Posledice bombardovanja

Sređivanje svih lokacija na jugu Srbije koje su bile na meti radioaktivnih projektila NATO snaga 1999. godine biće završeno uskoro saniranjem zemljišta zagadjenog osiromašenim uranijumom na lokaciji "Reljan" u opštini Preševo. Posledice bombarovanja osiromašenim uranijumom osetiće se kroz nekoliko godina registrovanjem većeg broja malignih tumora limfnih žlezdi, a potom nakon dvadesetak godina i drugim tumorima.

"Vrlo je važno da građani znaju šta nam se desilo 1999. godine. Nije u pitanju antiamerikanizam i antievropejstvo, naprotiv, nama je stalo da pripadamo tom razvijenom svetu, da bogato živimo kao i oni, ali, naravno, na bazi partnerskih odnosa i uvažavanja ljudskih prava," navodi profesor Fakulteta zaštite na radu Velimir Nedeljković.

On je na tribini u okviru projekta "Eko studija 2006" sa ciljem da se građani upoznaju sa ekološkim problemima u svojim sredinama, rekao da je osiromašeni uranijum prvi put upotrebljen za punjenje municije i projektila u Somaliji, zatim u Zalivskom ratu, pa u Bosni, i 1999. na Kosovu i u Srbiji.

Nataša Lukić sa niške Onkološe klinike kaže da tek posle sedme godine počinje rast incidencije raka na područjima na kojima je korišćen osiromašeni uranijum, a deset do 20 godina je potrebno da se to evidentira, obradi i objavi.

"U Srbiji bez Kosova godišnje 32.000 osoba oboli od malignih tumora, a umre 18.500. Podaci za Kosovo ni sada ni pre rata ne postoje, jer ne funkcioniše služba registracije. U centralnoj Srbiji godišnje oboli 23.000, a umre 13.000 ljudi, dok u Vojvodini oboli 8.000, a 5.000 hiljada umre," rekla je Lukićeva.

Ona navodi da je alarmantan podatak da je od 1990. do 2002. godine smrtnost od raka u centralnoj Srbiji porasla za 28 odsto i da je najveći broj obolelih u Beogradu, a najmanji u južnoj Srbiji, kao i da je reč o lošoj evidenciji, a ne o tome što što ima manje obolevanja.

Lukić ističe da se očekuje porast malignih oboljenja, kao posledica uranijuma i rata 1999. godine.

Profesor Nedeljković je ocenio da je udarna tema u svetu i kod nas ambrozija, a pre desetak godina je bila potpuno nepoznata. Prema njegovim rečima smatra se, mada dokaza još uvek nema, da postoje biljke kojima radioaktivnost prija i koje tada bujaju. Medju tim biljkama je i ambrozija.

"Njeno bujanje se dovodi u vezu sa Černobilom. Od Černobila do danas je prošlo dvadesetak godina. Značajnije posledice registrujemo sada. Slično će se desiti i sa bombardovanjem 1999. godine, znači 2020. godine će biti enormni porast malignih oboljenja, a sve u vezi sa korišćenjem municije punjene osiromašenim uranijumom," kaže Nedeljković.