Porast evropskih indeksa akcija

Porast je nastao pod uticajem talasa integracija i preuzimanja kompanija, kao i poskupljenja akcija u Aziji, gde su investitori pozdravili pad vrednosti jena, a ostali ravnodušni na rast kamatnih stopa u Kini.

Najavljene integracije u Evropi i SAD bile su glavni pokretač rasta panevropskog indeksa akcija FTS Eurofirst 300 za 0,9 odsto tokom prepodnevnog poslovanja.

Istovremeno je britanski indeks FTSE 100 bio u porastu pola procenta, francuski CAC 40 za 0,7 odsto, a nemački Daks za 0,9 odsto.

"Smatramo da će biti još mnogo sporazuma o integracijama i preuzimanjima, naročito u Velikoj Britaniji i Evropi," ocenio je investicioni savetnik Sitigrupa Džonatan Lič.

Lič je dodao da su finansijska sredstva, prema njegovom mišljenju, još uvek jeftina i da privatni akcijski fondovi raspolažu gotovinom od 300 milijardi dolara koju žele da ulože.

Nedavna rasprodaja akcija, praćena silaznom korekcijom cena, je pozitivan podsticaj da se neki poslovi zaključe i to po nešto nižoj ceni nego pre samo par meseci, dodao je Lič, zaključivši da je "to ogroman pokretač za tržišta" i da će "bar pružiti podršku akcijama".

Akcije nemačke turističke kompanije TUI su u prepodnevnom trgovanju skočile za više od 12 odsto na vest da je pristala da se integriše sa britanskom firmom Frst čojs holidejs (First Choice Holidays) i stvori najveću evropsku grupaciju u tom sektoru koja će ostvarivati prihod od oko 12 milijardi funti.

Francusko-španska duvanska kompanija Altadis zabeležila je skok svojih akcija za šest odsto po odbijanju ponude konkurentskog Imperijal tobaka, vredne 15 milijardi dolara, za preuzimanje, uz obrazloženje da je ponuđena cena preniska.

Rastu indeksa akcija doprinele su i banke. Akcije holandske banke ABN Amro u skoku su 7,7 odsto na glasine da je britanska Barklejz ponudila plan njihove integracije, dok su akcije nemačke Postbanke, najveće u zemlji za rad sa stanovništvom, skočile 2,7 odsto na vest da je u 2006. zabeležila rekordno visok profit zahvaljujući dobroj kreditnoj aktivnosti.

Tokijski indeks Nikei zaključen je u skoku 1,6 odsto, naročito zahvaljujući poskupljenju akcija izvoznih kompanija, kojima pogoduje niži kurs jena.

Na valutnim berzama juče je zabeležena nešto niža vrednost evra prema dolaru, a apresijacija obeju valuta prema japanskoj.

Evro je polovinom ponedeljka vredeo na Londonskoj berzi nešto ispod 1,33 dolara, 1,61 švajcarski franak i 156 japanskih jena.

U očekivanju odluka američke Uprave federalnih rezervi i Banke Japana o kamatama kasnije ove nedelje, prinos na desetogodišnje obveznice iz zone evra porastao je 1,6 baznih poena na 3,919 odsto.

Premda ekonomisti ne očekuju promenu ni američkih ni japanskih kamata u ovom trenutku, s pažnjom iščekuju nagoveštaje labavljenja američke monetarne politike kasnije ove godine.