Mekši režim za strane visokoškolske diplome

Nostrifikacija visokoškolskih diploma i ekvivalencija stranih školskih isprava kakva sada postoji u Srbiji vrlo je stroga i tvrda jer podrazumeva pravo onoga ko obavlja nostrifikaciju i ekvivalenciju (izjednačavanje, upodobljavanje) diploma da propiše i polaganje dopunskih ispita da bi se u svemu izjednačila prava nosioca naših i stranih diploma, što, naravno, izaziva nezadovoljstvo mnogih. Međutim, nostrifikacija i ekvivalencija uskoro neće više “stanovati” u Srbiji, jer novim, reformskim, zakonom o visokom školstvu, čije se usvajanje uskoro očekuje, uvodimo priznavanje i vrednovanje visokoškolskih isprava, što je mnogo mekša kategorija od nostrifikacije i izjednačavanja. Za ovakav potez Srbija se praktično opredelila već svojim uključivanjem u proces evropskih obrazovnih integracija, a kao država imamo i vrlo konkretne obaveze po osnovu Lisabonske konvencije i Bolonjske deklaracije. Lisabonska konvencija podrazumeva upravo priznavanje kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope kako bi se omogućila veća mobilnost ljudi, lakši pristup obrazovnim resursima zemalja potpisnica konvencije da bi se nastavilo obrazovanje. Takođe je predviđeno da zemlje omoguće priznavanje završenih studija , sertifikata, diploma i zvanja stečenih u drugoj zemlji evropskog regiona.

Nostrifikacija stranih visokoškolskih diploma dosad je bila u nadležnosti fakulteta ili univerziteta, u slučajevima gde je bila potrebna nostrifikacija diplome studijskog programa kakav (isti ili sličan) nije postojao na visokim školama u Srbiji. U Predlogu novog zakona o visokom obrazovanju dva člana regulišu priznavanje stranih visokoškolskih isprava i vrednovanje stranih studijskih programa. Predviđeno je da to rade univerziteti kao samostalne visokoškolske ustanove, a ne fakulteti kao visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta.

- Kod nas su se na fakultetima ili univerzitetu, po još uvek važećem Zakonu o univerzitetu, diplome nostrifikovale, a to znači izjednačavali smo stranu ispravu s našom u pogledu prava na nastavljanje školovanja i prava na zapošljavanje, a imalac nostrifikovane diplome, odnosno javne isprave, imao je apsolutno ista prava kao da je imao i diplomu nekog našeg fakulteta, dakle domaću ispravu - kaže za “Dnevnik” šef Službe osnovnih delatnosti Univerziteta u Novom Sadu diplomirani pravnik Smilja Lalić.- Sad bi trebalo praviti razliku da li se radi o akademskom priznavanju diplome, što je nesumnjivo nadležnost ili univerziteta ili lica zaposlenih na univerzitetu, ili se radi o priznavanju kvalifikacija radi ostvarivanja prava na zapošljavanje. To su dva različita prava. Teško je uspostaviti sistem priznavanja profesionalnih kvalifikacija jer bi to zahtevalo drugačiji prilaz i postupak. I naša nacionalna nomenklatura zanimanja morala bi da pretrpi značajne promene, jer sada sadrži oko 3.500 zanimanja, a neke evropske zemlje imaju svega dvestotinak! Imamo daleko više zanimanja od onog što se priznaje u okvirima Evropske unije, gde su za profesionalna zanimanja propisana vrsta i nivo obrazovanja radi obavljanja određenih poslova.

Sadašnjem sistemu nostrifikacije jako je zamerano što fakulteti, recimo, nisu postupali po odredbama Zakona o upravnom postupku, jer se postupak nostrifikacije svodi na postupke iz upravnog prava, pa se događalo da su rokovi često bili probijani, neretko su utvrđivani nerealni materijalni troškovi nostrifikacije (cena nostrifikacije diplome sada se razlikuje od fakulteta do fakulteta, pa na nekima ta cifra ide i do čak 60.000 dinara). Što je najgore, dolazilo je i do dupliranja postupaka jer nije postojala jedinstvena evidencija, pa je ista stranka pokušavala na više mesta da ostvari pravo.

