Poslednji voz za Evropu

Od saradnje sa Hagom zavisi da li će ova zemlja ubrzano krenuti ka Uniji

– Ukoliko Srbija do proleća dobije pozitivnu studiju izvodljivosti za priključivanje Evropskoj uniji, ovo će biti rekordna godina po iznosu stranih ulaganja još od 2000. Već u prvom kvartalu očekujemo oko 600 miliona dolara stranih investicija, a do kraja godine one bi mogle dostići iznos od 1,5 do dve milijarde dolara. Ubrzanje našeg puta ka Evropskoj uniji ujedno će značiti da je i nivo političkog rizika u Srbiji daleko manji, što će navesti investitore koji danas oklevaju da svoj novac ulože u daleko većem obimu. Naravno, bila bi potpuno obrnuta situacija ako se to ne bi dogodilo – kaže Mlađan Dinkić, ministar finansija u vladi Srbije, u intervjuu za „Politiku”.

Šta je glavna prepreka za pozitivnu ocenu za studiju izvodljivosti? Nesaradnja sa Hagom, ili nešto drugo?

– Nesaradnja sa Hagom je u ovom trenutku jedini faktor koji ugrožava pozitivnu ocenu studije izvodljivosti. Do kraja marta će sve biti potpuno jasno, a odluka EU će zavisiti isključivo od naše saradnje sa Haškim tribunalom. Drugih prepreka nema, jer smo ekonomske i institucionalne uslove već ispunili. U tom smislu, izuzetno je važna odluka generala Lazarevića da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu. Tim činom on je zadužio Srbiju i to se mora ceniti. Očekujem da će njegov primer u narednim danima slediti i ostali generali, a vlada će učiniti sve da omogući njihovo puštanje na slobodu do početka suđenja, da pomogne njihovu odbranu i materijalno obezbedi njihove porodice.

Ovu vladu još od izbora neko svakodnevno smenjuje. Možete li joj proreći vek trajanja?

– Mi radimo svoj posao, a opozicija svoj. Pošto je ova vlada formirana kao manjinska, od nje i nisu očekivani veliki rezultati, što nam je pružilo značajan manevarski prostor da radimo rasterećeno i postignemo uspehe koji će se tek naknadno komentarisati. Mnogi analitičari su bili zbunjeni kada je objavljeno da je prošlogodišnja industrijska proizvodnja bila za oko sedam posto veća u odnosu na prethodnu godinu, a da je istovremeno ostvaren privredni rast od preko osam posto, najveći u poslednjih 25 godina. Niko nije verovao da ćemo uspeti za samo šest meseci da skrešemo budžetski deficit sa četiri posto bruto društvenog proizvoda na samo 1,7 procenata. To je bilo čak i iznad plana koji smo dogovorili sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Šansa ove vlade je upravo u tome što nije opterećena dužinom opstanka i siguran sam da što budemo imali više pozitivnih rezultata i sama opozicija će imati sve više teškoća da objasni razloge za njeno obaranje. Ukoliko do kraja marta uspemo da pokrenemo ubrzani proces pristupanja EU, ne vidim ni jednu ozbiljnu prepreku da vlada ne odradi pun mandat do proleća 2008. godine. Mnogi salonski analitičari i jalovi teoretičari ne mogu da zamisle da će Srbiju u EU uvesti vlada u kojoj su Koštunica i Velja Ilić, kao što niko nije verovao da će HDZ uvesti Hrvatsku u EU, ali upravo će se to dogoditi. Naravno, uz nesebičnu pomoć nas iz G17 plus.

Problemi postoje, međutim, u samoj vladi, a to je, ponavljam, nesaradnja sa Haškim tribunalom?

– Tu prepreku moramo da preskočimo, tu apsolutno nema nikakve alternative. Preduslov za rad G17 plus u bilo kojoj vladi jeste brže kretanje ka Evropskoj uniji, koje istovremeno znači i modernizaciju društva i ekonomski napredak. Konsenzus u vladi oko neophodnosti tog puta je potpun, ali pojedinci i stranke se razlikuju u brzini donošenja odluka. Konačno, kucnuo je čas kada su bukvalno svi shvatili da za rešavanje haškog problema više nema vremena za čekanje. Još uvek postoje šanse da u naredna dva meseca uhvatimo poslednji voz koji bi nas u EU uveo u istoj kompoziciji kao i Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, možda već u toku ove decenije.

Prodajom Jubanke grčkoj Alfa banci popunili ste deficit u budžetu?

