadnog materijala i dokaz o vlasništvu zemljišta. Dakle, direktnim subvencijama prilikom podizanja novih zasada država proizvođačima daje od 85 do 170 dinara po sadnici. Minimalni broj sadnica koje treba imati na površini od jednog hektara je 1.200, tako da kad se sve sabere i oduzme nivo podsticaja po hektaru u Srbiji danas se kreće od 102.000 do 323.000 dinara.

Poslednjih godina beleži se značajno povećanje proizvodnje šljive, naročito u Evropi (Nemačka je duplirala proizvodnju).

Srbija se nalazi na trećem mestu po potrošnji šljive u svetu i na ubedljivo prvom mestu je potrošnji po glavi stanovnika. Što se tiče potrošnje šljive u svetu, ona je u poslednjih deset godina povećana za skoro 40 odsto.

Šljiva se u svetu nalazi među prvih deset proizvoda po vrednosti proizvodnje, dok proizvodnja šljive u Srbiji pokazuje blago smanjenje površina, neujednačen prinos i blag rast proizvodnje. Prinos šljive u Srbiji je izuzetno nizak, kao posledica neprimenjivanja novih naučnih i agrotehničkih dostignuća. Ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže da šljiva u Srbiji jeste značajna ekonomska grana, kao i hrana, važan izvor dodatnog prihoda u ruralnim sredinama i naravno, naša priča i simbol kako se može propustiti šansa i uništiti i ono što postoji. Šljiva, međutim, nije izvor dobrog prihoda.

Svetski trendovi

Ministar Živkov najavljuje donošenje predloga Zakona o rakiji i ostalim alkoholnim pićima, izradi nacionalne strategije u borbi protiv šarke, kao pravilnik o zaštiti geografskog porekla šljivovice.

“Danas robujemo praznom mitu, a proizvodnja šljive nam je i dalje tradicionalna.

Posao prave samo retki pojedinci koji pokazuju kako može da se radi, a šansu koriste drugi”, zaključio je ministar Živkov. “Moramo srušiti mit i poštovati tradiciju, da bismo napravili posao sa šljivom i iskoristili našu šansu”.

Šljiva se u svetu proizvodi na oko dva miliona hektara. Najveće površine pod šljivom ima Kina, više od milion hektara. Prosečan prinos na svetskom nivou iznosi četiri tone po hektaru i varira  u zavisnosti od regiona. Najveći prinos ostvruje Slovačka, više od 40 tona po hektaru. Ipak, najveći svetski proizvođač šljive je Kina sa 4,1 milion tona što je čak 45 odsto od ukupne svetske proizvodnje šljive.

Veliki proizvođači su još i SAD, Rumunija, Nemačka i Srbija. Najveći izvoznici šljive su SAD, sa prosečno ostvarenim izvozom od čak 261.000 tone, što čini 46 odsto od ukupnog svetskog izvoza. Sledi Čile sa prosečnim izvozom od 180.000 tona, što predstavlja 30 odsto od ukpnog svetskog izvoza. Treba spomenuti da SAD u odnosu na svoju ukupno proizvodnju, plasiraju u izvozu oko osam odsto šljive u svežem stanju i 30 procenata sušene.