"Pljačka za podizanje morala“

Bivši pripadnik Posebnih jedinica policije svedočio je i o razgovoru svojih nadređenih oficira, u kojem jedan od njih savetuje drugog da policiji dozvoli da pljačkaju "jer će to pozitivno uticati na njihov moral". Ubistva, pljačke, proterivanja, silovanja i paljenja kuća kosovskih Albanca su počela u leto 1998. godine - suština je današnjeg iskaza zaštićenog svedoka K-79.

Svedočeći pod merama zaštite lika i izmene glasa, on je, na suđenju šestorici srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu pred Haškim tribunalom, opisao kretanje svog odreda PJP (Posebnih jedinica policije) od jula 1998. do aprila 1999. godine i sve zločine koje su za to vreme počinili.

Njegova jedinica je, kako kaže, već u septembru 1998. godine u više navrata išla u akcije čišćenja OVK iz kosovskih sela.

Prvi zločin koji je opisao je ubistvo tri Albanca i dve Albanke u selu Bajgora, nadomak Kosovske Mitrovice, u čijoj su kući policajci pronašli jednu pušku.

Muškarci su odmah izvedeni i ubijeni hicima u glavu, mlađa žene je silovana, a onda su obe streljane. 

Zatim su, u istom selu, pripadnici njegovog odreda ubili ženu i mentalno obolelog dečaka, a pri povratku u bazu u Orahovcu iz automobila, koji je pokušao da obiđe policijsku kolonu, izvučena su dva mladića i na licu mesta pogubljena.

Svedok je opisao i "bliske susrete" njegove jedinice sa albanskim izbeglicama na području Drenice.

Kaže da su policajci pljačkali muškarce i žene iz kolona i "zaradu" delili sa komandirom policijske čete kojoj je svedok pripadao.

Po povratku u bazu, isti komandir je, prema svedoku, doterao tri kamiona puna opljačkanih televizora i bele tehnike.

Tvrdi da je nakon početka NATO-intervencije prisustvovao razgovoru svojih nadređenih, u kojem je komandant odreda savetovao komandira čete da dozvoli svojim policajcima da pljačkaju "jer će to pozitivno uticati na njihov moral".

Kada je bombardovanje počelo, komandir je naredio da se svi Albanci iz sela Ljubidža proteraju ka obližnjem Prizrenu.

"Išli smo od kuće do kuće i proterivali ljude, izbeglička kolona na putu Suva Reka – Prizren bila je dugačka 30 kilometara", rekao je svedok.

Svedočio je i da je paljenje kuća proteranih Albanaca bilo uobičajeno, a da je jednom prilikom čuo svog komandira da izdaje takvo naređenje.

U izjavi koju je prošle godine dao istražiteljima tužilaštva svedok je rekao da su njegovi nadređeni odlazili u Prištinu gde su dobijali naređenja od tadašnjeg šefa Štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića, danas jednog od šestorice optuženih za kosovske zločine.

Pred sudom je, međutim, korigovao svoju izjavu, rekavši da je komandant njegovog odreda odlazio na sastanke u Prizren sa komandantom PJP Obradom Stevanovićem, a da ne zna ništa o sastancima sa Lukićem.

Branioci šestorice optuženih su tokom svedočenja K-79 uložili niz prigovora zbog "nerelevantnosti" iskaza svedoka koji, po njihovom mišljenju, "izlaze iz okvira optužnice."

Tužilac je pojasnio da su delovi svedočenja koji nisu u vezi sa navodima optužnice u funkciji pojašnjenja obrasca po kojem su vršeni zločini na Kosovu, posle čega je sudsko veće reklo da će o prihvatljivosti iskaza insajdera iz PJP odlučiti na kraju svedočenja.