Odlazak najmoćnije žene IT industrije

Kompanija Hewlett-Packard objavila je saopštenje čiji je sadržaj snažno odjeknuo u informatičkim i tehnološkim krugovima širom sveta. U saopštenju se navodi da je Karli Fjorina, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Hewlett-Packard, podnela neopozivu ostavku, koju je Upravni odbor direktora kompanije usvojio. Na taj način se završilo Fjorinino šestogodišnje upravljanje kompanijom HP, koje je pre svega obeležila kupovina kompanije Compaq Computer vredna 21 milijardu dolara.

Iako je spajanje dva tehnološka džina okončano pre čitave dve i po godine, analitičari nikako ne uspevaju da se slože oko opravdanosti te integracije. Glavni teret u višemesečnom procesu kupovine podnela je Fjorina, a jedno od najvećih iskušenja koje je imala, bio je godišnji sastanak deoničara kompanije Hewlett-Packard održan u aprilu 2002. godine. Iako su mnogi analitičari predviđali propast skupa i vezivali sudbinu Fjorine za ishod glasanja deoničara, ona je uspela da obezbedi njihovu podršku. Protivnici integracije (i Fjorine) nisu se smirivali ni nakon okončanog spajanja dve kompanije. Naročito su pažljivo praćeni finansijski rezultati kompanije, da bi se pronašla "municija" kojom bi se gađala najmoćnija žena IT industrije. U poslednje vreme Fjorinu su brutalno napadali uticajni ekonomski časopisi Busines Week i The Wall Street Journal, koji su ocenili kupovinu Compaqa kao promašaj. Trn u oku kritičarima HP-a naročito je predstavljala prošlomesečna odluka rukovodstva kompanije o integraciji odeljenja za proizvodnju štampača (često nazivanog "krunski dragulj HP-a") i posrćućeg odeljenja za PC računare. Dva odeljenja su spojena sa ciljem poboljšanja rezultata prodaje na tržištu stonih računara i servera. Izlazak HP-a na tržište stonih računara jedna je od najkontroverznijih odluka rukovdstva kompanije, uopšte. Dok su kritičari navodili da se na taj način delatnost HP-a rasplinjava, Fjorina je tvrdila da će u budućnosti samo veliki IT igrači opstati. "Naš cilje je trka rame uz rame sa IBM-om", izjavljivala je samouverena Fjorina.

Fjorina je beležila uspehe i van HP-a. Na rang-listi najuspešnijih poslovnih žena koju svake godine objavljuje časopis Fortune bila je više puta na prvom mestu. Časopis Fortune rangira kandidatkinje na listi tako što u obzir uzima veličinu i važnost kompanija kojima rukovode, pregled karijere, uključujući brzinu uspona na rukovodeće mesto i na kraju, uticaj kandidatkinje na masovnu kuluturu i društvo. Fjorina je više puta pobeđivala druge kandidatkinje koje rukovode takvim džinovima kao što su kompanije eBay, Avon, Xerox i Citigroup.

Čini se da je poslednja, odsudna bitka za smenjivanje Fjorine počela krajem januara ove godine. Mada je Upravni odbor kompanije više puta demantovao glasine da se razmatra preraspodela funkcija Fjorine i prebacivanje nekih njenih dužnosti na druge rukovodioce HP-a, najnoviji događaji pokazuju da je u tim glasinama bilo istine. Iako je Fjorina prvobitno pristala na izvesnu reorganizaciju rukovdstva kompanije, na kraju je prevagnulo njeno neslaganje sa planom daljeg razvoja kompanije. Nesporazum je okončan Fjorininim podnošenjem neopozive ostavke na sve funkcije u HP-u, koju je Upravni odbor prihvatio, formalno je otpuštajući sa mesta predsednika i glavnog izvršnog rukovodioca kompanije.

Obe strane su, naravno, objavile kurtoazna saopštenja u kojima su istakle međusobna uvažavanja i zahvalnost na dosadašnjem radu, ali i podvukle nesuglasice oko viđenja budućnosti konmpanije.

