Ministar i politbiro

Funkcija ministra odbrane u državnoj zajednici SCG je sigurno sve drugo samo ne lagodan posao. Vojne strukture bije glas da su najotpornije na reformske promene. Istovremeno, osiromašena država na jedvite jade podmiruje troškove ove zahtevne službe. Od ministra vojnog očekuje se, s jedne strane, da ispuni demokratske zahteve u pogledu transformacije nasleđenog odbrambenog sistema, a, sa druge strane, da obezbedi armijskom sastavu normalne uslove za život i rad.

Aktuelni ministar Prvoslav Davinić nije imao spektakularnih rezultata u svom radu. Nasuprot: moglo bi se reći da su u njegovom mandatu problemi nereformisane vojske uveliko isplivavali na površinu. Medijsku sliku oružane sile SCG dominantno su obeležile nerazjašnjene pogibije vojnika, sumnje u blagonaklonost prema haškim beguncima, ozbiljne indicije o korupciji i preprodaji oružja, sve do problematičnog letošnjeg učešća u postavljanju crkve na Rumiji... Imajući sve ovo na umu, činjenica da je prošle nedelje ministru odbrane ozbiljno uzdrmana fotelja i nije iznenađujuća vest.

Ako se pođe od optimističke pretpostavke da bi na ovo mesto mogao doći neko sa više reformske odlučnosti i energije da se nosi sa retrogradnim uniformisanim strukturama, onda bi to mogla biti i dobra vest. Loše je, međutim, što se u tehnologiji uklanjanja aktuelnog ministra prepoznaju maniri nedemokratskog, partitokratskog vladanja koje ovde ima dugu tradiciju. Davinića sa državne funkcije smenjuje politbiro njegove stranke G17 Plus, uz "džentlmensku" saglasnost ostalih koalicionih partnera da je to njihovo pravo koje proističe iz internog koalicionog sporazuma. Pri tom se smatra formalnošću da je ministar odbrane SCG član kakve-takve savezne izvršne vlasti iza koje stoji kakav-takav savezni parlament. Početak i kraj političke igre svira se u stranačkim centralama, u ovom slučaju u G17 Plus.

Biće zanimljivo videti hoće li stvar biti privedena kraju po ovom scenariju. Ima naznaka da Davinić nije sasvim voljan da se povinuje sudu svoje partije. Ako dođe do glasanja u Skupštini državne zajednice, potrebna je natpolovična većina i srpske i crnogorske postave. Šta ako Davinić, po ugledu na kolegu u republičkoj Vladi ministra Slobodana Lalovića, pokuša da ostane u igri i bez sadašnjeg stranačkog dresa? Hoće li to tada tako moći, kao u slučaju nejake SDP i njenih članova koji ostaju na državnim funkcijama i bez podrške stranke?

Kad se neformalnim nagodbama jednom otvore vrata, onda su očito moguće vrlo različite kombinacije - ponekad možda i ne tako loše - ali uvek nauštrb demokratičnosti i transparentnosti u javnim poslovima.