Tuneli gutaju novac

Najavljeni nastavak radova na obilaznici oko Beograda, koji će predstavljati jednu od najvećih investicija u Srbiji tokom ove i naredne godine, izazvao je veliku pažnju javnosti i zbog cene radova.Procenjena investicija samo za deonicu između Ostružnice i Orlovače, koja će se realizovati u naredne dve i po godine, iznosi 150 miliona evra.

Ukupna vrednost obilaznice oko Beograda od Batajnice i Dobanovaca do Pančeva stajaće buduće investitore oko 400 miliona evra.

Prosečna cena po kilometru je oko 8,3 miliona evra. Po mnogim ocenama, preskupo. Ipak, da li je ova suma previsoka ili ne – znaće se tek kada se vidi korist od celog posla, ali je izvesno da u ovom trenutku nema odustajanja od gradnje autoputeva u Srbiji, kažu stručnjaci koje smo pitali.

„Postali smo čep na Koridoru 10, koji delom prolazi kroz sam centar Beograda i moramo hitno da gradimo obilaznicu. Dobili smo i podršku banaka za taj posao”, rekao je Velimir Ilić objašnjavajući potrebu za gradnjom ovog, ali i drugih projekata u Srbiji, pre svih autoputa Horgoš – Požega.

Koliko će Srbija izdvojiti novca za gradnju puteva i koliko će investitore stajati pojedine deonice budućih magistrala znaće se tek kada budu potpisani konkretni ugovori i koncesije. 

Troškovi gradnje puteva, a posebno najtežih zahvata kakvi su autoputevi, u najvećoj meri zavise od konfiguracije terena. Ukoliko se radi o poređenju između autoputeva u ravničarskom području i onih koji se grade u planinama cena kilometra kod ovih drugih veća je od tri pa do čak pet puta.

„Osnovni parametar prilikom određivanja cene kilometra gradnje jeste kuda taj autoput prolazi. Tako je najpovoljnija gradnja u ravnicama, gde ima malo ukrštanja ne samo sa drugim putevima, već pre svega sa prugama i mostovima. Radi se o manjim objektima na putu i samim tim procene su da je kilometar gradnje ovakvog autoputa između dva i tri miliona evra”, kaže Miroslav Birđanin, glavni inženjer u Zavodu za projektovanje Instituta za puteve Srbije.

„U ovu cenu uključeni su i troškovi eksproprijacije, projektovanja, kao i izgradnje osnovnih elemenata koji čine autoput poput ograda, saobraćajnih čvorišta, odvodnjavanja... Reč je o prosečnoj ceni gradnje koja može i da bude uvećana zbog raznih činilaca”, kaže Birđanin.

Za razliku od puteva kroz Vojvodinu, koji su za nas pojam ravnice, autoputevi u brdskim područjima zahtevaju više angažovanja, gradnju manjih tunela i mostova, a cena kilometra gradnje ovakve magistrale u proseku iznosi oko pet miliona evra. Tamo gde prestaje brdski, počinje planinski teren, koji je i najsloženiji za neimare, a procenjena vrednost gradnje kilometra autoputa dostiže i 10 miliona evra.

To se posebno odnosi za najteže deonice kakve su klisure, kod nas najpoznatija Sićevačka i posebno Grdelička klisura. Srećna okolnost za građevinare i posebno investitore jeste to što dužina ovih najtežih deonica iznosi sedam do osam kilometara, tako da je u proseku cena ovakvog puta niža u odnosu na onu kada bi se posmatrala samo izgradnja kroz klisure.

Na planinskom području neophodno je izgraditi veći broj potpornih zidova, radova na usecima, kao i zemljanih radova, što sa svoje strane dodatno uvećava troškove.

Ipak najveći izdatak su tuneli i mostovi koji se neophodni na brdskom i planinskom području. Ubedljivo najskuplja je gradnja tunela, a to se najbolje vidi po tome što metar tunelske cevi profila autoputa iznosi između 10.000 i 15.000 evra, odnosno kilometar gradnje jedne ovakve cevi na autoputu iznosi 15 miliona evra. Kako tuneli imaju dve nezavisne tunelske cevi proizlazi da kilometar gradnje tunela staje čak 30 miliona evra, odnosno deset puta više nego gradnje „običnog” autoputa kroz ravnicu.

Značajan trošak predstavlja i izgradnja mostova, koji su zbog specifičnosti planinskog područja najčešće dosta dugi. Prema procenama, cena gradnje mosta iznosi 700, a ponekad i do 1.000 evra po kvadratnom metru, a kako se radi u širini autoputa od 30 metara lako se može izračunati koliko je kilometar mosta, koji je, ipak, jeftiniji od tunela.

Veliki problem za projektante i izvođače predstavljaju klizišta i odroni, što se najbolje videlo na primeru budućeg autoputa Beograd – Požega, gde su projektno sanirana klizišta Umka i Duboko, koja su jedna od najvećih u Evropi. Kako ističe Miroslav Birđanin, koji je i rukovodilac projekta ovog autoputa, gradnja kroz ovo područje stajaće investitora oko deset miliona evra po kilometru.