Nakon Fjorinine ostavke (smene) u HP-u su na redu, naravno, kadrovski potezi. Upravni odbor je imenovao Roberta Vejmana, glavnog finansijskog rukovodioca HP-a, za predsednika kompanije. Predsednik Upravnog odbora postala je Patriša Dan, mada u ovom prelaznom periodu nema pravo samostalnog odlučivanja, a Tomas Perkins koji je dao ostavku na mesto u Upravnom odboru, pozvan je da se vrati u odbor.

Analitičari smatraju da će najveću korist od kadrovskih promena u HP-u, ali i povećanu odgovornost, steći dugogodišnji rukovodioci kompanije Vajomeš Joši, En Livermor i Šejn Robison. Vajomeš Joši je trenutno predsednik HP-ovog ogranka za štampače i personalne računare; En Livermor predvodi odeljenje Services, a Šejn Robison je glavni tehnološki rukovodilac HP-a. Lista promena time bi bila zaključena. "U bliskoj budućnosti ne očekuju se velike kadrovske promene", izjavio je Robert Šerbin, potpredsednik HP-a za odnose sa medijima.

Iako novi (stari) rukovodioci HP-a izjavljuju da se ništa neće promeniti u globalnoj strategiji kompanije, ostaje da se vidi koliko će smena harizmatične Karli Fjorine uticati na poslovanje ovog tehnološkog džina. Bilo kako bilo, vredi se podsetiti na neke događaje koji su obeležili šestogodišnju Fjorininu vladavinu kompanijom Hewlett-Packard.

1999.
Devetnaestog jula 1999. godine Upravni odbor HP-a je imenovao Karli Fjorinu za predsednika kompanije i njenog glavnog izvršnog rukovodioca. Ona je zamenila Luja Plata, iako je on najavio svoju želju da sa tog mesta ode u penziju. Fjorina je na rukovodeće mesto u HP-u došla sa mesta predsednika ogranka Global Service Provider Business kompanije Lucent Technologies. Taj ogranak je za vreme njenog rukovođenja zarađivao više od 20 milijardi dolara godišnje.

2000.
U junu 2000. godine HP je prodao kompaniju Agilent Technologies.

U septembru 2000. godine Karli Fjorina je imenovana za predsednika Upravnog odbora kompanije Hewlett-Packard.

U oktobru 2000. godine HP je za 470 miliona dolara kupio kompaniju Bluestone Software. Kupovina se pokazala kao promašaj, budući da ju je HP dve godine kasnije zatvorio.

2001.
U martu 2001. godine osnovano je odeljenje HP Services koje je objedinilo dotadašnja odeljenja za konsultantske usluge, izvoz tehnologije, podršku, obrazovanje i sistemski razvoj.

U maju 2001. godine HP je predstavio sisteme zasnovane na procesoru Itanium. HP je reklamirao Itanium kao paralelni procesor visokih karakteristika i kao platformu za buduću generaciju 64-bitnih računara, ali su kupci s oprezom prihvatali novu arhitekturu procesora.

U septembru 2001. godine HP je objavio planove o kupovini kompanije Compaq Computer, vrednoj više od 20 milijardi dolara. Ta kupovina je trebalo da stvori jednu od najvećih IT kompanija u svetu, čiji prihod bi iznosio oko 88 milijardi dolara, a profit oko četiri milijarde dolara.

U oktobru 2001. godine Fjorina je imenovala rukovodioce koji će predvoditi proces spajanja dve kompanije. Sebi je namenila mesto glavnog izvršnog rukovodioca nove kompanije, koja će se zvati Hewlett-Packard, a Majkla Kapelasa, glavnog izvršnog rukovodioca Compaqa, imenovala je za predsednika nove kompanije.

