Ko je ubio Duška Jovanovića?

Policija sumnja da su na Jovanovića pucali Vuk Vulević iz Berana i Armin Osmanagić iz Bara ali protiv njih nema materijalnih dokaza za podizanje optužnice. Vulević i Osmanagić su nestali čim su neimenovani policijski funckioneri rekli crnogorskim medijima da se sumnja da su njih dvojica pucali na Jovanovića u noći između 28. i 29. maja 2004.

Policija nikada nije zvanično obavestila javnost o sumnjama koje ima protiv njih dvojice, ali su ministar policije Dragan Durović i njegov pomoćnik za javnu bezbednost Mića Orlandić pojedinim medijima potvrdili da se za njima traga.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore ne želi da saopšti da li zna gde bi Vulević i Osmanagić mogli da se kriju, niti da li se vodi istraga protiv funkcionera policije koji su medijima otkrili imena osumnjičenih nakon čega su obojica nestala.

Na najnovijem ročištu u drugoj nedelji februara u sudnici se nisu pojavili svedoci koji je trebalo da govore o Mandićevom alibiju. Sudija Radovan Mandić je zato naložio njihovo privođenje, kao i privođenje očevica ubistva - direktora Crnogorskog narodnog pozorišta Branislava Mićunovića. Suđenje se nastavlja 28. i 29. marta.

Prijatelji i rodbina ubijenog Duška Jovanovića nezadovoljni su tempom suđenja. Jovanovićev brat Miodrag rekao je izveštaču novinske agencije Beta da se suđenje "razvodnjava iz ko zna kojih razloga, bez obzira što sudija profesionalno vodi slučaj".

Suđenje je počelo 22. novembra, nakon što je Mandić optužen da je saizvršilac u unapred planiranom ubistvu. Optužnica ga tereti i za pokušaj ubistva Jovanovićevog telohranitelja Milorada Mirovića i otmicu bivšeg poslovnog partnera Miodraga Nikolića. Otmica je policiji prijavljena samo mesec dana pre podizanja optužnice protiv Mandića, iako je reč o događaju s početka 2002.godine. Vulević i Osmanagić se ne pominju ni u optužnici protiv Mandića.

Damir Mandić na suđenje dolazi u istom crnom odelu i neuredne kose. Kada ga uvedu u sudsku salu, on ne gleda u svoju ili Jovanovićevu porodicu. Nije reagovao ni kada mu je majka ubijenog dobacila "da će mu oči izvaditi", i da njen sin "nije poginuo od čoveka".

Mandić se jedino na samom početku suđenja bratu ubijenog novinara Miodragu Jovanoviću zakleo da je "bio daleko od mesta ubistva". Optuženi je naveo da je u vreme ubistva obilazio podgoričke diskoteke, kao i da je oko ponoći, kada se ono desilo, devojci kupovao čokoladu u dragstoru koji se ne nalazi u neposrednoj blizini redakcije "Dana" ispred koje je Jovanović likvidiran.

Porodica Jovanovića svedočila je da je on pre ubistva praćen, da mu je prećeno ubistvom, te da mu je bivši ministar policije Andrija Jovićević jednom prilikom spasao život. Jovanovićev brat Miodrag rekao je da je moguće da su ubice imale pomagača među bliskim saradnicima njegovog brata.

Miodrag Jovanović je agenciji Beta početkom februara rekao da bi verovatno "završio kao brat ako bi izneo činjenice" kojima raspolaže. Dodao je da je porodici "jasno" ko je ubio Jovanovića. "Kad se otkriju stvarni vlasnici privatnog preduzeća 'Asi', kad se na sud izvedu oni koji su ga batinali, biće poznate i ubice", rekao je Miodrag Jovanović na svedočenju.

"Asi" je preduzeće preko koga je crnogorska vlast, prema optužbama opozicije, navodno obavljala nezakonite poslove.

Jovanović je često u javnim nastupima, dok je bio poslanik opozicione Socijalističke narodne patije, pominjao to preduzeće. On je 2000. godine pretučen ispred svoje zgrade, što su on i SNP tada doveli u vezu sa otpužbama na račun nelegalnih poslova crnogorske vlasti. Za taj napad je osumnjičen jedan pripadnik specijalnih policijskih snaga, ali je zasad nepoznato da li je protiv njega podignuta optužnica.

Damira Mandića je u svedočenju jedino pomenuo Jovanovićev zet Vladan Pavićević koji radi u zatvoru u Spužu. Naveo je da je Mandić sa dvojicom agenata crnogorske Službe državne bezbednosti svojevremeno obilazio Vuka Vulevića u Spužu, kao i da je tom prilikom pokazivao policijsku legitimaciju. Mandić je na suđenju rekao da je bio pripadnik rezervnog sastava crnogorske policije.

Vulević, Osmanagić i Mandić su bili prijatelji, a "Dan" je nedavno objavio faksimil razglednice iz Sspanije, koju su njih dvojica navodno poslali Mandiću u zatvor. Na razglednici je pisalo:"Izdrži još malo".

Na početku suđenja, Mandić je optužio načelnika Centra bezbednosti Podgorica Milana Vujanovića da mu je nudio oslobađanje od optužbi ako kaže da je Vulević ubica. Vulević je krajem decembra 2004. godine dospeo u žižu javnosti zbog još jednog slučaja - plenidbe oko 200 kilograma kokaina koji je preko njegove firme u bitumenu uvezen u Crnu Goru iz Venecuele.

Otac Vuka Vulevića, Radovan, živi u Beranama. On je agenciji Beta rekao da njegov sin nije ubica i da nije švercovao drogu."Nakon ubistva, on je 10 dana bio ovde u kući, a onda su ga proglasili ubicom. Pobegao je jer smo se uplašili da će ga ubiti. Sad jedino čujem da je živ i zdrav, ali nemamo mogućnosti da se čujemo zbog prisluškivanja", ispričao je Radovan Vulević.

Na pitanje zašto je njegov sin pobegao ako je nevin, Vulević je rekao da je "sve trebalo da se svali na njega"."On se družio sa Damirom, a eto njemu sude iako ja ne znam da li je on umešan u to", odgovorio je Radovan Vulević.

On je rekao da nije tačno da je njegov sin radio neke "prljave" poslove za državu. Prema njegovim navodima, zajedno sa Vuksanom Cemovićem, koji je u decembru uhapšen zbog šverca kokaina, njegov sin Vuk je uvozio kafu, ali je većinu poslova u njihovoj zajedničkoj firmi obavljao Cemović.

"Ja nemam nikakvih problema sa policijom, niti me uznemiravaju. Ne raspituju se za mog sina, mislim da nemaju razloga za to. Dolazili su prva dva dana, nakon što su novine objavile da je moj sin navodno kriv i više nikad", rekao je Radovan Vulević.

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Djurović i njegov pomoćnik za javnu bezbednost Mićo Orlandić izjavili su početkom septembra 2004. godine da policija traga za Vulevićem i Osmanagićem.

"Motive i imena eventualnih naručioca ubice će otkriti pred pravosudnim organima. Vulević i Osmanagić su višestruki izvršioci krivičnih dela i potražuju se ne samo zbog ubistva", rekao je Orlandić u septembru 2004. godine.