Rumunija i Bugarska na teži način u EU

I dok se Evropska komisija priprema da odobri ulazak Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju, januara 2007. godine, izveštaji koji prate pristupanje ovih zemalja ukazuju da je neophodno da one sprovedu odlučne zakonske i administrativne reforme. Ukoliko ne koriguju oblasti koje zabrinjavaju EU, Komisija će uvesti odgovarajuće mere da bi osigurala pravilno funkcionisanje EU.

U Bugarskoj glavna oblast koja izaziva zabrinutost je pravosudni sitem, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca kao i neadekvatan sistem za prihvatanje miliona evra za razvoj poljoprivrede koji joj nakon prijema pripada.

„Ograničeni napredak je učinjen u reformi pravosudnog sistema“, piše u nacrtu izveštaja u kome se dalje navodi da postoji svega nekoliko konkretnih primera istrage i sudskog gonjenja korupcije na visokom nivou.

Pored sličnih problema, Rumunija zabrinjava Brisel i zbog toga što nije razvila adekvatne mehanizme za prihvat pomoći EU u poljoprivredi.

Izveštaj govori i da „sitna korupcija“ ostaje problem u zdravstvu, obrazovanju i lokalnoj vladi, što je takodje osetljiva tema. Postoji nekoliko tipova sigurnosnih mera koje Komisija razmatra da primeni ukoliko ove dve zemlje problematične oblasti ne dovedu u red. One mere koje se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove bi omogućile sadašnjim članicama EU da jednostrano suspenduju neke propise EU u Bugarskoj i Rumuniji.

Zaštitne mere koje pogađaju ekonomiju mogu biti uvedene ako prijem Rumunije i Bugarske bude omeo funkcionisanje tržišta EU.

Dodatno, Brisel će možda uvesti i zaštitne mere u oblasti veterine i propisa o ispravnosti hrane, kao i mere za pristupanje fondovima EU.

Ovaj izveštaj, koji još uvek ne sadrži nikakav formalan zaključak i koji je još uvek promenljiv, ispitaće Komisija pre nego što 26. septembra odluči da li će Rumunija i Bugarska u EU 2007. ili 2008.

Irska najavljuje smanjenje posla za Rumune i Bugare

Irska je najavila da neće nastaviti svoju politiku “otvorenih vrata” kada se Bugarska i Rumunija učlane u EU, jer Dablin i London imaju zajedničku zonu za putovanje u kojoj nema pasoških kontrola za građane koji putuju na ovoj relaciji.

Britanija je jedna od tri „stare“ države članice – zajedno sa Irskom i Švedskom – koje su se potpuno otvorile gradjanima iz osam zemalja centralne i istočne Evrope koje su se pridružile bloku 2004. godine.

Bukurešt negira da će Rumuni preplaviti EU

Zvanični Bukurešt pokušava da smanji strah na Zapadu od rumunske radne snage.

Iz ministarstva za rad ne očekuju da njihovi gradjani preplave Zapad, uprkos činjenici da bruto domaći proizvod po stanovniku u Rumuniji predstavlja tek trećinu onog u EU i da prosečne zarade čine tek mali deo evropskih.

"Rumuni su jako vezani za porodice, veze između roditelja i dece traju čitav život", najjači je argument ministra rada Georga Barbe, koji je uveren da Rumuni neće ići stopama Poljaka koji su, kada su 2004. ušli u EU, pohrlili iz zemlje.

Devet od deset mladih Rumuna kaže da bi želelo posao "napolju", barem privremeno, ukoliko bi to bilo legalno, pokazuje nedavno urađena studija Svetske banke, prenosi Rojters.

U Rumuniji je stopa nezaposlenosti pet odsto ili trećina poljske stope. Porodične veze su čvrste, a tu su i perspektive brzog ekonomskog rasta, nabraja Barba razloge koji će Rumune zadržati kod kuće, ili bar osigurati da se posle nekog vremena u inostranstvu većina vrati.

Barba procenjuje da će u prvim godinama u Uniji Rumuniju, na onih dva miliona koji su otišli od 1989, napustiti verovatno još samo 300.000 ljudi.