Stali avioni i lokomotive, slede protesti i u zdravstvu

Ako je suditi po štrajkovima sa kojima smo suočeni na samom početku godine, buran januar će biti samo model onoga što nas očekuje u 2005. Pored štrajka zaposlenih u ŽTP i JAT-u i članovi Sindikata lekara i farmaceuta su se "nabrusili" i nagovestili protest ukoliko ministar finansija Mlađan Dinkić ne ispuni obećanje o povećanju plata u zdravstvu. Ministar je dobio rok od osam dana i zdravstveni radnici ne pristaju na produženje roka do juna, za kada je Dinkić obećao povećanje. Ukoliko dođe do protesta, medicinski radnici neće prekidati rad u zdravstvenim ustanovama, a protest će iskazati nepotpisivanjem smrtovnica.

Jedini let za Moskvu

Zbog generalnog štrajka pilota "JAT ervejza", koji je počeo u ponoć pretprošle noći, juče su skoro svi letovi ove aviokompanije bili otkazani. Do 11 sati stornirano je 13 letova, a bilo je predviđeno da se juče obavi ukupno 27 letova. Jedino je u 12 sati odleteo "Aviogeneksov" avion za Moskvu, koji je prevezao JAT-ove putnike.

Iako su zaposleni u JAT-u po Zakonu o štrajku dužni da međunarodne letove obavljaju u potpunosti, a domaće u obimu od 30 odsto, piloti ovu odredbu nisu poštovali, pravdajući se drugim razlozima.
- Ukoliko se pilot iz bilo kog razloga oseća nebezbedno - ako se zdravstveno loše oseća, ako oseća pritisak ili stres, ima pravo da taj let ne obavi. Zato nije tačno da je štrajk nezakonit. Kada ćemo prekinuti štrajk, neka odgovori Vlada Srbije - rekao je juče za Glas kapetan LJupče Nikodinovski, predsednik Štrajkačkog odbora pilota JAT-a.

On je dodao da će piloti otići na bilo koji sastanak koji bi rešio "novonastalu agoniju" i da štrajkuje oko 98 odsto pilota JAT-a.

Piloti traže da se broj zaposlenih vrati na prošlogodišnji nivo, smenu kompletnog rukovodstva, pokretanje krivične odgovornosti, isplatu dogovorene razlike plata zbog rasta troškova i isplatu razlike zarada od avgusta do oktobra, zarade za novembar i decembar prošle godine, poništenje Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

- Piloti ne poštuju Zakon o štrajku, čime čine krivično delo. Ali, po našem Zakonu o vazdušnom saobraćaju, našim avionima ne mogu da upravljaju strani državljani. Zato naši piloti ne mogu da dobiju otkaz, jer nema ko da vozi avione - kažu u JAT-ovom Medija centru.

Do podneva, JAT nije angažovao druge aviokompanije, a putnike je izvestio da ukoliko žele, mogu da dobiju novac za kupljene karte. Čim se stvore uslovi za uspostavljanje redovnog saobraćaja, javnost će biti obaveštena, saopštio je Medija centar JAT-a.

Sindikat železničara Srbije, Nezavisni strukovni sindikat mašinovođa Srbije i Sindikat železničkog saobraćaja Srbije "Nezavisnost" najavili su juče da će 5. februara početi generalni štrajk, ukoliko nadležni organi do tada ne ispoštuju njihove zahteve. Pre toga organizovaće jednočasovne štrajkove upozorenja. Štrajkovi će značiti obustavljanje kompletnog železničkog saobraćaja.

Sporiji smo i od Albanije

- Tražimo da se poštuje Aneks Pojedinačnog kolektivnog ugovora po kojem je za decembar trebalo da dobijemo povećanje plata za oko pet odsto. Radni sat u novembru koštao je 47,53 dinara, a u decembru je trebalo da bude 50,04 dinara. Prosečna plata u ŽTP-u je 14.751 dinar - rekao je juče na konferenciji za novinare Vukašin Cvetković, predsednik Sindikata železničara Srbije.

Osnov štrajka nije samo povećanje zarada, tvrde sindikalci. NJima smeta i to što država nema strategiju razvoja, traže da se država odredi prema železnici, da se prihvate njihovi amandmani na zakon o železnici.

