Srbija je bezbednija

Uskoro jedinstvena kriminalistička policija, sa dve velike službe

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić nepunih godinu dana je na funkciji koju mnogi smatraju „vrućom foteljom” vlade Srbije. Tokom pomenutog perioda bilo je mnogo bezbednosnih izazova, od pogroma nad Srbima na Kosmetu 17. marta i paljenja džamija u Beogradu i Nišu iste noći, preko bremena nerasvetljenih likvidacija do uvek osetljivog pitanja saradnje sa Haškim tribunalom.

Da li će policija hapsiti haške optuženike, pre svega generale policije i vojske?

Kada se govori o saradnji sa Haškim tribunalom, moramo imati u vidu poziciju vlade i način na koji ona sarađuje sa ovim sudom. Saradnja se ne izbegava, zapravo u potpunosti se ide njoj u susret. Moram da kažem – mnogo otvorenije i iskrenije nego pre. Ova vlada opredelila se za koncept dobrovoljne predaje, uz garancije države da oni koji su se predali neće biti zaboravljeni. Setite se koncepta saradnje prethodnih vlada, koje su išle iz krajnosti u krajnost. Od spektakularnog hapšenja Slobodana Miloševića, preko incidentnog i tužnog hapšenja Veselina Šljivančanina do odluke vlade Zorana Živkovića da ne hapsi generale po nalogu Haškog tribunala. Mi ipak sarađujemo i to tako da ispunimo sve međunarodne obaveze, s tim da posle toga ne dođe do podela u društvu. Pitanje Haga određene domaće političke strukture koriste samo kao sredstvo napada na vladu, a ne kao stvarni izraz zabrinutosti za sudbinu Srbije. Ovo je treća vlada nad kojom se primenjuje delimična obustava sredstava zbog Haškog tribunala. To ne treba tragično shvatiti, ali ni neozbiljno. Kada neko ograniči finansijsku pomoć, to znači da upozorava. Što se tiče same saradnje sa tribunalom, ona se ne ograničava samo na hapšenja optuženih. Na devet sednica nacionalnog saveta za saradnju donete su odluke u vezi 60 zahteva tužilaštva, 78 zahteva za oslobađanja od čuvanja državne tajne, 38 zahteva za dostavljanje dokumentacije... Taj oblik saradnje pozitivno je ocenjen i od samog haškog tužilaštva.

Da li će uskoro biti dobrovoljne predaje nekog od optuženih generala?

Dvojica sa liste su dobrovoljno otišli u Hag, dvojica su vraćena. Vidimo da je u Republici Srpskoj došlo do dobrovoljne predaje, pregovori su trajali puna dva meseca. Očekujemo slične reakcije .

Da li je nedavna pogibija albanskog dečaka, koji je nastradao prilikom ilegalnog prelaska granice, ugrozila bezbednost na jugu Srbije?

Stanje je za sada stabilno, uprkos izjavama albanskih lidera. Na jugu Srbije vlada stanje priželjkivanog incidenta. To kažem jer su zahtevi, objavljeni posle tragedije, bili izneti i ranije od strane ekstremista. Priželjkuje se internacionalizacija pitanja Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i demilitarizacija, odnosno napuštanje svih bezbednosnih struktura republike Srbije. Namera je da se vojska i žandarmerija povuku, a ostane samo multietnička policija koja nije u stanju da garantuje bezbednost. U narednoj fazi ekstremisti bi mogli postaviti pripajanja ovog područja Kosmetu. Zato ostaju združene snage. Važno je da postoji iskrena želja da se izađe u susret nekim osnovanim zahtevima albanskog stanovništva.

Opšti kriminal je u porastu, posebno imovinski delikti i maloletnička delinkvencija. Da li to govori da se u Srbiji sve teže živi?

Srbija nije zemlja izobilja. Zvanični podaci beleže izvestan porast broja izvršenih krivičnih dela, ali se postavlja pitanje kojih? To je sitni imovinski kriminal, koji sam na sednici Odbora za bezbednost nazvao sirotinjskim. Međutim, važno je znati da je smanjen broj izvršenih teških krivičnih dela. U Srbiji je bezbednije nego što je to do nedavno bilo.

Govorili ste o postojanju dualizma u MUP-u koji se ogleda i u odnosu Uprave kriminalističke policije (UKP) i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK)?

UBPOK je pod direktnom upravom ministra, a Uprava policije pod načelnikom javne bezbednosti, što je apsurd. Po novoj sistematizaciji postojaće jedinstvena kriminalistička policija, u njoj će biti dve velike službe – jedna za suzbijanje opšteg, a druga organizovanog i ozbiljnog kriminala, tako da njihova saradnja bude neposredna i linijski neprekinuta. U ministarstvu, prema zaključcima vlade treba u odnosu na postojeću sistematizaciju smanjiti broj radnih mesta. Idemo na koncept efikasne policije. Mislim da se boljom organizacijom i prevencijom kriminaliteta može postići bolja efikasnost policije.