– Ovaj tender je izuzetno dobro prošao, jer je Alfa banka dala izuzetno dobru cenu od 152 miliona evra za 89 odsto kapitala Jubanke, što je 50 odsto iznad knjigovodstvene vrednosti kapitala banke. Uz to ide i odličan socijalni program. S druge strane, država je ostvarila budžetski prihod od preko 12 milijardi dinara i time već u januaru potpuno zatvorila celokupni ovogodišnji budžetski deficit koji je planiran u iznosu od 20,5 milijardi dinara. Imam u vidu i činjenicu da smo u ovu godinu preneli budžetsku rezervu od osam milijardi dinara iz prethodne godine.

Na dnevni red bi trebalo, konačno, da stigne i restrukturisanje javnih preduzeća. Da li ste spremni i za tu operaciju?

– U vođenju ekonomske politike u ovoj godini planiramo da rešimo četiri važna pitanja: da značajno ubrzamo privatizaciju društvenih preduzeća, otpočnemo restrukturisanje javnih preduzeća, vodimo odgovornu i čvrstu politiku plata u javnom sektoru i smanjimo unutrašnju zaduženost države. Na listi za ubrzanu privatizaciju se nalazi 60 društvenih preduzeća, bivših giganata. Naš plan je da se u ovoj godini, na tenderu, privatizuje više od polovine. Drugi izazov je restrukturisanje javnih preduzeća, u kojima već godinama postoje značajni otpori za bilo kakve promene. Preduzeća u kojima je restrukturisanje najnužnije jesu EPS i Železnica, u kojima smo započeli razgovore sa sindikatima i menadžmentom i čini mi se da smo na dobrom putu da postignemo dogovor. Sindikati iz ova dva preduzeća su dali svoje predloge socijalnih programa koji su, umnogome, prihvatljivi i za vladu Srbije. Rast mase plata u javnim preduzećima u ovoj godini je limitiran na sedam odsto i tu nećemo dozvoliti nikakvo probijanje, jer bi to dalo podstrek inflaciji.

Ukoliko ostvarite sve što ste planirali, može li se očekivati i rebalans budžeta?

– Naš prevashodni zadatak u ovoj godini je da imamo nižu inflaciju nego u 2004. uz istovremeno održavanje visoke stope privrednog rasta. Očekujemo da će dinar u ovoj godini biti daleko stabilniji nego u prethodnoj. Sa druge strane, ne smemo ni za jedan dinar da probijemo masu plata koja je predviđena u javnom sektoru. Te politike ćemo se čvrsto držati čak i po cenu štrajkova, jer ako bi se to probilo, ponovo bi se rasplamsala inflacija, što bi dovelo do novih zahteva za povećanje plata, čime bismo ušli u začaranu inflatornu spiralu. Ja to svakako neću dozvoliti. Ko god bude bio nezadovoljan visinom plate u javnom sektoru, neka posao traži u privatnom sektoru. Tamo nema nikakvih ograničenja, ali privatnici sigurno nikada neće isplatiti više nego što je stvarno zarađeno.

Pošto očekujemo solidnu finansijsku situaciju u budžetu, već nakon šest meseci moglo bi doći do njegovog rebalansa, kojim bi se povećala sredstva za investicije, za stimulisanje izvoza i omogućila veća izdvajanja za kulturu, sport... Razmišljamo i o mogućnosti za dalje smanjenje nekih poreza, na prvom mestu poreza na plate, kao i o potpunom ukidanju doprinosa na autorske honorare. Pored stvaranja posebne institucije za osiguranje i stimulisanje izvoznih poslova, a kandidat za ovu ulogu je JUBMES banka, veoma brzo ćemo pokrenuti i fond za mikrokredite za nezaposlene, koji bi im pomogli da otpočnu sopstveni mali biznis.

Mogu li se građani nadati i povoljnijim kreditima i nižim kamatnim stopama?

– Naravno. Što je veća konkurencija, biće niže i kamatne stope. Ministarstvo finansija će potpomoći taj proces. Pošto ove godine očekujemo znatno veće budžetske prilive od planiranih, moći ćemo da aktivno delujemo na obaranje kamatnih stopa. Već se pripremamo da prekomponujemo strukturu obveznica trezora i da umesto kratkoročnih emitujemo jednogodišnje zapise, koje bismo prodali samo onim ponuđačima koji će ih kupiti po znatno nižim kamatnim stopama od sadašnjih. Na ovaj način realne kamatne stope bi mogle tokom ove godine da padnu na iznos koji ne bi bio viši od pet do šest odsto na godišnjem nivou.