Srbija mora da se probudi

Posle povratka iz Crne Gore, u kojoj je vodio posmatračku misiju Evropskog parlamenta, slovenački poslanik u toj instituciji i predsednik najveće slovenačke opozicione stranke, Jelko Kacin koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za napredak SCG ka EU, za B92 je ponovo pohvalio odlično izveden referendum, ocenivši da je bio skoro "skandinavski dosadan".

Kako gledate na "Solanin projekat državne zajednice", kako ga  i sami nazivate?

Tri godine i nešto su Srbija i Crna Gora bile zamrznute u državnoj zajednici, koja ne funkcioniše. To su dve ekonomije sa različitim valutama, sa različitim poreskim stopama, sa različitim dažbinama, jedna od njih je već preuzela mehanizme koji se upotrebljavaju u EU, druga nije, govorim o carini i carinjenju i zato je to projekat koji je bio privremene naravi. Sa 55 odsto uspostavljen je presedan, koji će od danas važiti za sve države koje bi želele postati nezavisne, unutar EU, a one koje bi mogle o tome razmišljati su znatno veće od Crne Gore.

Preuzeta je dosta velika odgovornost za takve odluke?

Treba odgovoriti na to ko je preuzeo tu odgovornost i doneo te odluke. Predlog gospodina Lajčaka je bio predlog gospodina Solane. Kada je bio prihvaćen sa obe strane u Crnoj Gori suverenista i unionista,  Solana se pobrinuo da obezbedi pokriće Samita za generalne i spoljne poslove. Na taj način jedna od evropskih institucija je, na neki način, pokrila Solanu u njegovim ambicijama, dok Evropski parlament nikada, nikada nije doneo, niti potvrdjivao takve odluke. Iako je predsednik Evropske komisije, Borel na neki način pokrio Solanu, mislim da takvo istrčavanje nije dobro za EU i da je danas svima, onako mnogo, mnogo lakše kada je taj rezultat 55,5 odsto postignut, jer da to nije tako, ja sam duboko ubedjen da bi prva i najveća žrtva tog neuspeha bila Srbija, a ne Crna Gora.

Vi ste nedavno rekli i da Srbija treba da se probudi?

Svakako...znate prošlo je šesnaest godina i ako pogledate okruženje Srbije u ovom momentu, vidite da je Mađarska postala članica EU, da će Rumunija i Bugarska to uskoro postati, da Hrvatska vodi pregovore o ulasku u EU, da je Makedonija kandidat, fali samo datum početka, a dobiće ga posle izbora na jesen. BiH, mada je pregovore počela kasnije, pregovara o stabilizaciji i asocijaciji, a verovatno će Crna Gora uskoro biti odmrznuta ponovo, te inicirati i produžiti pregovore od ovog stepena do kog se došlo u paketu sa Srbijom, dok je Srbija u ovom momentu, kao i Crna Gora, zamrznuta. To je okruženje. Okruženje je i Kosovo, koje uopšte i nema status, a područje  bez statusa ne može biti član EU.

I ako sada pogledate da ponovo kreću pregovori o budućem statusu Kosova, ja mislim da je nepravedno prema Srbiji i srpskom stanovništvu, i neodgovorno od strane srpske politike da  Srbija ostane neka crna rupa ili siva zona unutar dinamičnog procesa, koji se sada događa u zapadno Balkanskom prostoru.

Kada se pogledaju sledeća činjenice može se zaključiti da se praktično Srbiji nudi da krene brže prema EU: 1.1.2007. godine Slovenija ulazi u evro područje, preuzima evro, da bi godinu dana kasnije bila predsedavajuća EU, kao prva od novih članica. I ako je to tako, želeli mi ili ne, ali mi to želimo - pitanje zapadnog Balkana će biti postavljeno na dnevni red, kao jedan od naših prioriteta. I ako mi do tog perioda, a do tada ima godinu i po dana, ne budemo probudili Srbiju, ona će ponovo izgubiti istorijsku šansu da uradi nešto za sebe, za sve susede, za ceo zapadni Balkan, uključujući i nas, ali i za celu EU. Jer prosto je neverovatno da su sve države zapadnog Balkana u EU, Turska u pregovorima, a da Srbije uopšte nema na toj slici.

Da li Vi mislite da postoji mogućnost da se Srbiji desi hrvatski scenario, znači da ako premijer Koštunica, kao što je učinio premijer Sanader, Karli del Ponte ponudi čvrste dokaze da Srbija čini sve da nađe Mladića, da li postoji  verovatnoća da se pregovori o EU odmrznu, kao što su odmrznuti Hrvatskoj, a da Mladić bude uhvaćen kasnije, kao i Gotovina?

To je pitanje za Karlu del Ponte, nije za mene, ja nisam tužilac, ja sam izvestilac, a nemam šta da izveštavam. Ja samo mogu da ustanovim da je Srbija sama dala obećanje, da je sama odlučila o datumu, da je sama zamolila za produžetak i dobila ga i da nije ispunila obećanja, koja je dala sebi. Sve dok Srbija ne bude shvatila da ono što mora da odradi, mora da odradi za sebe, radi sebe, radi sposobnosti da vidi realnu sliku svog lica u ogledalu, a ne da razbije ogledalo koje joj se nudi uvek kad ugleda sebe i da tvrdi da slika nije prava, e dotle Srbija neće biti spremna za suočavanje sa realnosti. Još uvek će živeti u mitologiji, a mi sa mitologijom ne možemo da vodimo pregovore, a kamoli da ispunjavamo obaveze, koje su stvar prava i međusobnog poštovanja.