Transparente

B92: Kakve utiske ste poneli sa prošlogodisnjeg nastupa pred beogradskom publikom?

Mariza: Beograd je jedno od mesta koje nikada neću zaboraviti, jer je publika zaista bila sjajna. Većina njih je verovatno prvi put slušala ovu vrstu muzike, ali sa takvom pažnjom i razumevanjem i mene i moje muzike. Sviđa mi se kada neko poseduje interesovanje i poštovanje prema drugoj kulturi, zato i želim da dođem ponovo.

B92: Da li znate da je Vaš poslednji album „Transparente“ najprodavanije strano izdanje u domaćim muzičkim prodavnicama i uopšte odakle odjednom tolika popularnost fado muzike?

Mariza: Stvarno?! Ne mogu da verujem, to je zaista veliko i divno iznenađenje. Ne znam čime bih mogla da objasnim toliki uspeh u svetu generalno. Možda je sebično, ali volim da naglasim da moj nastup unosi nešto lično i sigurna sam da je u pitanju moja interpretacija i kontakt sa publikom, a ne samo fado kao takav.

B92: Nazivaju Vas naslednicom Amalie Rodrigez?

Mariza: Amalia je jedinstvena, ona je bila, a i ostala neprikosnovena kraljica fado zvuka, sigurna sam da je neponovljiva i ne postoji zamena za nju. Naravno, tu vrstu poređenja doživljavam kao najveći mogući kompliment, ona je i neko od koga sam učila. Ipak, dosta smo različite, a i pripadamo različitom vremenu, pa mislim da su to ipak dva različita pristupa i stila.

B92: Učili ste da pevate fado na lisabonskim ulicama. Za mnoge je Portugal i dalje egzotična destinaciju u okviru Evrope. Da li je u Lisabonu i dalje moguce pronaći tu istu emociju i danas?

Mariza: Pa jeste, ukoliko znate prava mesta na koja treba otići. Ipak od mog prvog susreta sa fadom je prošlo 20 godina. Sam Lisabon i Portugal su se u međuvremenu dosta promenili. I mi pokušavamo da budemo moderni. Istovremeno nastojimo da očuvamo svoje korene i negde uspevamo, ali ako neko dolazi u Lisabon tragajući za onim senzibilitetom od pre, kada se sve dešavalo na ulici, mislim da će to teško pronaći. Tu emociju danas možete naći u raznim manje ili više profesionalnim tzv. fado kućama, ali da uzmete gitaru i pravite atmosferu na ulici, oko 2-3 sata noću...teško, sumnjam da je to više izvodljivo.

B92: Kako Vam se čine noviji „elitni“ pravci u okviru fado muzike, kao što je npr. Kuimbra fado?

Mariza: Fado koji ja pevam je pravi lisabonski fado, jer je Lisabon kolevka fada. Kasnije sa popularnošću, postaje mondenski i počinje da se izvodi po elitnim salonima. Tada je bogatiji sloj išao da se školuje u Kuimbru-univerzitetski grad, i tamo je nastao taj modifikovani fado, koji zvuči više kao serenada i zamišljeno je da se uz udvaranje peva ispod balkona. Probala sam da ubacim taj zvuk na svom drugom albumu, ali mi se nije svideo, to je ipak osmišljeno samo za muškarce, jer tada kad je nastao samo su se muškarci školovali.

B92: Mnogi fado doživljavaju kao tužnu muziku?

Mariza: Nije tužan, ljudi često misle da jeste, ali definitivno nije. Sama reč fado na latinskom znači sudbina i on je baziran na tom osećanju života, a život može biti tužan i veseo. Mi Portugalci imamo to neko čudno melanholično raspoloženje, ne znam tačno kako bih ga nazvala, kao neka srećna i lepa melanholija koja prija. Još uvek gajimo to osećanje, možda jer smo dugo živeli na moru, a možda i jer smo u suštini mala zemlja na samom kraju, mi kažemo na leđima Evrope. I Španija i more su veći od nas :) Dakle fado nije tuga, on je čežnja, melanholija, ljubomora, sreća, ljubav uzvraćena ili ne... sve što čini život. Inače tipična slika u portugalskim tavernama je da se svi zajedno okupe oko stola i pevaju, to baš ne deluje tužno, zar ne.

B92: Šta možemo da očekujemo od Vašeg koncerta u Sava Centru?

Mariza: Pre svega odličnu zabavu, kombinovaću pesme sa poslednjeg albuma „Transparente“ i novog, još neobjavljenog albuma, koji će se pojaviti do kraja godine.