2002.
U aprilu 2002. godine sud u državi Delaver presudio je u korist HP-a, odbacivši sudsku tužbu koju je podneo Volter Hjulet, sin suosnivača kompanije Vilijama Hjuleta. Volter je tražio da odluka skupštine deoničara kompanije, doneta mesec dana ranije, bude odbačena zbog lažnih tvrdnji rukovodilaca kompanije, kojima su prinudili deoničare da donesu odluku o kupovini. Hjulet je nešto ranije bio odstranjen iz Upravnog odbora kompanije, a nakon odbacivanja tužbe izjavio je da se neće žaliti.

U maju 2002. godine spajanje dve kompanije je zvanično završeno. Compaqovo učešće na njujorškoj robnoj berzi je okončano time što je njegov tiker CPQ izbrisan pre otvaranja berze u ponedeljak, a HP-ov je promenjen sa HWP na HPQ. Tim potezom je Karli Fjorina HP-a, želela da oda počast obema kompanijama koje su omogućile da se napravi novi Hewlett-Packard.

2003.
U maju 2003. HP je obeležio godišnjicu kupovine kompanije Compaq na taj način što je predstavio Strategiju prilagodljivih preduzetnih rešenja (adaptive enterprise). Cilj te strategije je bio omogućavanje klijentima da optimizuju ulaganja u tehnologiju čvršćim povezivanjem informacionih i poslovnih operacija. Fjorina je kasnije priznala da je naziv strategije nesrećno izabran i da je izazvao zabunu među kljientima kompanije.

2004.
U januaru 2004. godine HP je objavio planove o svom većem angažovanju na planu kućne zabave. U saradnji sa partnerskim kompanijama HP je nameravao da posveti veću pažnju muzičkim, filmskim, televizijskim i video sadržajima.

U avgustu 2004. godine tri visoka rukovodioca kompanije su otpuštena, nakon što je odeljenje za poslovne sisteme neočekivano zabeležilo gubitak u prethodnom tromesečju.

U decembru 2004. godine HP je okončao svoj deo posla oko projektovanja procesora Itanium, a Intel je prihvatio da zaposli HP-ov projektantski tim. HP je počeo pre više od decenije da, zajedno sa Intelom, razvija ovaj procesor, koji se koristi u HP-ovim serverima od 2001. godine. Uprkos velikim očekivanjima, prvi Itanium nije pružio mnogo, zbog ograničenih performansi i visoke cene, ali se analitičari slažu da je Itanium 2, predstavljen 2003. godine, bio mnogo bolji.

2005.
U januaru 2005. godine HP je objavio promene u rukovodećem timu kompanije. Vajomeš Joši je postavljen na čelo novog odeljenja koje je nastalo spajanjem ogranka za proizvodnju štampača i odeljenja za PC računare. Taj iznuđeni potez su analitičari nazvali pokušajem da se održi korak sa kompanijom Dell u trci za prvo mesto na tržištu personalnih računara.

U sredu, devetog februara, Karli Fjorina je podnela ostavku ma mesto predsdenika kompanije i glavnog izvršnog rukovodioca koju je Upravni odbor kompanije prihvatio.

Karli Fjorina (50) je rođena u Ostinu u Teksasu i ima više od 25 godina iskustva u IT industriji. U dvadeset petoj godini je odlučila da promeni karijeru i zaposlila se u kompaniji AT&T. Deset godina kasnije postala je prvi ženski direktor u toj kompaniji, a nakon još pet godina postala je rukovodilac kompanije za Severnu Ameriku. U oktobru 1997. Fjorina je unapređena na mesto predsednika ogranka Global Service Provider Business kompanije Lucent Technologies, proširila je njeno poslovanje na međunarodnom planu i pripremila izdvajanje iz AT&T-a. U kompaniju Hewlett-Packard prešla je 1999. godine.

Fjorina je diplomirala srednjovekovnu istoriju i filozofiju na univerzitetu Stanford (1976); magistrirala je na poslovnoj školi Robert H. Smit Univerziteta Merilend i Sloan School univerziteta MIT. (G.B.)

U saradnji sa mikro.co.yu