Ima li pomaka u rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije?

U periodu od 2001. godine, kada je podneta krivična prijava Fonda za humanitarno pravo protiv Radeta Markovića i Milana Radonjića, pa do mog dolaska u MUP nisam video tragove sistematskog i ozbiljnog rada na rasvetljavanju ovog slučaja. Krenulo se ispočetka, formirana je grupa koja se bavi samo ubistvom Ćuruvije. Nedavno su se u javnosti pojavila imena navodnih izvršilaca, ali naše provere nisu potvrdile te navode. To važi za Luku Pejovića i Zorana Ristovića Priku. Nije dobro da zatvaramo taj slučaj na taj način. Ovaj zločin nije mogao da počne da se rešava bez potpune saradnje sa RDB-om, a kasnije sa BIA. Zbog toga je direktor BIA, Rade Bulatović naredio potčinjenima da se policiji daju na uvid sve što znaju o tom slučaju. Obavljen je niz razgovora. Ćuruvija je, do pred samo ubistvo, praćen od strane tadašnjeg RDB-a. Napravljena je jedna opšta slika, ali nema još procesno valjanih činjenica – dokaza. Ponavljam, na slučaj Ćuruvija nije stavljena tačka.

Da li je na pomolu rešenje ubistva operativca RDB Momira Gavrilovića?

Taj slučaj je u rukama tužilaštva. U SUP-u Beograd zatekli smo četiri opuška, otkrivena još prilikom uviđaja na mestu zločina. Izvršena je DNK analiza i sada tražimo da se uzme DNK uzorak izvesnih pritvorenika. Moram da istaknem da to neobjašnjivo dugo traje.

Uskoro počinje suđenje za paljenje džamije u Nišu, govorilo se o transkriptima policijskih razgovora u vezi napada na džamiju u Beogradu. Kako je došlo do ovih incidenata?

Taj događaj je došao samo dve nedelje posle formiranja vlade. Tadašnje policijsko rukovodstvo, koje sam zatekao, nije adekvatno i profesionalno reagovalo. Džamija u Nišu je mogla i morala da se zaštiti. Sporno je zašto nije reagovao niški odred Žandarmerije. Što se tiče džamije u Beogradu, imali smo podatke o kretanju izgrednika. Mislim da je tadašnje rukovodstvo SUP-a bilo „uljuljkano”, tri godine nije bilo većeg narušavanja javnog reda i mira, sem svima poznatog incidenta ispred hrvatske ambasade, gde je ponašanje policajaca bilo gotovo istovetno kao u slučaju džamije. General Miroslav Milošević je te noći, u kritičnom trenutku, naredio da se upotrebe sva raspoloživa sredstva, osim vatrenog oružja, za zaštitu džamije. Ja sam, tada, apelovao na građane koji su protestovali, da ne budu nasilni i upozorio da će policija intervenisati u slučaju eskalacije nasilja na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Ne mogu da kažem da li je postojao direktni umišljaj kod nekih policijskih rukovodilaca gradskog sekretarijata, ali je nedoraslost situaciji bila evidentna.

Kada spominjemo Žandarmeriju, nedavno je bivši komandant general Goran Radosavljević Guri odlučio da napusti MUP Srbije nezadovoljan stanjem u policiji. Kako komentarišete njegove kritike?

Generalski čin podrazumeva određeni način ponašanja, bez obzira na način na koji prestaje aktivna služba. Da li je pravično ili ne. Uobičajeno je da oficiri ne komentarišu dešavanja u službi preko medija. Međutim, druga je stvar ako želite da preko toga uđete u sferu politike ili da se politički deklarišete. Obično se takve namere izjalove i dolazi do samodegradiranja. Iskreno bih voleo da to nije slučaj sa generalom Radosavljevićem.

Da li je tačno da ste ljubitelj oružja i da imate izuzetnu lovačku pušku?

Reč je o lovačkom karabinu sistema „mauzer”, kalibra 7 remington magnum. Kupio sam je u fabrici „Zastava oružje”. Puška je rađena po mojim zahtevima. Šteta što je naša namenska industrija u krizi, imamo potencijala da pravimo ekskluzivno vrhunsko oružje. Član sam lovačkog udruženja u Srbobranu, volim da nedeljom idem u lov. Mnogi zlurado kažu – voliš prirodu, a loviš. Lovci čuvaju prirodu, održavaju mnoge životinjske vrste. To je druženje, u lovu nije važno da li si ministar ili seljak. Inače, radije koristim sačmaru „dvanaesticu” nego karabin.

Kako reagujete kada vidite svoj lik u humorističkoj lutkarskoj seriji „Nikad izvini”?

Gledam i nasmejem se, ali mislim da lutka ne odgovara mom liku. Naravno, ne ljutim se. To je sastavni deo politike i ko nije spreman na tu vrstu kritike ne treba da se bavi ovim poslom.