Život uz mito

Maks Šibinši veruje da ne može da se zaposli ako nekoga ne potplati niti da položi ispit ako nekoga ne podmiti. Poput miliona drugih Rumuna, ovaj 20-godišnji student krivi političare koji vladaju zemljom od pada komunizma 1989. da su dozvolili širenje korupcije i dodatno otežali inače težak prelaz u demokratiju i slobodno tržište. Stručnjaci tvrde da je korupcija u Rumuniji najprisutnija u javnim službama, poput zdravstva i obrazovanja, kao i u sudovima, vladinim projektima i biznisu.

Zbog toga je neizvesno hoće li Rumunija, zajedno sa Bugarskom, u EU već naredne godine ili će morati da čeka 2008. Evropska komisija sutra, 16. maja, treba o tome da se izjasni.

Rumunska vlada je na zahtev Brisela preduzela određene mere, istražni ograni ispituju optužbe protiv istaknutih političara poput bivšeg premijera Adrijana Nastasea, ali obični Rumuni ne vide veliki napredak u suzbijanju korupcije.

"Nastase je možda otišao, ali su drugi sada jaki i kradu", smatraju mnogi Rumuni.

Zapadni posmatrači tvrde da će istraga protiv Nastasea, koji demantuje sve optužbe o sumnjivim poslovima s nekretninama, biti test rumunske sposobnosti da se oslobodi korupcije.

Nova vlast je povećala nezavisnost sudova, tužiocima je dato više ovlašćenja da gone visoke zvaničnike i primoraju političare da obelodane svoje bogatstvo.

"Učinili smo najviše što smo mogli za kratko vreme", kaže za Rojters ministarka pravosuđa Monika Makovei. Ipak, kako nijedan političar visokog ranga nije završio iza rešetaka, posmatrači dovode u pitanje odlučnost Rumunije da sprovede nove zakone. Rumunski zvaničnici istovremeno tvrde da čine sve što mogu.

Mnogi posmatrači smatraju da su koreni korupcije na visokom nivou u bivšoj tajnoj policiji Sekuritate i njenom delovanju iz senke i posle zbacivanja diktature Nikolae Čaušeskua 1989. godine. Mediji takođe za korupciju optužuju bivše komuniste koji su vladali Rumunijom prvih sedam godina po padu Čaušeskua.

"Mnogi političari mogli su da zametnu svoje tragove putem zakona. Oni su koristili državna ovlašćenja kako bi prikrili korupciju", kaže šef Fondacije za otvoreno društvo u Rumuniji Renate Veber.

Stručnjaci upozoravaju da je korupcija znatno naškodila ekonomiji u trenutku kada se Rumunija trudi da poboljša životni standard posle više decenija spartanskog življenja pod komunizmom.

Transparensi internešnel tvrdi da je Rumunija izgubila trećinu svoje ekonomije kada su milijarde dolara od nameštenih privatizacija i nameštenog bankrota profitabilnih firmi otišle u inostranstvo.

I običan svet sudara se sa korupcijom.

Za studente, mito je svakodnevna stvar, a cene su javna tajna. Za prolaznu ocenu na fakultetu potrebno je platiti 200 do 300 evra što je prosečna plata u Rumuniji.

"Prijatelji koji nisu platili, morali su da prođu veoma teške ispite iz hemije. Većina ih je pala, iako su naporno radili", kaže Andrej, student inženjerstva koji nije želeo da kaže prezime. "Moji su pristali da plate. Oni razumeju situaciju".