Često se događalo da se stranke pojave sa stranim visokoškolskim diplomama sa stručnim nazivom koji je davao pravo na dupla zanimanja, recimo kombinacija: pedagogija i geografija ili matematika. Ako stranka podnese zahtev fakultetu koji ima jedan od ovih programa, recimo matematiku, taj fakultet može da izvrši nostrifikaciju samo dela programa, onog za koji je taj fakultet matičan, a onaj drugi deo se ne priznaje. Ako se, pak dogodi da je naš studijski program, recimo iz pedagogije, znatno drugačiji od pedagoškog programa stranog fakulteta čiju diplomu stranka ima, onda ta osoba mora polagati značajnu razliku, odnosno više dopunskih ispita kako bi se upodobila ta dva studijska programa i mogla da nostrifikuje diploma.

- Stranke koje su imale takvih problema dolazile su zato na Univerzitet jer smo mi mogli da priznamo takav program studija koji je završen u stranoj državi. Pošto mi nismo mogli da upodobimo stručni naziv, jer smo morali da se pridržavamo našeg Zakona o stručnim nazivima, koji je donet davne 1974. godine i apsolutno ne odgovara ovom vremenu, mi smo tada priznavali onaj stručni naziv koji nam stranka donese iz inostranstva. Tako smo, kada se radi o takozvanim duplim zanimanjima, na Univerzitetu u Novom Sadu u neku ruku već uveli postupak priznavanja diploma, a ne nostrifikacije i ekvivalencije, jer nostrifikacija podrazumeva i nivo, i vrstu i stručni naziv koji zvanično važi u našoj državi. Priznavanje diplome u smislu novog zakona o visokom obrazovanju, međutim, podrazumeva prepoznavanje istih vrednosti i davanje prava koje su ljudi diplomiranjem stekli u nekoj drugoj zemlji. Mi ćemo, dakle, potvrđivati stručni naziv odnosno kvalifikaciju iz strane zemlje, a što mi nemamo to profesionalno zanimanje u našoj nomenklaturi i što se ono neće naći ni u konkursima za zapošljavanje može čoveku stvoriti probleme. Međutim, stranki sigurno više odgovara da dobije širi stručni naziv za dva zanimanja ili za korpus zanimanja koje ima pravo da obavlja u stranoj državi, pa i kod nas ako poslodavac proceni da mu odgovaraju stručne kvalifikacije te osobe - objašnjava naša sagovornica.

Država će, ako se usvoji ovaj predlog zakona o visokom obrazovanju, ipak imati određene funkcije u postupku priznavanja visokoškolskih diploma jer će Ministarstvo prosvete imati i ulogu nacionalne informativne agencije koja će imati bazu podataka o svim akreditovanim visokoškolskim ustanovama i programima u inostranstvu i o sistemima obrazovanja. Zahtevi za priznavanje stranih visokoškolskih isprava podnosiće se univerzitetu, nadležne službe univerziteta će od Ministarstva prosvete tražiti potvrdu da li je diplomu izdala akreditovana ustanova, kakvu je javnu ispravu ta ustanova izdala, može li se ona priznati ili ne. Kada dobije odgovore iz Ministarstva univerzitet će formirati komisiju od stručnjaka sa odgovarajućeg fakulteta koja će doneti odluku o priznavanju javne isprave.

- Rok u kojem bi trebalo da se obavi postupak priznavanja diplome nije utvrđen zakonom o visokom obrazovanju već se verovatno oslanja na rokove iz Zakona o upravnom postupku, ali bi trebalo da težimo da u roku od najviše četiri meseca, koliko je ustanovila Lisabonska konvencija, bude završen svaki postupak priznavanja diplome - smatra Smilja Lalić.
- Jako značajan u postupku priznavanja diplome biće i dodatak diplomi (Diploma Suppliment ) iz kojeg će moći da se dobiju podaci o ustanovi, njenoj akreditaciji, o studijskom programu, o samom licu koje je diplomu steklo, stepenu opterećenja (ECTS bodovi)... Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu već prošle godine uveo je takav dodatak diplomi sa svim elementima koje on treba da sadrži.

Uz sve već rečeno treba dodati da potencijalne stranke koje će tražiti priznavanje i vrednovanje stranih visokoškolskih isprava mogu biti državljani SCG koji su završili studije, magistrirali ili doktorirali u inostranstvu, stranci koji imaju interes za priznavanje diplome u našoj zemlji, ali i naši državljani koji završe studijski program stranih obrazovnih institucija koje postoje u našoj zemlji.