- Komercijalna brzina na našim prugama je 42,7 kilometara na čas, što nas svrstava na poslednje mesto među evropskim državama, čak smo sporiji i od albanske železnice. Nadamo se da će vlada naći rešenje i da do štrajka neće ni doći - kazao je Cvetković.

U najavi je i protest zaposlenih u Hitnoj pomoći, a kako ova služba nema zakonsko pravo na štrajk zbog prirode posla, najavljen je specifičan vid protesta, koji su oni nazvali tihim bojkotom. Kako je za Glas izjavio Saša Jakiša, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Hitnoj pomoći, tihi bojkot je u pripremi i Beograd će sigurno osetiti kada do njega dođe.

Za sledeću nedelju je najavljeno i izvođenje konkretnih dokaza u slučaju optužbi na račun direktora i navodnih mahinacija sa nameštenim tenderima. U Hitnoj pomoći trenutno kontrolu vrše određene inspekcije zajedno sa predstavnicima resornog ministarstva ali, prema Jakišinim rečima, ima saznanja da se "oni samo šetaju kroz Hitnu pomoć".

Novi oblik protesta - ustanak

Još pre novogodišnjih praznika Sindikat pravosuđa Srbije uputio je više zahteva Ministarstvu pravde Srbije, a odmah posle Božića stupio u protest. Iako je postignut dogovor već posle nekoliko dana, prema mišljenju sindikalaca, on je prekršen primenom pravilnika kojim se ukidaju beneficije zaposlenima u zatvorima.

Odmah zatim Sindikat pravosuđa Srbije zapretio je da će, za dve nedelje, ukoliko ne bude zadovoljan dinamikom ispunjenja zahteva, preispitivanjem pravilnika kojim se ukida beneficirani radni staž zatvorskim stražarima, a posebno ako se ne ispuni obećanje o isplati jednokratne pomoći od 20.000 dinara, stupiti ne u protest već dići "ustanak". Ukoliko bi "ustanak" značio bojkot naplate sudskih taksi, kao što je već u nekoliko navrata učinjeno, to bi bio još ozbiljniji pritisak od drugih vrsta protesta. Novi protest mogao bi početi već za jedanaest dana jer je sindikat dao rok za ispunjenje zahteva dug dve nedelje.

Uskoro bi se pred Narodnom skupštinom Srbije mogli ponovo okupiti i mnogobrojni članovi udruženja za povraćaj imovine otete komunističkim zakonima posle 1945. godine jer dugo obećavani nacrt zakona o denacionalizaciji još nije ni došao do vlade. Više predloga ovog istog propisa ušlo je u skupštinsku proceduru, ali usvajanje propisa će, izgleda, još da pričeka.

I prethodna i sadašnja vlada su obećavale hitno donošenje zakona kojim bi bila vraćena imovina desetinama hiljada ljudi, a prema obećanjima od prethodne godine predlog je trebalo da bude gotov do oktobra, pa onda do Nove godine. Naravno, ako se stari vlasnici odluče za protest, kao više puta tokom prošle i prethodnih godina, najverovatnije je da će se "naoružani" transparentima i pismima poslanicima i članovima vlade okupiti na mirnom protestu ispred parlamenta.

Godina bogata štrajkovima

Podsetimo da je kraj godine bio "bogat" protestima. Zaposleni u Institutu za mentalne bolesti "Dr Laza Lazarević" su štrajkovali zbog loših uslova rada i uspeli da od vlade izdejstvuju smenu direktora Ivana Dimitrijevića.

Radnici "Ce-marketa" su štrajkovali zbog zabrane trgovanja akcijama, a onda je druga grupa radnika organizovala kontraštrajk tražeći suprotno. U poslednjoj dekadi prošle godine protest je organizovalo i Udruženje malih akcionara i radnika iz 40 firmi Srbije, koji su zbog privatizacije ostali bez posla ili zapali u teži položaj posle privatizacije. Bunt se odnosio i na potcenjenu vrednost akcija, jer direktori prilikom prodaje firmi nisu prikazali njenu pravu vrednost.

Jedan od većih štrajkova bio je i onaj koji su organizovali zaposleni u "Knjazu", zbog sumnje u nelegalnu proceduru prodaje akcija. I radnici sremskomitrovačkog "Mitrosa" su štrajkovali, tražeći da budu što pre privatizovani, jer se na aukciji za njihovu prodaju niko nije javio ko bi bio zainteresovan da ih kupi.