Melatoninski snovi

Ljudi koji meditiraju odavno znaju da takva praksa ima pozitivne efekte na zdravlje, među kojima pre svega poboljšanu energiju i smirenost uma. Nova istraživanja pokazuju i da meditacija povećava nivo melatonina, hormona koji jača imuni sistem, obezbeđuje dubok i miran san, usporava oštećenje ćelija i starenje, poboljšava energiju i čak može da zaustavi rast ćelija raka.

Melatonin stvara žlezda u mozgu pod imenom epifiza. Filozof Rene Dekart govorio je da je ova sićušna žlezda "srce duše". U indijskoj duhovnoj tradiciji tehnike meditacije su se koristile za usmeravanje protoka energije ka sedam energetskih centara u telu, na indijskom "čakre". Tako se selektivno aktiviraju ili usporavaju žlezde koje su sa njima povezane. Epifiza odgovara čakri koja se nalazi u vrhu glave i za koju se veruje da stvara osećaj sreće.

Veza između melatonina i meditacije prvi put je naučno potvrđena 1995. tokom Programa za opuštanje i smanjenje stresa na Medicinskom centru univerziteta Masačusets. Kako se melatonin uglavnom proizvodi noću, uzimani su uzorci noćne mokraće i testirani na 6-sulphatoxymelatonin, za koji se smatra da precizno odražava nivo melatonina u krvi.

Istraživači su utvrdili da su žene koje su meditirale imale znatno viši nivo melatonina u odnosu na žene koje nisu.

Nedavna studija objavljena u biltenu bio-psihologije potvrdila je ovo otkriće. Istraživači su utvrdili da meditacija pre spavanja povećava nivo melatonina tokom noći. Povećanje melatonina nije primećeno kod osoba koje ne meditiraju. Zaključak je da je redovno meditiranje potrebno telu.

Kako meditirati

Navešćemo dve tehnike meditacije koje su korišćene u gore navedenim istraživanjima. Da biste postigli maksimum, pokušajte da pre spavanja meditirate od dvadeset minuta do pola sata. Izaberite tehniku koja vam najbolje leži.

Metod 1 – Budite svesni

1. Nađite tiho i udobno mesto. Sedite u stolicu ili na pod, a glavu, vrat i leđa ispravite, ali nemojte ih ukrutiti. Pokušajte da ne mislite ni o prošlosti ni o budućnosti, već ostanite u sadašnjosti.

2. Budite svesni svog disanja, fokusirajte se na osećaj kretanja vazduha kroz telo dok dišete. Osetite kako vam se stomak diže i spušta, kako vazduh ulazi kroz nozdrve i izlazi kroz usta. Obratite pažnju kako je svaki uzdah različit.

3. Obratite pažnju kako misli dolaze i odlaze, bilo da je to briga, strah, anksioznost ili nada. Kada vam misli naviru, nemojte ih ignorisati ili potiskivati, već ih jednostavno konstatujte, ostanite mirni i koristite disanje kao oslonac.

4. Ako shvatite da se zanosite u mislima, obratite pažnju kuda se uputio vaš um, bez rasuđivanja, i jednostavno se vratite svom disanju. Upamtite, nemojte bit strogi prema sebi ako se to desi.

5. Pred kraj meditiranja, sedite minut ili dva, i polako postanite svesti gde se nalazite. Ustajte postepeno.

Metod 2 –Fizički refleks relaksacije

1. Nađite tiho mesto i sedite u komforan položaj. Pokušajte da opustite mišiće.

2. Izaberite reč ili rečenicu koja ima za vas ima naročito značenje i čini da se osećate mirno. Ili pokušajte s rečima "Ham Sah", što je mantra na Sanskritu koja znači "To sam ja".

3. Dok udišete, lagano ispuštajte zvuk "haaah" kao da tonete u toplu kupku. Dok izdišete, lagano ispuštajte zvuk "saah", koji zvuči kao uzdah.

4. Dišite lagano i prirodno. Udišite kroz nos i svaki put zastanite na par sekundi. Izdišite kroz usta, i tu zastanite na sekund, dva.

5. Nemojte brinuti o tome da li ovu vežbu radite dobro ili ne, i nemojte se osećati loše ako vam se mešaju misli i osećanja. Jednostavno sebi recite "pa dobro" i vratite se disanju.

6. Pred kraj nastavite da budete svesni svog disanja, i lagano sedite. Postanite svesni gde se nalazite, lagano otvorite oči i postepeno ustajte.

Reference

1. Benson H. The Relaxation Response. Mind/Body Medicine, izdanja Goleman D, Gurin J. New York 1993. Consumer Reports Books, 233-257.

2. Domar AD, Dreher H. Healing Mind, Healthy Woman. New York 1996. Henry Holt and Company, 55-65.

3. Kabat-Zinn J. Mindfulness Meditation:Health benefits of an ancient Buddhist practice. Mind/Body Medicine, izdanja Goleman D, Gurin J. New York

1993. Consumer Reports Books, 259-275.

4. Leskowitz E, Seasonal Affective Disorder and the Yoga Paradigm: A reconsideration of the role of the pineal gland. Medical Hypotheses 33;1990;155-158.

5. Massion AO, Teas J, Hebert JR, Wertheimer MD, Kabat-Zinn J. Meditation, melatonin and breast/prostate cancer: Hypothesis and Preliminary Data. Medical Hypotheses 44 (1995) 39-46

6. Tooley GA, Armstrong SM, Norman TR, Sali A. Acute increases in night-time plasma melatonin levels following a period of meditation. Biological

Psychology 53 (2000) 69-78.